H1N1 vakcina - koliko je bezbedna?

S obzirom na to da H1N1 virus gripa pripada novom talasu virusa, još uvek ne postoji dovoljno pouzdanih informacija o načinu njegovog delovanja i o posledicama koje izaziva.

S tim je u direktnoj vezi i efikasnost same vakcine koja je napravljena za lečenje ovog opansog virusa. Zbog same nedovoljno jasne prirode svinjskog gripa, svakodnevno sve više ljudi postavlja pitanja o bezbednosti vakcine protiv svinjskog gripa.

Koliko je vakcina protiv svinjskog gripa, proizvedena 2009. godine, stvarno bezbedna?

Činjenica je da nijedna vakcina nije 100% bezbedna za sve ljude, jer svaka osoba reaguje na virus i vakcinu drugačije.

Osobe koje su alergične na jaja ne mogu da prime vakcinu protiv gripa zato što se neki sastojci iz jaja upotrebljavaju i u procesu proizvodnje vakcine.

I inače, sve vakcine protiv gripa, bilo koje vrste, izazivaju blage reakcije koje su zajedničke. Otpilike svakoj trećoj osobi utrne ruka od vakcine, a kod nekih je to i ozbiljnije i dovodi do otoka. Oko 10–15% ljudi se nakon primanja vakcine oseća jako umorno ili dobije glavobolju, a zabeleženi su i slučajevi pojave groznice. Takođe, same vakcine mogu mogu prouzrokovati neke od retkih ali jako ozbiljnih reakcija kod osoba koje su primile vakcinu, čak i kod ljudi koji naizgled nisu ni na šta alergični, niti izrazito osetljivi.

Ako vakcine nisu 100% bezbedne, zašto uopšte rizikovati sa njima?

Smatra se da postoji mnogo manja opasnost da već odobrene vakcine, uključujući i vakcinu protiv H1N1 virusa, budu štetnije i riskantnije nego bolesti koje bi trebalo da sprečavaju. Primera radi, od 1.000.000 osoba koje prime vakcinu protiv gripa, kod jedne ili dve doći će do ozbiljne nervne reakcije poznatije pod imenom Gilijan-Bar sindrom (GBS).

Ono što svakako treba istaći jeste da sam grip izaziva jako ozbiljne probleme, uključujući i GBS, ali kod mnogo više osoba. Uzevši u obzir to da postoji velika verovatnoća da će ogroman deo populacije biti zaražen svinjskim gripom, i rizik za pojavu ozbiljnih posledica biće manji kad je reč o vakcini nego kada je reč o H1N1 virusu.

Rezultati ispitivanja

Tokom kliničkih ispitivanja, 10.000-15.000 dece i odraslih osoba primilo je vakcine protiv H1N1 virusa, i to vakcine različitih proizvođača, i nikome od njih se nije desilo ništa loše. Međutim, čak ni to nije dovoljan dokaz da vakcina neće izazvati nikakve posledice, jer klinička ispitivanja ne mogu da zabeleže ukoliko se nešto loše desi jednoj ili dvema osobama u grupi od 100.000 vakcinisanih ljudi.

"Postoji verovatnoća da dođe do nastanka nepoznatih nuspojava, ali se smatra da je to malo verovatno", naveo je gospodin Mark Muligan – ekspert za virusna oboljenja i vakcine i izvršni direktor Houp klinike Emori centra za vakcine u Atlanti. On je još izjavio: "Ukoliko dođe do iznenadne pojave neočekivanog događaja i nečega nepredvidivog, to se istoga trenutka beleži i shodno mogućnostima rešava u najkraćem mogućem vremenskom roku."

SIMPTOMI GRIPE H1N1

U većini slučajeva inficirani gripom H1N1 (novi grip ili meksički grip) i ne primete da su imali grip, jer je klinička slika veoma blaga i pacijenti grip prebole na nogama. Kod jednog broja pacijenata klinička slika bude slična drugim vrstama gripa, sa manjim zdravstvenim problemima i bez posebnih komplikacija. Međutim, specifičnost ovog gripa jeste u tome da se kod manjeg broja obolelih javljaju značajni zdravstveni problemi, a u tim slučajevima su moguće veoma ozbiljne komplkacije.

Vrlo je važno konsultovati se što pre sa lekarom (najbolje telefonom), uz stalno odmaranje (mirovanje) i uzimanje toplih napitaka, vitamina i prepisane terapije.

Iznosimo ukratko najčešće simptome gripa H1N1:

Blagi simptomi gripa

Blagi simptomi gripa H1N1 slični su simptomima drugih vrsta gripa i sličnih akutnih respiratornih infekcija, pa se u početnoj fazi teško razlikuju od njih.

Najčešći simptomi:
grebanje u grlu
suv nadražujući kašalj
curenje iz nosa
zapušen nos
kijavica
umereno povišena telesna temperatura (oko 38 stepeni)
blaga malaksalost mišića i celog tela

Srednje teški simptomi gripa

Srednja forma bolesi bez lečenja može izazvati značajne zdravstvene poremećaje i karakterišu je:

jaki bolovi u grlu
suv jak nadražujući kašalj
intenzivno curenje iz nosa
jaka kijavica
glavobolja
povišena telesna temperatura (iznad 38 stepeni)
malaksalost celog tela
bolovi u mišićima
bolovi u zglobovima
dijareja (proliv)

Simptomi teške forme gripa

Simptomi koji ukazuju na tešku formu gripa iziskuju brzo reagovanje i pacijenta i medicinskog osoblja. Ukoliko se ne leči u bolničkim uslovima, teška forma gripa može izazvati veoma ozbiljne zdravstvene poremećaje kod pacijenata sa nesagledivim posledicama.

Najčešći simptomi teške forme gripa su:

jaki bolovi u grlu i veoma otežano disanje
osećaj nedostatka vazduha
jak nadražujući kašalj
ubrzano disanje
kijavica i curenje iz nosa
glavobolja i izmenjeno stanje svesti
uznemirenost i poremećaj svesti
povišena telesna temperatura, iznad 38 stepeni (nekoliko dana)
grčevi i malaksalost
bolovi u mišićima i zglobovima
dijareja (proliv), dehidratacija ili šok
nereagovanje na terapiju
poremećaji rada srca

Napomena

Podsećamo da se blaga forma bolesti (gripa) leči primenom terapije, u kućnim uslovima, uz pomoć lekara.

Srednja i teška forma gripa obavezno se leči u stacionarnim, bolničkim uslovima, pod stalnim nadzorom medicinskog osoblja.

Na osnovu poznatih informacija i dosadašnjih iskustava, najveći rizik za komplikovanje bolesti je kod veoma male dece, trudnica, pušača, gojaznih ljudi, hroničnih bolesnika i ljudi koji žive u nehigijenskim naseljima (nepravilna i neredovna ishrana, kao i nehigijenske navike).

Komplikacije od gripa su veoma retke ukoliko se na vreme uoče simptomi i preduzmu brze i adekvatne mere mirovanja i lečenja.

KAKO POJAČATI IMUNOLOŠKI SISTEM

Kada dođe do pada imuniteta, oganizam je podložan dejstvu bakterija i virusa, pa lako dolazi do raznih bolesti. Svojim ponašanjem, načinom života i prirodnim lečenjem možemo znatno uticati na sprečavanje pada imuniteta i samim tim očuvati zdravlje.

Imuni sistem čoveka je složen sistem kojim se leukociti i antitela u organizmu bore protiv raznih infekcija i dejstva stranih čestica (virusi, bakterije...).

Stručnjaci za dobar imunitet savetuju: dovoljno spavanja i odmora u toku dana, svakodnevne umerene fizičke aktivnosti, pravilnu i umerenu ishrana, zdrave navike, smanjenje umora i stresa, održavanje lične higijene i higijene radnog i životnog prostora.

Šta smanjuje imunitet?

Smanjenje imuniteta je opasno po organizam i može dovesti do mnogih bolesti. Na smanjenje imuniteta utiču dugotrajne bolesti, ali i loše navike: pušenje, alkohol (u većim količinama), stres, hronični umor, neredovna i napravilna ishrana, nedovoljno fizičkih aktivnosti, previše napornog intelektualnog ili fizičkog rada, nedovoljno i neredovno spavanje, neredovno odmaranje, negativan stav (pesimizam), nehigijena, smog, prašina...

Kako i čime povećati imunitet?

Vežbanje

Umerenim fizičkim vežbanjem telo se održava u kondiciji, što je veoma važno za održavanje imuniteta i sprečavanje mnogih bolesti i tegoba. Pod umerenim vežbanjem se podrazumevaju: umerne fizičke vežbe, svakodnevno hodanje (šetanje), povremeno plivanje, lako trčanje, ali i ples.

Ne treba preterivati sa fizičkim vežbanjima, jer previše fizičkih napora iscrpljuje organizam i smanjuje imunitet.

Od orjentalnih vežbi savetuju se joga, tai-či-čuan i či-gong.

Ishrana

Pravilna i zdrava ishrana utiče na povećanje imuniteta. Pod pravilnom ishranom podrazumevamo više manjih i redovnih obroka u toku dana, a ne preskakanje doručka.

Na imunitet povoljno utiču: antioksidanti, voće, povrće, integralne žitarice i odgovarajući proteini. Od voća naročito preporučujemo: banane, limun, grožđe, jabuke, ali i prirodne voće sokove. Najzdravije je zeleno povrće i crni luk, beli luk, kupus, paradajz, paprika...

Za unos proteina i minerala savetujemo: pileću supu, živinsko nemasno meso, šitaki pečurke, jogurt i nemasno mleko.

Začini mogu svojim sastojcima i svojim delovanjem značajno doprineti jačanju imuniteta: ruzmarin, celer, peršun i đumbir.

Travari preporučuju: ginseng, ehinaceu, kamilicu, nanu, valerijanu...

Spavanje i odmor

Na naše zdravlje povoljno utiče spavanje 6-8 sati dnevno. Odmaranje kao što su dnevni, sedmični i godišnji odmor služe za opuštanje organizma i "punjenje baterija" za naporan rad i protiv stresa. Važno je da su nam prostorije provetrene i dobro osvetljene, a da jedan deo dana provedemo na otvorenom prostoru, izloženi prirodnoj svetlosti.

Veoma je važno (oko toga se svi stručnjaci slažu) da u toku dana odvojimo nekoliko minuta za sebe. Tada bi trebalo sesti (ili leći) u miru i tišini i ne razmišljati o poslu, obavezama, bar 5 minuta, a to veoma povoljno deluje na ceo organizam, a naročito protiv stresa.

Zaključak

Ovo su samo neki saveti koji mogu pomoći u jačanju našeg imunog sistema i štititi nas od: infekcija, prehlada, gripa, virusa, bakterija, raznih tegoba i mnogih drugih hroničnih bolesti.

DIJAGNOZE I GREŠKE

Možda zvuči previše nesvakidašnje i neverovatno, ali kada su izvesne bolesti u pitanju, jako je lako napraviti grešku i postaviti pogrešnu dijagnozu. Ponekad se čak i najboljim doktorima desi da naprave grešku, odnosno propuste neki jako bitan znak ili previde neki simptom i tako donesu pogrešnu odluku pri otkrivanju izvesne bolesti.

Čak 40% od ukupnog broja grešaka koje doktori naprave odlazi na pogrešne dijagnoze - poslednji su nalazi Internacionalne fondacije za brigu o pacijentima. Mnoge bolesti se, naime, ispoljavaju sa sličnim simptomima ili mogu biti identifikovane jedino putem testova, koje dežurni lekar može smatrati bespotrebnim ukoliko je potpuno siguran u svoj sud. Ukoliko ste pak dobro informisani o bolestima i stanjima kod kojih najčešće dolazi do zabune, postavljanjem pravih pitanja možete ne samo sprečiti i ispraviti potencijalne greške već i sebi spasti život.

Iznosimo neke od zabuna prilikom uspostavljanja dijagnoza bolesti.

1. Utrnuće jedne strane tela, glavobolja, nesvestica, iznenadno zamućenje vida, gubitak ravnoteže i koordinacije i poremećaji u govoru

Doktorova dijagnoza: vertigo, migrena ili poremećaj srednjeg uha
Najverovatnija ispravna dijagnoza: srčani udar ili šlog

Otkud zabuna? Istraživanja su pokazala da se 14% srčanih udara osoba ispod 45 godina starosti pogrešno dijagnostifikuje. Kada su pacijenti mladi i inače zdravi, osoblje u bolnici ili hitnoj pomoći obično ukaže na postojanje blažih problema. Ali ukoliko napustite hitnu pomoć sa srčanim udarom za koji je u stvari postavljena pogrešna dijagnoza, veoma lako možete ubrzo doživeti još jedan udar. Time takođe umanjujete mogućnost pravovremenog otkrivanja i vraćanja u normalu otežanog govora ili poremećenog vida, izbegavanje paralize i oštećenja mozga.

Upozorenje: ukoliko dođe do utrnuća i oduzimanja jedne strane tela ili prepoznate neki od navedenih simptoma, ne oklevajte i istoga trenutka nađite načina da što pre odete u hitnu pomoć, a posebno ukoliko simptomi traju duže od sat vremena.

2. Glavobolje ili bol i pištanje u ušima, uz bol u leđima, vratu i zubima

Doktorova dijagnoza: migrena ili problemi sa ušima
Najverovatnija ispravna dijagnoza: temporomandibularni sindrom

Otkud zabuna? Kada dođe do upale zgloba koji povezuje vašu vilicu sa lobanjom, taj bol se širi, prouzrokujući intenzivne glavobolje ili probleme sa ušima. Simptomi će vas naterati da najpre posetite dežurnog lekara, koji će najverovatnije postaviti pogrešnu dijagnozu, jer ovaj poremećaj zapravo najbolje leče zubari.

Upozorenje: ako dežurni lekar postavi djagnozu bez vršenja bilo kakvih ispitivanja ili vam prepiše lekove koji jednostavno ne deluju, istog trenutka se obratite zubaru i tako sebi olakšajte muke.

3. Tuga, premorenost, dobijanje na težini, insomnija i bolovi ili ukočenost u mišićima

Doktorova dijagnoza: depresija
Najverovatnija ispravna dijagnoza: hipotiroidizam

Otkud zabuna? Doktori imaju često običaj da konstantno prisutan osećaj tuge dovode direktno u vezu sa depresijom i moguće je da im neće pasti na pamet da izvrše testiranje na hipotiroidizam – stanje do kojeg dolazi kada je vaša štitna (tiroidna) žlezda u nemogućnosti da proizvede dovoljno hormona. Ukoliko se ne leči, može dovesti do pojave povišenog holesterola, krvnog pritiska, srčanih bolesti i na kraju čak i kliničke depresije.

Upozorenje: ukoliko lekovi koje vam je prepisao lekar ne poprave vaše raspoloženje, obavezno zatražite testiranje na hipotiroidizam; ili, još sigurnije, zatražite ga još pri prvoj poseti lekaru.

Umesto zaključka

Bilo bi neophodno uraditi sve potrebne detaljne analize, detaljno predočiti lekaru kako se tačno osećate i šta vas boli, da bi doktor imao vremena da vas detaljno sasluša i udubi se u vaš problem.

Cvećem protiv stresa

Naučnici su dokazali da cveće u kući, stanu, dvorištu ili na terasi doprinosi poboljšanju zdravlja ukućana, a naročito je delotvorno u borbi protiv stresa.

Ukoliko se u stanu i okolini pravilno rasporedi odgovarajuće cveće, ono će doprineti kavlitetu našeg zdravlja.

Kako cveće u našoj okolini utiče na zdravlje?

Same fizičke aktivnosti oko sađenja, polivanja i održavanja cveća u stanu, na terasi ili u dvorištu doprinose našem zdravlju, jer se za zdravlje i vitku liniju preporučuje obavezna umerena fizička aktivnost.

Cveće raznih boja u našoj neposrednoj okolini ulepšava i oplemenjuje naš svakodnevni ambijent, što smiruje naš organizam i povoljno deluje protiv stresa i depresije.

Miris cveća deluje kao aromaterapija na naše disajne organe i doprinosi našem zdravlju.

Ako ima cveća u stanu, na terasi i prozorima, ono smanjuje buku i upija negativna zračenja raznih elektronskih aparata iz naše neposredne okoline.

Ne treba zaboraviti da cveće možemo gajiti i u svojim radnim prostorijama (kancelarije, kabineti, proizvodne hale...), jer nam ono ulepšava radni prostor i pozitivno utiče na zdravlje.

Gde u stanu treba gajiti cveće?

Za gajenje cveća se podrazumevaju dnevna soba i terasa, ali postoje biljke koje se mogu čuvati i u kupatilu, kuhinji, spavaćoj sobi ili na prozoru.

Kako rasporediti cveće u stanu?

Evo nekih preporuka za gajenje cveća u našoj neposrednoj okolini.

Dnevna soba

Viseće lozice, drvo života, hibiskus ili neko sveže rezano cveće u vazi.

Kupatilo

Bršljan, aloja ili neko drugo cveće kome treba manje svetlosti, a velika vlažnost.

Kuhinja

Za kuhinju preporučujemo: ruzmarin, bosiljak, peršun ili neko začinsko bilje koje pored mirisa i izgleda možemo koristiti i kao začin u kuhinji.

Spavaća soba

Lavanda je pogodna i protiv komaraca i protiv moljaca, a prijatnim mirisom utiče na prijatan san u toku noći.

Kancelarija

Preporučujemo šareno cveće koje povoljno deluje na radnu atmosferu: ciklama, ljubičica, begonija, zmajevac, spatifilum, hibiskus, kaktus ili nešto slično.

Prozori

Za prozore preporučujemo manje plastične žardinjere ili saksije sa petunijama, muškatlama ili "bombončićima".

Terasa

Ukoliko je terasa velika i ima ugrađene žardinjere, možete napraviti i mini park sa: ružama, bršljanom, muškatlama, petunijama i nekim visećim saksijama sa cvećem koje pada preko saksije. Ako je terasa manja, onda izaberite cveće koje odgovara položaju terase prema suncu (svetla ili tamna terasa).

Da li cveće u stanu može da nam šteti?

Treba voditi računa o izboru sobnog bilja ako imamo kućne ljubimce ili malu decu u stanu. Neke biljke ili njihovo lišće mogu biti opasne po zdravlje naših malih ukućana, pa o tome treba voditi računa.

Naravno, treba uzeti u obzir i veličinu stana i površinu slobodnog prostora, jer ne treba preterivati sa količinom sobnog cveća. Puno cveća u stanu može nam zauzeti previše prostora i vazduha, pa nas može bukvalno gušiti.

Umesto zaključka

Ukoliko primenimo neki od navedenih saveta, imaćemo lepo uređen stan koji i izgleda i diše i miriše, a nama će biti prijatno u njemu.

Valerijana - neprevaziđena lekovita biljka

Valerijana (Valeriana officinalis) je lekovita biljka koja se koristi za lečenje mnogih bolesti i ublažavanje tegoba već više hiljada godina. Biljka se zbog svog lekovitog svojstva i primene koristila u Starom Rimu (Dioskurides) i Staroj Grčkoj (Galen), a u 18. i 19. veku je bila jedan od najupotrebljavanijih lekova.

U našim krajevima valerijana je poznata pod više naziva: macina trava, odoljen, odolen, baldrijan, majčina trava, majca trava, kozlić...

Valerijana je višegodišnja biljka iz porodice trava sa razgranatim korenom i izdancima od desetak centimetara. Stabljika je razgranata i doseže visinu do 120 cm, a cvetovi su bele i ružičaste boje. Koren ima karakterističan ukus i miris i on se koristi kao lek. Biljka je veoma otporna i uspeva u raznim krajevima na livadama, a naročito u močvarnim predelima. Korenje se skuplja u proleće ili jesen.

Pored toga što valerijanu ljudi koriste kao lek, poznato je da je mačke koriste (pasu travu ili koren) kada imaju neke "zdravstvene probleme", pa se zato za valerijanu koristi i naziv macina trava.

Korisni sastojci

Koren valerijane ili tečnosti na bazi valerijane sadrže dosta lekovitih-aktivnih koncentrovanih materija:
alkaloide
biljna vlakna
biljne masti
biljne hormonei
valerinsku kiselinu
izovalerinsku kiselinu
mravlju kiselinu
enzime
eterična ulja
mineralne soli
skrob
smolu
hlorogensku kiselinu

Korišćenje

Za lečenje se koristi koren od koga se spravljaju: čaj, kapi, razne tinkture i ulja. Obično se koriste čajevi ili tinkture mešavine valerijane i drugih lekovitih biljaka. Čaj od ove biljke deluje kao sedativ, ali ima i detoksikaciono dejstvo. Povoljno je što valerijana, za razliku od ostalih sedativa, ne izaziva zavisnost. Pošto deluje kao sedativ, treba voditi računa prilikom samoinicijativne upotrebe, naročito kod dece i trudnica.

Lekovito dejstvo

Valerijana se koristi u sledećim slučajevima:
anksioznost
angina pektoris
alergije (koprivnjača) izazvane stresom
astma
bolesti zavisnosti
bolovi kičme
bolesti krvnih sudova
bolesti bešike i mokraćnih kanala
bronhitis, prehlade i grip
visok krvni pritisak
vrtoglavica
glavobolja i migrena
grčevi u mišićima
grčevi i stezanje u grudima
depresija
dijabetes
emotivni šok
živčane bolesti
zubobolja
infekcije mokraćnih puteva
kašalj
lupanje srca (aritmije)
menstrualne i klimakterične tegobe
nadražena creva, nadutost i gasovi u stomaku
nesanica
nervoza
osećaj straha
padavica
problemi sa varenjem, crevima i želucem
problemi sa nervima,
protiv stresa
razdražljivost
razne infekcije i upale
regulisanje šećera u krvi
stomačni bolovi
umor
hipohondrija
histerija
šizofrenija

Prilikom dugotrajne upotrebe valerijane, kod nekih osoba može doći do nesanice, razdražljivosti ili glavobolje.

Obloge i kupke

Obloge i masaža čajem od valerijane koriste se protiv bolova u leđima, ali i protiv migrene, vrtoglavice, glavobolje i mučnine. Kupka u vodi sa valerijanom povoljno deluje na ženske reproduktivne organe.

Upozorenje

Na osnovu viševekovnog iskustva i najnovijih naučnih ispitivanja, može se zaključiti da je valerijana veoma lekovita biljka. Valerijana jača imunitet, a povoljno deluje i na organe za disanje, nerve, krvne sudove, srce i stomak.

Kao i kada su u pitanju ostale lekovite biljke, treba biti oprezan prilikom samoinicijativne upotrebe, a najbolje je posavetovati se sa lekarima ili farmaceutima. Preporučuje se da se posle tri nedelje upotrebe valerijane napravi pauza, kako bi se izbegli neželjeni efekti.

Naročito treba da vodite računa ukoliko sami berete travu (koren), pošto ima sličnih biljaka koje su otrovne.

Karfiol kao lek

U novije vreme se karfiol, kao i ostalo povrće iz "porodice kupusa", sve više preporučuje i koristi kao zdrava hrana. Zbog svoje energetske, hranljive i lekovite vrednosti, veoma povoljno deluje protiv bolesti koje nastaju usled savremenog načina života i ishrane.

Karfiol je povrće iz reda divljeg kupusa, poreklom iz Male Azije i Mediterana i koristi se u ishrani u raznim oblicima već nekoliko hiljada godina. U sadašnjem obliku je počeo da se koristi u 15. veku, dok se u Americi koristi od 16. veka.

Karfiol se na našem tržištu može naći uglavnom od sredine jeseni do kraja zime, ali je zahvaljujući plastenicima i staklenicima dostupan gotovo cele godine. Ako se uzme u obzir i ukiseljen (konzerviran kiseljenjem), karfiol se onda na našoj trpezi može naći tokom cele godine.

Budući da se karfiol dobija od ukrštenih sorti, a poreklom je od kupusa - zbog korisnih sastojaka zove se i "školovani kupus". Razlikujemo beli i ljubičasti karfiol, a sličnih su osobina.

Sastav

Karfiol je sličan brokoliju, a u sebi sadrži sledeće hranljive sastojke:
beta-karoten
biljna vlakna
biljne masti
biotin
vitamin A
vitamin C
gvožđe
glukozu
enzime
izotocijanate
indole
kalijum
kalcijum
lutein
proteine
sulforafan
sumpor
ugljene hidrate
fitonutrijata
folnu kiselinu
fosfor
celulozu

Korišćenje

Karfiol se u ishrani koristi sirov (kao salata...), kuvan (supa ili čorba bez mesa ili sa mesom), pohovan, kao dodatak jelima (supi), ali i ukiseljen, kao zimska salata (turšija)... Pored cvasti, koriste se i stabljike. Pošto sadrži malo kalorija, a mnogo korisnih sastojaka, karfiol se preporučuje u dijetalnoj ishrani, ali je povoljan i u ishrani trudnica.

U ishrani se koristi cvast i lišće zato što imaju najviše korisnih sastojaka. Za dijetalnu ishranu je povoljan pošto se teže vari, pa drži sitost. Karfiol nije pogodan za osobe koje boluju od crevnoželudačnih bolesti.

Pošto je osetljiv, karfiol se može ubran čuvati nekoliko dana van frižidera, a i u frižideru samo nekoliko dana.

Dejstvo

Uzimajući u obzir da karfiol sadrži dosta lekovitih materija i antioksidanskog je dejstva, dokazano je da veoma povoljno deluje na organizam u borbi protiv sledećih bolesti:
alergija
anemija
artritis
astma
bolesti disajnih organa
bolesti zuba
bolesti srca
bolesti usne duplje i ždrela
depresija
ekcem
impotencija
istegnuća mišića i legimenata
lečenje raka
menopauza
multipleks skleroza
nedostatak apetita
neplodnost
nesanica
nestabilan krvni pritisak
osteoporoza
prehlade i grip
problemi sa kosom
problemi sa metabolizmom
problemi sa nivoom holesterola u krvi
problemi sa povredama kože i kožnim bolestima
problemi sa prostatom
problemi u trudnoći
povećana telesna težina
sinuzitis
stres
uganuća
hemoroidi
šećerna bolest
šlog

Način delovanja

Ispitivanjima se došlo do zaključka da pored antioksidantskog delovanja karfiol ima veliku ulogu i kao čistač organizma od štetnih materija (detokcikacija) nastalih usled loše i nezdrave ishrane i dejstva zagađene sredine i zračenja.

Karfiol nije prolazna moda, već veoma korisna namirnica i dobar prirodni lek za prevenciju i lečenje mnogih bolesti pa ga zato treba često koristiti u ishrani.

Ruzmarin - začin i lekovita biljka

Ruzmarin nije samo ukrasna biljka prijatnog mirisa već i veoma aromatičan i lekovit začin.

Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) je mediteranska biljka poznata još iz antičkog doba kao ukras, začin i lek. U prošlosti mu je pripisivana osobina da podmlađuje svojim delovanjem i da deluje protiv zlih duhova.

Ruzmarin u primorskim oblastima raste kao žbun, dok se u drugim krajevima gaji u vrtovima ili većim saksijama. Spada u zimzelene višegodišnje biljke toplijih krajeva, cveta u martu i aprilu, ali je osetljiv na niske temperature.

Za začin i spravljanje ulja (esencije) koriste se listovi i grančice koje se beru u leto.

Korisni sastojci

Ispitivanjima je ustanovljeno da ruzmarin sadrži dosta lekovitih koncentrovanih materija (vitamina i minerala):
biljne masti
biljne hormone
borenol
vitamin C
enzime
eterična ulja
izoborniacetat
kamfen
kamfor
pinen
saponozid
smolu
tanin
terpen
heterozid
holin
cineol

Interesantno je da se ruzmarin dosta koristi pomešan sa drugim začinima (beli luk, peršun...) ili napicima (vino, čaj, med, sos...)

Primena u ishrani

Ruzmarin se koristi kao dodatak jelima, kolačima, a naročito pečenom mesu.

U kuhinji se koristi (osušeni cvetovi, grančice ili listovi) u malim količinama, pošto prevelike količine mogu biti štetne po organizam. Veoma je pogodan za neutralisanje štetnog dejstva jake i masne hrane na organizam.

Najpogodniji i najzdraviji je kao začin za jagnjeća i jareća pečenja, mada se koristi i za pečenja od piletine, zečetine i govedine, ali i kao dodatak u spravljanju kobasica.

Za začin, koristi se u kombinaciji sa belim lukom, lavandom, peršunom, lovorom i bosiljkom.

Korišćenje

U ishrani se, pored začina za jelo, koristi kao začin za vino i za spravljanje čaja.

Ruzmarin je veoma dobar antioksidans, a pored toga ima antiseptičko, antibiotsko, antigljivično i sedativno dejstvo.

Zbog sedativnog dejstva savetuje se oprez u toku trudnoće. Interesantno je da ruzmarin ima antikancerogeno dejstvo kada se koristi kao začin za pečeno meso.

Lekovito dejstvo

Ruzmarin (cvetovi, listovi i izdanci) se koristi kao lek za mnoge bolesti i tegobe:
anemija
bolovi u zglobovima
bolesti srca i krvnih sudova
bolesti usta i organa za disanje
bronhitis, prehlade i grip
glavobolja
gubitak apetita
depresija
epilepsija
infarkt
impotencija
klimakterične tegobe
kašalj
menstrualne tegobe
migrena
nadutost i gasovi
nadražena creva
neke vrste raka
nervoza
nesanica
problemi sa varenjem
problemi sa vidom
problemi sa kosom
problemi sa žučnom kesom
problemi sa jetrom i želucem
problemi sa nervima i pamćenjem
problemi sa cirkulacijom
reumatske promene
stabilisanje crevne flore
stomačni bolovi
stres
ukočeni mišići
hemoroidi
celulit

Obloge

Obloge i masaža uljem ili tečnostima na bazi ruzmarina koriste se protiv reumatičnih bolova, suženih krvnih sudova, stomačnih tegoba, napetosti mišića...

Eterična ulja na bazi ruzmarina nalaze veliku primenu u kozmetici za pripremu mnogih krema i raznih preparata za negu kože.

Zaključak

Na osnovu starih narodnih iskustava i verovanja da je ruzmarin simbol ljubavi i vernosti, ali i na osnovu najnovijih istraživanja - može se zaključiti da je ruzmarin lekovita biljka.

Ruzmarin povoljno deluje na kožu, organe za disanje, nerve, stomak, creva, krvne sudove i imuni sistem.

Prilikom upotrebe lekovitih biljaka treba biti oprezan i posavetovati se sa stručnjacima jer uvek postoje neki neželjeni efekti (po trudnice, alergične osobe...). Ne preporučuje se upotreba ruzmarina u velikim količinama.

Grašak - zelena zrna zdravlja

Grašak (Pisum sativum) je povrće koje se zbog svojih hranljivih osobina veoma često koristi u ishrani u skoro celom svetu. Vodi poreklo od divljeg graška, a ukrštanjem su dobijene sorte koje su dobrog kvaliteta i daju visoke prinose.

Grašak je poreklom iz centralne Azije i Evrope, ali se koristi u ishrani u skoro svim zemljama sveta. Jednogodišnja je biljka, zrna su okruglog oblika žute ili zelene boje, spada u mahunarke i zbog lekovitih sastojaka sve više se preporučuje za ishranu.

Sorte

Postoji više vrsta graška, sorte sa glatkim zrnom i sorte sa naboranim zrnom, a neke od najpoznatijih sorti su šećerac i krunac. Pored graška za ljudsku ishranu, uzgajaju se i posebne sorte za ishranu stoke.

Zelenog graška na našem tržištu ima tokom leta, dok je smrznut, konzerviran i suv dostupan cele godine.

Korisna materije

Zrna graška sadrže sledeće biološke i lekovite sastojke:
bakar
belančevine
biljna vlakna
biljne masti
biljne hormone
vitamin A
vitamin B1
vitamin B2, B3, B6
vitamin E
vitamin PP
vitamin K
vitamin H (biotin)
vitamin C
gvožđe
glukozu
kalijum
kalcijum
lecitin
magnezijum
mangan
mineralne soli
natrijum
niacin
pantotenska kiselina
proteine
ugljene hidrate
folnu kiselinu
fosfor
fruktozu
celulozu
cink

Upotreba u ishrani

Grašak se koristi za ljudsku ishranu više hiljada godina, a pominje se i u Bibliji. I u starom Egiptu je korišćen kao hrana. On ima relativno veliku biološku i energetsku vrednost, tako da je zeleni mlad grašak najbogatiji korisnim sastojcima, a suvi grašak ima najviše kalorija.

Grašak u zrnu se za ishranu koristi tako što se kuva: sirov, sušen ili konzerviran. Koristi se kao glavno jelo bez mesa, ali i sa raznim vrstama mesa ili kao dodatak uz glavno jelo uz upotrebu raznih začinskih biljaka. Preporučuje se za ishranu i deci i trudnicama. Može se koristiti za spravljanje pirea ili kaše i tada se mnogo lakše vari. Popularno i zdravo jelo je rizi-bizi - mešavina graška i pirinča.

Grašak se preporučuje između ostalog i bolesnicima posle dugog uzimanja antibiotika, kako bi im poboljšao metabolizam.

Lekovita svojstva

Grašak sadrži dosta lekovitih materija, pa veoma povoljno deluje na organizam kada su u pitanju:
akne
anemija
anksioznost
bolesti zuba
bolesti srca i krvnih sudova
bronhitis
glavobolja
gubitak pamćenja
depresija
ekcem
impotencija
imunodeficijencija
makularna degeneracija
miomi
nastanak šećerne bolesti
nastanak šloga
neplodnost
nesanica
osteoporoza
pad imuniteta
prevencija kod organa za varenje
prehlade i grip
PMS
problemi sa kostima
problemi sa metabolizmom
problemi sa nervima
problemi u trudnoći
razne infekcija
reumatoidni artritis
sinuzitis
skorbut
sprečavanje i lečenje nekih vrsta raka
stres
uganuća i istegnuća
hemoroidi
herpes
hipertireoza
hronični umor

Saveti

Grašak je veoma korisna namirnica i dobar prirodan lek za prevenciju i lečenje mnogih bolesti, pa ga treba koristiti u ishrani.

Ipak, treba voditi računa i o tome da su neki ljudi alergični na grašak, pa oni treba da ga izbegavaju u ishrani.

Doručak bogat antioksidantima jača imunitet

Nedavno su naučnici prvi put uspeli da izmere i odrede tačnu količinu antioksidanata koju sadrže kukuruzne pahuljice i zrnaste grickalice. Ustanovljeno je da su ovi vlaknima bogati izvori izuzetno bogati i antioksidantima, koji se bore protiv raka.

Na samom vrhu liste nalaze se pahuljice sa grožđem i kokice, ali je istraživanje takođe otkrilo da su mnoge popularne zrnaste kukuruzne pahuljice i zrnaste grickalice, kojima se do sad nije pridavalo mnogo značaja, takođe bogati izvori zdravih antioksidanata, poput polifenola.

Polifenoli se često dovode u vezu sa semenom i korom voća i povrća i glavni su razlog zbog koga je u vinu, čokoladi i kafi prepoznat potencijal za lečenje i borbu protiv raka, srčanih oboljenja i drugih težih bolesti. "Raniji ispitivači su smatrali da je vlakno u kukuruznim pahuljicama zapravo najbitniji aktivni sastojak, za koji se smatra da može smanjiti mogućnost za pojavu raka i srčanih oboljenja", izjavio je prilikom jednog intervjua dr Džo Vinson sa Skranton univerziteta u Pensilvaniji. On je dodao da su, na osnovu skorijih istraživanja, polifenoli izbili u prvi plan kao veoma bitni za zdravu ishranu.

Studija koja je nedavno predstavljena na skupu Američkog hemijskog udruženja bila je zasnovana na merenju ukupne količine polifenola u devet vrsta brašna, 28 vrsta gotovih kukuruznih pahuljica i 38 različitih vrsta hrane i grickalica čiju osnovu čine neke od zrnastih žitarica.

"Došli smo do jako zanimljivog otkrića. Naime, proizvodi koji su zasovani na zrnastim žitaricama sadrže istu količinu antioksidanata po jednome gramu kao i voće i povrće", navodi dr Vinson. Autori ovog istraživanja dalje navode da, kada je u pitanju porcija prosečne veličine, najbogatije antioksidantima jesu ovsene pahuljice, zatim kukuruzne, a potom pšenične i pirinčane. Što se tiče pahuljica koje se najčešće jedu za doručak, one sa grožđem imaju najveću količinu antioksidanata po jednoj porciji, čak 524 miligrama. Kukuruzne pahuljice sa ukusom cimeta i kakaoa takođe su se pokazale kao bogatiji izvor antioksidanata nego što se moglo očekivati na osnovu sastava samih pahuljica kojima pridodaju ukus.

Autori istraživanja takođe ističu da su pšenične pahuljice, iako se ne razlikuju mnogo od ostalih kada je količina antioksidanata u pitanju, ipak bogatije vlaknima. I na kraju, kada je reč o grickalicama, rezultati su pokazali da su kokice najbogatije antioksidantom polifenolom. Naravno, podrazumeva se da pahuljice ne treba "presladiti" belim šećerom, a kokice posuti sa previše bele soli.

Đumbir kao začin i kao lek

Đumbir (Zingiber officinale) je poznat kao začin, ali i kao lek više od 3.000 godina.

Poreklom je iz Azije, ali se gaji i koristi za ljudsku ishranu i lečenje u celom svetu. Najviše se gaji i koristi u Indiji, a poznate su kvalitetne vrsta đumbira iz Jamajke, Kine i Australije. Đumbir Kinezi već dugi niz godina koriste kao lek u svojoj tradicionalnoj medicini.

Đumbir je tropska, začinska, višegodišnja biljka slična trsci. Narasta do visine od oko jednog metra, a koren je debljine nekoliko santimetara, mesnat i dužine oko 20 santimetara. Za ishranu i kao dodatak jelima koristi se koren i rizom pošto je jako aromatičan i sadrži mnoge korisne sastojke. Miris limuna i slatkasto-pikantan ukus đumbir čine veoma prijatnim.

Korisni sastojci

Ispitivanjima je ustanovljeno da đumbir sadrži dosta lekovitih koncentrovanih materija (vitamina i minerala), a da ih najviše ima u korenu:
belančevine
biljna vlakna
biljne masti
biljni hormoni
gingerol
zingeron
enzimi
eterična ulja

Interesantno je da đumbir u sadejstvu sa drugim lekovitim biljkama i lekovima značajno pojačava njihovo lekovito dejstvo.

Primena u ishrani

Koren đumbira se koristi kao dodatak jelima, kolačima, čaju, pivu ili likerima.

Kao začin, đumbir se naročito koristi u indijskoj kuhinji za spravljanje: soseva, preliva, jela od povrća, jela od pirinča, jela od mesa, divljači i raznih poslastica.

U Engleskoj je na ceni hleb sa ukusom đumbira (dodaje se u testo).

Jelu se dodaje prah ili sitni komadići đumbira, a može se dodati i narendani koren.

Korišćenje

Za lečenje se koristi koren (svež ili sušen), ali i prah i razne tinkture, ulja ili čajevi na bazi đumbira. Koren ili prah od đumbira kombinuju se sa medom, belim lukom i drugim biljkama. Pored toga što se đumbir koristi kao lek koji se guta (pije), đumbirovi sastojci se koriste za spravljanje obloga, kupki ili čajeva za inhalaciju. Đumbir je veoma dobar antioksidans, a ima i antibakterijsko, antiseptičko, antigljivično, sedativno i antipiretičko dejstvo. Smatra se i da je afrodizijak.

U nekim slučajevima đumbir se preporučuje trudnicama protiv mučnine, ali sa velikom rezervom (sedativno dejstvo), pa se ipak treba posavetovati sa lekarom. Pored toga, veća količina đumbira (preko 5 grama) kod pojedinih osoba može izazvati i neželjena dejstva: mučninu, gorušicu, bolove u stomaku ili vrtoglavicu. Treba voditi računa o tome da đumbir sprečava (smanjuje) zgrušavanje krvi, pa kod osoba koje imaju krvarenje (iz bilo kojih razloga) treba ograničiti upotrebu.

Lekovito dejstvo

Đumbir pomaže kao lek za mnoge bolesti i tegobe:
anoreksija
astma
bolovi u zglobovima
bolovi kičme
bolesti krvnih sudova
bolesti usta i organa za disanje
bronhitis, prehlade i grip
glavobolja
gljivične infekcije
gorušica (žgaravica)
grčevi
gubitak apetita
dezinterija
dijabetes
edemi
zatvor
zubobolja
jutarnja mučnina i mučnina u vožnji
infekcije mokraćnih puteva
infarkt
kamen u bubregu ili žučnoj kesi
kašalj
kolika
kurje oči
malarija
menstrualne tegobe
migrena
moždani udar
mučnine izazvane hemoterapijom
nadutost i gasovi
nadražena creva
nesanica
osteoartoza
poremećaj metabolizma
povišena temperatura
poremećaj krvnih sudova (tromboza)
povišeni nivo holesterola i triglicerida
potpomaže znojenje i izbacivanje toksina iz organizma
problemi sa varenjem
problemi sa kosom
problemi sa žučnom kesom
problemi sa jetrom, prostatom i želucem
problemi sa nervima
problemi sa cirkulacijom
proliv
protiv stresa (inhalacija)
razne infekcije i upale
regulisanje šećera u krvi
reumatske promene
sprečavanje ugrušavanja krvi
stabilisanje crevne flore
stomačni bolovi
ukočeni mišići
upala jajnika

Obloge

Obloge od đumbirove vode koriste se protiv reumatičnih bolova, suženih krvnih sudova, stomačnih tegoba, napetosti mišića, bronhitisa i asmatičnih napada, gljivičnih infekcija, kao i za regeneraciju tkiva.

Zaključak

Na osnovu starih narodnih predanja ali i najnovijih naučnih ispitivanja i navedenih osobina, može se slobodno reći da je đumbir veoma lekovita biljka. Đumbir povoljno deluje na kožu, organe za disanje, nerve, stomak, creva, krvne sudove i imuni sistem.

Kao i prilikom upotrebe svih lekovitih biljaka, treba biti oprezan i prilikom samoinicijativne upotrebe đumbira i treba se posavetovati sa lekarima, farmaceutima, nutricionistima, aromaterapeutima ili homoterapeutima.

Biljka kava privremeno leči uznemirenost

Biljka kava je iz reda bibera i gaji se na ostrvima Južnog Pacifika. U vezi sa njom mnogi ljudi istog trenutka dobiju napad panike, pomišljajući na neželjena dejstva. Skorija istraživanja donela su, međutim, veoma zanimljiva saznanja. Naime, otkriveno je da je tečni ekstrakt biljke kava (dobija se iz korena biljke) vrlo efikasan kada je u pitanju privremeno i trenutno lečenje uznemirenosti.

Ranija istraživanja

Pre samo desetak godina, dodaci bazirani na kavi bili su deo velikog broja terapija kojima se lečio poremećaj uznemirenosti, kao i druge nuspojave koje on sobom nosi. Ipak, izveštaji o oštećenjima jetre, čak i o otkazivanju jetre, koji su dovođeni u vezu sa ovom biljkom i njenim ekstraktima - uslovili su zabranu upotrebe kave u većini svetskih zemalja (osim u Americi, gde je prodaja naglo opala nakon što je izdato upozorenje o mogućim oštećenjima jetre).

Odbor Svetskog zdravstvenog udruženja objavio je 2007. godine podatke u kojima se navodi da su slučajevi 14 transplantacija jetre i 7 smrti usled otkazivanja jetre veoma verovatno bili prouzrokovani upotrebom ove biljke. Ipak, detaljniji izveštaji SZU-a istakli su da do štetnih uticaja biljke kave po jetru dolazi isključivo onda kada lekovi ili terapije koriste u svrhu lečenja čitavu biljku umesto samo koren, ili kada se prilikom dobijanja aktivnog sastojka koriste aceton ili etanol umesto vode.

Novija istraživanja

Kava se na pacifičkim ostrvima koristi i uzgaja već vekovima bez ikakvih očevidnih posledica po jetru, navodi Džerom Saris (autor najnovijeg istraživanja o kavi). Ljudi iz ovih krajeva koriste samo ekstrakt koji se rastvara u vodi, i to isključivo oljušten koren, a ne čitavu biljku. Saris takođe ističe da je u svom istraživanju koristio proizvod koji je po svojim karakteristikama bio gotovo isti kao i onaj koji koriste stanovnici ostrva Pacifika.

Istraživanje koje je trajalo tri nedelje, uključilo je 37 osoba sa opštim poremećajem uznemirenosti i različitim oblicima depresije. Tokom prve nedelje, svi učesnici su dobili lek u vidu placeba. Tokom druge nedelje, polovina učesnika je dobila kava-tablete, a druga polovina placebo tablete. Tokom poslednje nedelje, grupa ljudi koja je prethodno dobila kava-tablete prebačena je na terapiju placebo tabletama, a druga grupa je bila prebačena na terapiju kava-tabletama. Bitno je takođe napomenuti da učesnici nisu znali koju vrstu tableta kada dobijaju. Nakon obavljenih testova za merenje intenziteta uznemirenosti i depresije, kod ispitanika je zabeleženo mnogo manje uznemirenosti prilikom uzimanja kava-tableta nego kada su uzimali placebo tablete, ističe Saris. Isto tako, intenzitet depresije je opao kod osoba koje su se žalile na depresiju a koristile kava-tablete, a da pri tom nije došlo ni do kakvih zdravstvenih poremećaja.

Rezultati

S obzirom na to da su učesnici istraživanja uzimali kava-tablete svega nedelju dana, ovo istraživanje je bilo usredsređeno na trenutno dejstvo i na kratkotrajne efekte kave. Zato je, ističe Saris, moguće sa sigurnošću reći da dobijeni dokazi idu u prilog tvrdnji da je kava (koren kave i ekstrakt rastvorljiv u vodi) dobra kao lek za trenutno i kratkotrajno lečenje opštih poremećaja uznemirenosti.

LEKOVIITOST GROŽĐA

Iako se o hranljivim i lekovitim svojstvima grožđa dosta zna, navešćemo još neke korisne informacije. Grožđe čovečanstvo koristi već nekoliko hiljada godina za ishranu (Egipćani, Feničani, Kinezi...), a od Stare Grčke i Rima pominje se i vino.

Vrste grožđa

Grožđe je veoma rasprostranjeno u svetu i smatra se da ima nekoliko hiljada vrsta. Postoje vrste koje su pogodne i za jelo i za spravljanje vina, a postoje vrste samo za jelo ili samo za vino. Za uzgajanje vinove loze i dobijanje kvalitetnog grožđa potrebno je posebno podneblje, klima, zemljište, ali i dosta stručnog rada.

Grožđe se razlikuje po boji, ukusu, veličini i obliku zrna.

Neke od najpoznatijih sorti crnog grožđa su: sovinjon, merlot, pinot i širaz, a belog - šardone, semiljon, rizling i traminer.

Korisni sastojci

Grožđe je pogodno za dijetalnu ishranu, a bogato je mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Interesantno je da semenke grožđa imaju jako andioksidaciono dejstvo na organizam.

Zrelo grožđe sadrži mnoge korisne sastojke:
antocijane
biljna vlakna
biljne masti
vitamin A
vitamin B
vitamin C
bitamin E
gvožđe
epikatehin
jabučnu kiselinu
kalijum
kalcijum
katehin
kvercetin
magnezijum
mangan
minerale
natrijum
organske kiseline
polifenole
rasveratrol
silicijum
flavonoide
fosfor
celulozu
šećer (fruktoza i glukoza)

Primena u ishrani

Pored vina, koriste se sokovi od čistog grožđa, ali i kokteli sa drugim voćnim sokovima. Zahvaljujući savremenim hladnjačama i brzom transportu, sveže grožđe je stalno na raspolaganju za ishranu. Suvo grožđe se koristi u savremenoj ishrani, naročito za spravljanje poslastica.

Grožće se koristi u ishrani kao desert, salata, užina, začin, dodatak jelima...

Korišćenje

Najbolje i najbogatije korisnim sastojcima je sveže grožđe, pa se zato ona najviše preporučuje. Grožđe je dobar antioksidans i deluje protiv bakterija i virusa, ali se koristi i u savremenoj farmaciji i kozmetici.

Lekovita svojstva

Grožđe ima lekovita svostva koja povoljno deluju na neke bolesti i tegobe:
avitaminoza
alergije
Alchajmerova bolest
anemija
angina pektoris
arteroskleroza
bolesti želuca
bolesti zuba, desni, grla i ždrela
bronhitis, prehlada i grip
visok krvni pritisak
gojaznost
gubitak apetita
gubitak koncentracije
zatvor
infektivna oboljenja
infarkt
slabljenje imunološkog sistema
kašalj
kamen u žuči
kožne bolesti (bubuljice)
nadutost
neke vrste raka
nervoza
nesanica
očne bolesti
otežano mokrenje i problemi sa bubrezima
povišen nivo holesterola
problemi sa varenjem
problemi sa želucem i jetrom
problemi sa kosom
problemi sa mišićima
problemi sa prostatom
problemi sa nervima
problemi sa krvnim sudovima
problemi sa plućima i disajnim organima
problemi sa polnim organima
problemi sa cirkulacijom
razdražljivost
reumatični procesi
sinuzitis
hronični umor
nestabilna crevna flora
šlog

Grožđe se koristi u narodu za jačanje krvi, ali povoljno deluje i na: bubrege, jetru, žuč, kožu, prostatu, stomak, creva, srce, krvne sudove i imuni sistem. Pored toga, dokazano je da grožđe u ishrani usporava procese starenja i pomaže organizmu u borbi protiv toksina, virusa i karcinoma.

Vinsko sirće

Vinsko sirće ima velikih prednosti kao začin i dodatak jelima u ishrani. Vinsko sirće se preporučuje za lošu cirkulaciju, gljivične infekcije, kožne bolesti, probleme sa varenjem i usnom dupljom.

Crveno vino

Zahvaljujući osobinama grožđa i njegovim sastojcima, svakodnevno konsumiranje, u manjih količnama, crvenog ili crnog vina veoma povoljno deluje na organizam, a naročito na srce i krvne sudove (povišen krvni pritisak). Naravno, vino je veoma korisno ako se pije u umerenim količinama.

Sok od grožđa

Sok od grožđa je veoma hranljiv i lekovit napitak, a naročito povoljno deluje na jetru.

Zaključak

Na osnovu navedenog, vidimo da su legende iz davnina o lekovitosti grožđa i danas veoma aktuelne. Poznato je da Francuzi dosta jedu grožđe i umereno piju vino, pa zato imaju manje problema sa srcem i krvnim sudovima od ostalih naroda.
Ostale dobrobiti od grožđa

Свеже воће и поврће ефикасније од пилула

Особе које желе да спрече срчану болест или дијабетес боље би учиниле да конзумирају храну богату антиоксидантима него да их узимају у виду синтетичких

прехрамбених додатака, преноси Танјуг резултат истраживања с француског Института за научна истраживања. Узимајући као узорак 5.200 средовечних особа, они су утврдили да синтетички антиоксиданти не умањују ризик од појаве метаболичког синдрома који представљају скуп ризичних фактора за дијабетес типа 2 и кардиоваскуларне болести, током више од седам година.
Последњих година све више се говори о значају уноса антиоксиданата у организам, који спречавају или ублажавају негативан ефекат слободних радикала. У моћне антиоксиданте спадају витамин Ц, Е, селен, цинк, бета каротен... Мода или стварна потреба, али препарати антиоксиданата у пилулама, капсулама или сирупима све су траженији. Сматра се да је довољно узети овакав препарат сваки дан и заштита здравља је обезебеђена. Међутим бројна истраживања показују да ефекат и искоришћавање антиоксиданата из препарата није исто што и њихово узимање из намирница. Наиме, тврди се да синтетички антиоксиданти не смањују ризик од стицања метаболичког синдрома, док природни антиоксиданти из хране то можда чине. Инсистирање на уносу довољних количина воћа и поврћа и то свакодневно изгледа да су оправдана. Међу добре изворе Ц витамина спадају цитрусно воће, јабука, црвене паприке, броколи, парадајз, першун, купус...
Разно воће, нарочито бобичасто, пуно је антиоксиданата, који су есенцијални за добро здравље. Ово воће може се наћи током читаве године, а највише свежих плодова има током лета. Ово воће чини укуснијим разне посластице - сладоледе, парфеее, колаче и торте, а најзначајније је због обиља антиоксиданата. Једна студија је показала да свега једна шоља овог воћа садржи довољно антиоксиданата да бисте задовољили дневну потребу организма. Наравно, нутриционисти поручују: немојте се задовољити само бобичастим воћем, иако је толико хранљиво, јер здрава исхрана захтева разноврсност.
Бета каротен, који се у организму претвара у А витамин, може се наћи у шаргарепи, слатком кромпиру и лиснатом поврћу као што су спанаћ, купус и кељ. Има га и у „обојеном“ воћу као што је бресква, наранђа или у дињи. И зачинско биље може да садржи јаке антиоксиданте, нарочито першун, мирођија, рузмарин, тимијан, босиљак, жалфија и нана која се код нас углавном конзумира као чај, док се као зачин готово уопште не користи. Ваља напоменути и то да биолошки одгајено воће, поврће и зачинско биље садржи тридесет пута више антиоксиданата од оног прсканог пестицидима. Пестициди спречавају стварање антиоксиданата у ткиву биљака. Антиоксиданата има више у плодовима горког укуса, и то највише у кори, месу (пулпи) и семенкама. Зато у воћним соковима у којима има низ хранљивих састојака, антиоксиданата нема.

FIZIČKIM AKTIVNOSTIMA PROTIV VISOK TLAKA

Povišeni krvni pritisak (hipertenzija), koji u proseku ima svaka treća osoba, uzevši u obzir opštu populaciju - znatno povećava rizik od nastajanja srčanih bolesti i srčanog udara. Stoga se fizičke aktivnosti, kao i zdrava ishrana, smatraju najboljim sredstvima za borbu protiv hipertenzije. Fizičke aktivnosti diprinose i efikasnosti lekova protiv povišenog krvnog pritiska.

Unesite što više zabave u svoje vežbe

Pronađite aktivnosti u kojima uživate i potrudite se da vam donja granica bude pola sata, a praktikujte ih što je moguće više dana u nedelji. Dnevni poslovi po kući, baštovanstvo, pranje prozora, korišćenje stepenica umesto lifta, odlazak do supermarketa u nabavku, plivanje i vožnja bicikla - sve ove aktivnosti jačaju vaše srce.

Teretana?

Ne morate na pomen reči vežbe ili fizička aktivnost odmah da pomislite na teretanu, jer ima bezbroj načina pomoću kojih možete uvek biti u formi. Međutim, nekim ljudima je mnogo lakše da se usredsrede na vežbanje kada se nalaze u teretani. Možete zatražiti od trenera koji rade u vašoj teretani da vam urade program koji vam najviše može pomoći u ostvarivanju cilja.

Ojačajte svoje srce

Vežbe u cilju ojačavanja ili povećanja sveukupne otpornosti uz pomoć tegova i sprava sa tegovima, ili putem sklekova i trbušnjaka - mogu popraviti opšte zdravlje vašeg srca, ukoliko ih radite 2-3 nedeljno. Vežbe otpornosti spuštaju krvni pritisak, smanjuju količinu masti u telu, a povećavaju mišićnu masu i popravljaju bioritam.

Čim vam postane toplo, skočite istog trenutka u bazen

Vežbe za održavanje forme koje podstiču ubrzaniji rad srca (poput trčanja, vožnje bicikla i sl.) veoma su bitne za snižavanje krvnog pritiska i jačanje srca, kao i za povećanje izdržljivosti. Ukoliko pak ne možete da podnesete "vrelinu" ovakvih vežbi, onda je odlazak na bazen prava stvar za vas. Naime, svega pola časa plivanja smanjuje količinu adrenalina koji kruži po našem telu i opušta krvne sudove. Povrh svega, plivanje vraća otkucaje u normalu i spušta krvni pritisak.

Koliko aktivnosti i vežbi je dovoljno?

Ukoliko spadate u grupu ljudi čije su varijacije krvnog pritiska umerene, tridesetominutne vežbe hodanja/šetnje biće sasvim dovoljne da izbegnete lekove. Ukoliko već uzimate neki od lekova, umerene tridesetominutne aktivnosti/vežbe koje će vas naterati da se malo zadišete i time povećate brzinu otkucaja srca - mogu samo još više doprineti efektnosti lekova koje pijete.

Čak i ako nemate problema sa povišenim krvnim pritiskom, redovne fizičke aktivnosti i vežbe pomoći će vam da ga održite u normali. Za one koji već imaju probleme sa srcem i krvnim pritiskom, važno je da ne preopterete svoj organizam preteškim, jer im to može dodatno pogoršati zdravstveno stanje.

LUK - LEKOVITA BILJKA

Crni luk (allium cepa) poznat je kao hrana, začin, ali i kao lek još od davnina. Crni luk pozat je i pod nazivima: crveni luk, crvenac, glavata ljutika, kapula ili mrki luk. Smatra se da je crni luk poreklom iz Azije, ali se gaji i koristi za ljudsku ishranu u celom svetu.

Crni luk se ranije gajio u vrtovima, a sada se gaji i na velikim površinama, jer je njegova primena raznovrsna i masovna u celom svetu.

Crni luk je zeljasta biljka sa lukovicom (korenom) u zemlji i stabljikom (sa šupljim zelenkastim listovima) visine do 1 metra. U našim krajevima je dostupan za ishranu tokom cele godine.

Korisni sastojci

Ispitivanjima je ustanovljeno da crni luk sadrži dosta lekovitih-aktivnih materija, a da ih najviše ima u lukovici, mada se u ishrani koriste cvet, stabljika i listovi.

Crni luk je bogat vitaminima i mineralima:
alicin
belančevine
biljna vlakna
biljne masti
biljni hormoni
vitamin A
vitamin B1 i B2
vitamin E
vitamin P
vitamin K
glikozida
enzimi
eterična ulja
kalcijum
karotin
kercetin
sumpor
ugljeni hidrati
flavonoidi

Primena u ishrani

Crni luk se koristi sirov ili kuvan, ali i kao dodatak jelima (prilog uz jela sa roštilja). U ishrani se koristi dok je mlad, u proleće, listovi i lukovica, a u ostalim periodima lukovica.

Poznate sorte luka su: arpadžik, mladi luk, slatki luk, španski luk, vlašac i žuti luk.

Korišćenje

U našoj narodnoj medicini crni luk se smatra univerzalnim lekom za ishranu, ali i za obloge na koži i deluje na organizam slično kao i beli luk. Crni luk ima dezinfekciono, antibakterijsko i fungicidno dejstvo.

Lekovito dejstvo

Crni luk je jedan od najstarijih biljnih lekova, a pomaže kao lek za:
akne
alergijske
astma
bolesti srca i krvnih sudova
bolesti usta i organa za disanje
bradavice
bronhitis, prehlade i grip
bubuljice
glavobolja
gljivične infekcije
grčevi
gubitak apetita
dečje gliste
dijabetes
zatvor
infekcije mokraćnih puteva
imunodeficijencija
infarkt
kašalj
kurje oči
mnoge vrste raka
moždani udar
nesanica
poremećaj metabolizma
povišeni krvni pritisak
poemećaj krvnih sudova
povišeni nivo holesterola i triglicerida
problemi sa varenjem
problemi sa jetrom i želucem
problemi sa nervima
problemi sa cirkulacijom
proliv
razne infekcije
rak želuca
regulisanje šećera u krvi
sprečavanje ugrušavanja krvi
stabilisanje crevne flore
tromboza

Sok i obloge

Sok za premaze ili za pravljenje obloga od crnog luka povoljno deluje protiv: čireva, bubuljica, otvorenih rana (posekotine i ogrebotine), upala zanoktica, lišajeva, bradavice, gljivičnih infekcija kože i raznih kožnih bolesti, kao i kod uboda ili ujeda insekata.

Zaključak

Na osnovu naučnih ispitivanja i navedenih osobina, može se se slobodno reći da je crni luk veoma lekovita biljka. Crni luk povoljno deluje na kožu, organe za disanje, nerve, stomak, creva, krvne sudove i imuni sistem.

SLABA KOSA SLABO ZDRAVLJE

Možda vam to nikada nije palo na pamet, ali problemi sa kosom mogu nam često ukazati i na neke ozbiljnije zdravstvene probleme. Trebalo bi ipak imati na umu da neki lekovi imaju uticaj kako na telo, tako i na kosu. Najčešće treba voditi samo malo više brige o kosi.

Perut

Budući da perut nije zarazna niti prelazna, razumno je postaviti pitanje kako je uopšte dobijamo. Konkretan odgovor na ovo pitanje malo je teže pronaći, jer ni sami doktori nisu potpuno sigurni u to kako dolazi do pojave peruti. Jedna od teorija kaže da do njene pojave dolazi usled nagomilavanja gljivica. Drugi mogući izazivači su koža koja je ili previše suva ili previše masna, kao i neredovno ili prečesto pranje kose, postojanje ekscema ili psorijaze. Ipak, iako izaziva neprijatan osećaj i svrab, perut nije opasna po zdravlje.

Kako biste sprečili nagomilavanje mrtvih ćelija kože koje u sebi nosi perut, dobro je svakodnevno prati kosu šamponom protiv peruti. Kada nasapunjate kosu, ostavite da šampon odstoji pet minuta, a potom ga lepo isperite. Možda ćete na početku morati da isprobate više šampona kako biste pronašli onaj koji vam odgovara, a ako i taj u međuvremenu prestane da bude efikasan, odmah pokušajte sa drugim. Ukoliko pak šamponi ne pomognu, najbolje je otići kod lekara i od njega zatražiti savet.

Žućkasta perut

Ukoliko zapazite da je perut masna i žućkaste boje, postoji mogućnost da patite od seboreičnog dermatitisa. U pitanju je upala kože do koje dolazi na mestima gde je velika koncentracija masnih žlezdi, kao što su lice i oblast iznad čela. Iako je ovaj poremećaj u direktnoj vezi sa hormonima, gljivicama, ili čak nekim neurološkim problemima, metod lečenja je isti kao i kod pojave obične peruti, tj. pomoću postojećih šampona protiv peruti. Kada je reč o ozbiljnijim slučajevima, onda lekari prepisuju steroide ili neke od antigljivičnih lekova.

Opadanje kose

Eksperti procenjuju da svako od nas izgubi i do 100 i više vlasi kose dnevno. Koliko god ovo zastrašujuće zvučalo, ipak nema razloga za paniku, niti to znači da ćelavite, jer čak 90% vaših 100.000 folikula raste u bilo kom trenutku. Ostalih 10% nalazi se u hibernaciji a kada, nakon 2-3 meseca, kosa stvarno otpadne, istoga trenutka je zameni nova, čime se ponovo pokreće ciklus obnove.

Geni su odgovorni za 90% slučajeva gubitka kose kod muškaraca

Iako je gubljenje kose nasledno, treba znati da na gubitak kose mogu mnogo više uticati geni koji potiču sa majčine strane porodice nego sa očeve. Dakle, pogled na kosu oca vaše majke može vam prilično dobro dočarati koliko ćete kose imati u starosti. Kod muškaraca ceo ciklus gubitka kose i ćelavljenja počinje najpre sa proređivanjem kose u predelu slepoočnica, zatim nastavlja da se širi na deo iznad čela, ostavljajući za sobom svojevrsni prsten kose u obliku konjske potkovice u oblastima oko glave.

Kako dolazi do gubitka kose kod žena?

Kada su žene u pitanju, proces gubitka kose izgleda drugačije. Naime, gubitak kose ogleda se u postepenom istanjivanju celokupne kose. Za razliku od muškaraca, kod žena zapravo retko dolazi do potpunog ćelavljenja i one mnogo sporije gube kosu od muškaraca. Priče da duža kosa samo dodatno opterećuje koren, čime dodatno ubrzava opadanje kose - nisu tačne, jer čak i ako imate dužu kosu, ona ni na koji način ne opterećuje vaš koren; kao ni pranje kose, prilikom kojeg vam zapravo otpadaju samo one vlasi koje su i inače bile slabe.
Više o nezi kose

SEDAM KORISTI OD SEKSA

Naučnici širom sveta zaključili su da je redovan seksualni odnos vrlo zdrav i naveli sedam razloga koji to potvrđuju.

1. Izgledaćete mlađe

Ispitivano je 3.500 ljudi starosti od 18 do 102 godine u Kraljevskoj bolnici u Edinburgu u Škotskoj i ustanovljeno je da seks smanjuje stres, ljudi su zadovoljniji i san im je okrepljujući.

2. Pomaže organizmu da se bori protiv bolesti

Redovan seskualni odnos, jednom do dva puta nedeljno, povećava za 30% imunoglobulin A, koji pojačava imuni sistem. Naučnici su takođe otkrili da redovan seksualni život smanjuje rizik obolevanja od raka, srčanih oboljenja i moždanog udara. Odlično utiče na prehladu i simptome gripa.

3. Brže sagoreva kalorije

Smatra se da tokom seksualnog odnosa dolazi do sagorevanja 96 kalorija za 20 minuta kod osoba koje su teške oko 70 kilograma.

4. Smanjuje bol

Naučne studije su dokazale da stimulacija vagine povećava toleranciju na bol, a stimulacija klitorisa ima analgezični efekat. Ova stimulacija smanjuje menstrualne grčeve, artritične bolove, migrenu i ostale vrste bolova.

5. Olakšava disanje

Smatra se da seks ima antihistaminski efekat i pomaže u suzbijanju alergije i simptoma bronhijalne astme.

6. Produžava život ukoliko je dovoljno čest

Naučnici iz Velsa ispitivali su stopu smrtnosti u odnosu na učestalost seksualnih odnosa. Pronašli su da je rizik smrtnosti manji čak za 50% kod osoba koje imaju seksualni odnos dva i više puta nedeljno u poređenju sa muškarcima koji ga imaju manje od jednom mesečno. U obzir su uzimane godine ispitanika, socijalni status i da li su pušači, a zaključak je bio da češći seks pozitivno utiče na dužinu života.

7. Emocionalno ste zadovoljniji i osećate se bolje

Jedna američka studija ispitivala je 1.800 ljudi i našla da posle orgazma dolazi do povišenja oksitocina i endomorfina, supstanci koje imaju sedativno dejstvo, čime se objašnjava zašto se lako utone u san posle uspešnog seksualnog odnosa

MENTALNI POREMEĆAJ SAMOOBMANA

Nekada poznata pod nazivom paranoični poremećaj, samoobmana je zapravo vrsta veoma ozbiljnog mentalnog poremećaja zvanog psihoza, usled koga osoba nije u stanju da razlikuje stvarno od izmišljenog.

Najupečatljiviji simptomi ovog poremećaja jesu obmane ili čvrsta verovanja u nešto što nije istinito. Osobe sa ovim poremećajem svakodnevno prolaze kroz bizarna iskušenja, situacije koje su moguće u stvarnome životu, ali su ili preterane ili se u stvarnosti ne dešavaju, npr. strah da ih neko konstantno prati, da ih neko konstantno obmanjuje ili pokušava da ih otruje, kuje neku zaveru ili potajno voli...

Osobe sa ovim poremećajem često vode relativno normalne živote kada je reč o socijalizovanju i normalnom svakodnevnom funkcionisanju, i osim ispoljavanja svoje obmane, inače ne ispoljavaju neko očigledno ili bizarno ponašanje. Iako samoobmane mogu biti i simptom učestalijih mentalnih poremećaja kao što je šizofrenija, ovaj poremećaj je sam po sebi jako redak.

Vrste samoobmana

Postoji više vrsta ovog poremećaja, i to s obzirom na glavnog pokretača.

Grandiozni: osoba sa ovim poremećajem samoobmane ima previsoko mišljenje o sebi, o znanju koje poseduje, kao i o moći kojom raspolaže. Ovakve osobe su često ubeđenja da su neverovatno talentovane za sve stvari, kao i da su načinile neko izuzetno veliko otkriće.

Ljubomorni: ovakve osobe veruju da je njihov bračni partner ili osoba sa kojom su u vezi neverna.

Progoniteljski: osobe koje pate od ove vrste samoobmane ubeđene su da njih ili nekog iz njihove neposredne okoline neko maltretira ili da ih neko uhodi i pravi planove kako da im naudi. Nije redak slučaj da se osobe sa ovom vrstom poremećaja žale nadležnim organima.

Somatski: osoba koja pati od ove vrste poremećaja ubeđena je da nešto nije u redu sa njenim fizičkim stanjem ili da ima neki zdravstveni problem.

Simptomi samoobmane

U najočiglednije simptome svakako spada prisustvo obmana, ponekad i onih izuzetno bizarnih. Pored toga, česte su pojave i preosetljivost, besno ili loše raspoloženje i halucinacije.

Uzroci samoobmana

Genetski: činjenica da je ovaj poremećaj češća pojava kod osoba u čijim porodicama takođe postoje članovi koji pate od istog poremećaja ili šizofrenije - ukazuje na njegovu moguću naslednu prirodu. Takođe se veruje da ga, kao i kada je reč o ostalim mentalnim poremećajima, roditelji zapravo mogu preneti na svoju decu.

Biološki: istraživači intenzivno proučavaju kako izvesne nepravilnosti određenih moždanih sfera mogu uticati na razvijanje ovog poremećaja. Neusklađenost izvesnih čestica u mozgu - neurotransmitera, takođe se dovodi u vezu sa nastankom ovog poremećaja. Ove supstance pomažu moždanim ćelijama da međusobno razmenjuju informacije; a neravnoteža ovih supstanci može otežati proces prenošenja poruke, usled čega dolazi do stvaranja simptoma ovog poremećaja.

Psihološko-društveni: dosadašnji dokazi svedoče da poremećaj samoobmane može biti prouzrokovan i stresom, dok zloupotreba alkohola i droga može dalje prouzrokovati njegovu pojavu. Takođe, osobe koje su izolovane, poput doseljenika ili osoba sa slabim sluhom ili vidom, mnogo su ranjivije i osetljivije na pomenuti oremećaj.

Lečenje samoobmane

Ovaj poremećaj najčešće se leči terapijom lekovima i psihoterapijom (u vidu savetovanja), jer je veoma otporan na primenu samo terapije lekovima. Prvenstveno se leči nekim vidom psihoterapije, pa tek onda slede lekovi.

Najčešće terapije:
individualna psihoterapija
kognitivno-bihejvioristička terapija
porodična terapija

SMANJITE STRES I SPASITE SVOJE SRCE

Istraživači su otkrili da se smanjenjem uznemirenosti ili dobrom kontrolom uznemirenosti značajno smanjuje rizik od srčanog udara, pa čak i smrt, pogotovo kod osoba koje već imaju problema sa srcem.

U istraživanju u koje je bilo uključeno više od 500 osoba sa srčanim problemima, oni koji su smanjili ili uspešno kontrolisali svoju uznemirenost smanjili su i šanse za pojavu srčanog udara i smrt usled njega, i to čak 50-60% više od osoba kod kojih je nivo stresa i uznemirenosti konstantno rastao.

Stres - najrizičniji faktor za oboljenja srca

Dok s jedne strane postoji mnogo podataka koji povezuju stres i srčana oboljenja, malo studija se zapravo koncentrisalo na pitanje: da li smanjenjem stresa možemo svoje srce učiniti zdravijim? Upravo u ovu svrhu Jinong Jang-Ksuje sa kardiovaskularnog istraživačkog centra u Bruklinu (Amerika) sproveo je istraživanje u okviru kojeg je praćeno 516 pacijenata koji su patili od oboljenja srčanih arterija. To znači da je kod njih bilo prisutno stvaranje čepića u arterijama koji su onemogućavali da krv normalno struji, usled čega srce nije dobijalo dovoljno kiseonika. Ove osobe pripadaju grupi ljudi kod kojih je rizik od srčanog udara ili smrti izuzetno velik.

Pre nego je intenzivno praćenje krenulo, na početku istraživanja svaki od pacijenata je popunio po jedan upitnik koji je imao cilj utvrđivanje nivoa uznemirenosti. Ovaj isti upitnik ponavljan je jednom godišnje u periodu od tri godine, koliko je trajalo istraživanje. Tokom tog perioda, 44 pacijenta preživela su srčani udar, a njih 19 je preminulo.

Krajnji rezultati istraživanja pokazali su da se kod ljudi kod kojih je tokom trajanja istraživanja nivo uznemirenosti postepeno padao, smanjio rizik od srčanog udara, kao i od smrti usled srčanog udara za neverovatnih 61% u odnosu na pacijente koji su beležili konstatni porast uznemirenosti. Takođe, pacijenti čiji je nivo uznemirenosti ostao stabilan smanjili su šanse za pojavu srčanog udara i smrti usled udara za 51% u odnosu na osobe kod kojih je uznemirenost konstantno rasla. To predstavlja neverovatno smanjenje rizika - ističu sprovodioci istraživanja.

Načini za smanjenje uznemirenosti i stresa

Prema istraživačima, čak jedna trećina osoba koje imaju problema sa srcem tokom svog života pati i od uznemirenosti. Zbog toga Jung-Ksu navodi da je sledeći korak pažljivo ispitati načine na koje se srčani bolesnici nose sa uznemirenošću i stresom, da li je to pomoću lekova, terapija kod psihijatra, fizičkim aktivnostima ili raznim tehnikama opuštanja.

Savet

Za početak, ističe on, najbolje je najpre obratiti dosta pažnje i voditi računa o emotivnom i fizičkom zdravlju. Ukoliko patite od uznemirenosti, najbolje je odmah posetiti lekara i početi sa lečenjem, jer vam to može ne samo produžiti već i spasti život.

STRES I BOLESTI USTA

Preterani stres kod ljudi može prouzrokovati intenzivne glavobolje, bolove u stomaku ili jednostavno neugodan osećaj koji stvara nervozu. Previše stresa može takođe ostaviti posledice i na vaša usta, zube, desni i zdravlje uopšte.

Potencijalni poremećaji koji se javljaju kao posledica stresa, a utiču na vaše oralno zdravlje:
ranice na ustima
nesvesno škrgutanje zubima i snažno stiskanje zuba u stresnim situacijama
loša oralna higijena i loše navike u ishrani
paradontopatija

Kada ste stekli uvid u moguće posledice stresa na vaše oralno zdravlje, možete preći na upoznavanje metoda pomoću kojih se pomenuti poremećaji mogu sprečiti.

Ranice na ustima

Ranice koje nastaju usled ugriza usana, a koje liče na male čireve sa belom ili sivkastom osnovom u sredini i crvenim okvirom po stranama, najčešće se javljaju sa unutrašnje strane ustiju, i to jako često u parovima, ili čak i u mnogo većem broju. Iako eksperti ne znaju pouzdano šta ih zapravo prouzrokuje – u moguće razloge spadaju slab imuni sistem, razne bakterije ili virusi; svi se slažu da stres, kao i premorenost i alergije, mogu značajno povećati šanse za njihovo javljanje. Ono što treba naglasiti jeste da ove ranice nisu zarazne prirode. Većina ovih ranica nestane same od sebe nakon desetak dana. Ipak, njihovu iritaciju možete umanjiti lekovima iz grupe anestetika. Dalje, kako bi iritacija bila što manja, izbegavajte začinjenu i vrelu hranu ili hranu koja u sebi sadrži veće količine kiselina, poput paradajza ili citrusnog voća.

U drugu grupu spadaju ranice poznatije pod imenom grozničavi plikovi (mehurići), koje prouzrokuje virus herpesa tipa 1 i jesu zarazne prirode. Ove ranice se javljaju u obliku mehurića ispunjenih tečnošću, i to uglavnom na ustima ili u predelu oko usana, ali se takođe mogu javiti i u predelu ispod brade. Kao i prethodne ranice, i ove prolaze same od sebe u roku od 7 do 10 dana. Sredstva za njihovo lečenje su antivirusni lekovi.

Škrgutanje zubima

Pored vidljivih posledica, stres vas može naterati i da podsvesno radite neke stvari koje mogu biti jako štetne po vaše oralno zdravlje, pre svega po zube. Ovde se pre svega misli na stiskanje i škrgutanje zubima, kako tokom dana tako i noću, i to podsvesno i nekontrolisano. Ovaj poremećaj je takođe poznat i pod nazivom bruksizam. Ukoliko već patite od bruksizma, stres može učiniti ovu nezgodnu naviku još gorom i štetnijom po vaše zdravlje, a može dovesti i do problema sa zglobom donje vilice koji se nalazi ispred uha, na mestu gde se spajaju lobanja i donja vilica. Kada je u pitanju lečenje ovog poremećaja, najbolje je najpre se obratiti svom zubaru i zatražiti njegov savet. U ovakvim slučajevima, najčešća polazna tačka je nošenje pomagala nalik protezi koje će vam pomoći da stiskanje i škrgutanje tokom noći svedete na minimum.

Paradontopatija (oboleli desni)

Preterani stres može prouzrokovati i povećanu pojavu zubnog kamenca, čak i kada je intenzivan stres kratkotrajan. Na duže staze, stres povećava rizik od pojave gingivitisa i krvarenja desni, što dalje može dovesti do mnogo ozbiljnijih oboljenja desnih. Na osnovu nalaza najskorijeg istraživanja, verovatnoća za razvijanje jako ozbiljnih oboljenja desnih je dva puta veća kod osoba koje pate od depresije nego kod osoba koje ne pate od nje. S obzirom na na to da vi sami ne možete učiniti da stres ili depresija istog trenutka nestanu, eksperti u svrhu lečenja preporučuju učenje tehnika koje će vam pomoći da što je više moguće smanjite probleme sa desnima i učinite da se oni još više ne pogoršaju.

Oralna higijena i ishrana

Treba uvek imati na umu da je za uspešno lečenje problema sa ustima neophodna i zdrava ishrana, redovne posete zubaru i dobra oralna higijena, kako biste sebi što više pomogli, smanjili i na kraju sprečili pojavu mogućih poremećaja.

Otklanjanje uzroka

Iz navedenog se vidi da stres može izazvati neke bolesti usta ili pogoršati postojeće. Zato treba smanjiti stresne situacije u najvećoj mogućoj meri i samim tim pozitivno uticati na zdravlje.

BELI LUK LEK BUDUĆNOSTI

Beli luk (allium sativum) poznat je kao hrana, ali i kao lek već više hiljada godina. Iz najstarijih spisa, spomenika i predanja vidi se da su ga koristili Feničani, Jevreji, Vavilonci, Persijanci, Stari Grci, Stari Rimljani, Egipćani, Kinezi i Indusi.

O hranljivim i lekovitim svojstvima belog luka u prošlosti uglavnom se dosta zna pa su mu pridavane čak i magijske osobine u borbi protivm uroka, veštica, zlih čini i vampira.

Beli luk je jednogodišnja zeljasta biljka sa lukovicom (korenom) u zemlji i stabljikom (sa listovima) visine do 1 m. U našim krajevima je dostupan za ishranu tokom cele godine.

Korisni sastojci

Ispitivanjima je ustanovljeno da beli luk sadrži oko 200 aktivnih materija, u koncentrovanom obliku, a da ih najviše ima u lukovici, mada se u ishrani koriste cvet, stabljika i listovi.

Beli luk je bogat vitaminima i mineralima:
adenozin
alicin
aminokiseline
biljna vlakna
biljne masti
vitamin A
vitamin B1 i B2
vitamin C
gvožđe
enzimi
eterična ulja
jod
kalijum
kalcijum
selen
sumpor
fosfor

Primena u ishrani

Beli luk se koristi sirov, kuvan, kao dodatak jelima, ali i kao sredstvo za čuvanje hrane od kvarenja.

Korišćenje

Kinezi su još pre mnogo vekova spravljali mnoge lekove na bazi belog luka.

U našoj narodnoj medicini beli luk se smatra univerzalnim lekom za mnoge bolesti.

Beli luk se kao lek koristi sirov ili kuvan, ali i kao dodatak jelima. Pored toga, sok od belog luka se upotrebljava za spravljanje tinktura ili za spravljanje premaza ili obloga. Postoje tablete i kapsule belog luka pa ih mogu koristiti i osobe koje ne vole ukus i miris belog luka.

Beli luk ima dezinfekciono, antibakterijsko i fungicidno dejstvo, tako da se njegovo delovanje upoređuje sa najboljim antibioticima.

Treba voditi računa o tome da beli luk zajedno sa visokim dozama vitamina E, ginka, heparina, aspirina i trentala može izazvati neželjena dejstva, pa se onda treba konsultovati sa lekarom.

Lekovito dejstvo

Beli luk pomaže pri lečenju sledećih bolesti i tegoba:
akne
alergijski rinitis
apopleksija
arteroskleroza
astma
bolesti srca i krvnih sudova
bolesti usta i organa za disanje
bronhitis, prehlade i grip
glavobolja
gljivične infekcije
grčevi
gubitak koncentracije
depresija
dečije gliste
difterija
dijabetes
zatvor
infekcije mokraćnih puteva
impotencija
infarkt
kandida
kašalj
kolera
mnoge vrste raka
moždani udar
natečeni limfni čvorovi
neplodnost
nervoza
nesvestica
poremećaj metabolizma
povišeni krvni pritisak
poremećaj elastičnosti krvnih sudova
povišeni nivo holesterola i triglicerida
potištenost
premor
problemi sa vidom
problemi sa varenjem
problemi sa jetrom i želucem
problemi sa žučnom kesom
problemi sa nervima
problemi sa pamćenjem
problemi sa cirkulacijom
proliv
povećana perut i opadanja kose
razdražljivost
regulisanje šećera u krvi
simptomi starenja
skleroza
smanjenje apetita
sprečavanje ugrušavanja krvi
stenokardija
stabilisanje crevne flore
tifus
tromboza
tuberkuloza
herpes
hronični umor
čmičak

Obloge

Obloge od belog luka povoljno deluju protiv čireva, otvorenih rana (posekotine i ogrebotine), bradavica, gljivičnih infekcija kože i mnogih kožnih bolesti.

Zaključak

Na osnovu najnovijih naučnih ispitivanja i svega navedenog, slobodno se može reći da je beli luk jedna od najlekovitijih biljaka.

Beli luk povoljno deluje na kožu, organe za disanje, nerve, stomak, creva, krvne sudove i imuni sistem.

Zdravi ne bi trebali uzimati aspirin

Milijuni, uključujući i veliki broj 'zdravih, ali zabrinutih', dnevno uzimaju određenu dozu aspirina vjerujući da tako ostaju zdravi. Britanski istraživači tvrde da si zdravi ljudi koji uzimaju aspirin kao prevenciju od srčanog udara više štete nego koriste.

No, britanski znanstvenici kažu da su otkrili kako uzimanje aspirina kod zdravih osoba ne smanjuje bitno rizik od srčanog udara, a istovremeno bi se moglo dogoditi da završe u bolnici zbog unutarnjeg krvarenja.

Otkriće pokazuje da inače zdravi ljudi precjenjuju učinke aspirina. Liječnici naglašavaju da bi pacijenti koji su već pretrpjeli srčani udar morali nastaviti uzimati lijek.

Bilo je govora o tome da se aspirin uključi među tzv. poli-tablete sa svojstvima za snižavanje kolesterola i krvnog tlaka, koje mogu uzimati sve osobe starije od 50 godina.

Stručnjaci kažu da veliki broj "zdravih, ali zabrinutih" uzima aspirin "za svaki slučaj" vjerujući da je potpuno siguran, s obzirom da je već dugo na tržištu.

Rezultati studije provedene na 29.000 muškaraca i žena u Škotskoj predstavljeni su na kongresu Europskog udruženja kardiologa u Barceloni i samo su dali nove dokaze da su kod zdravih ljudi rizici puno veći od dobrobiti.

"Naše istraživanje ukazuje da aspirin još uvijek ne bi trebalo prepisivati općoj populaciji", kaže profesor Gerry Fowkes iz Edinburgha.

"Aspirin treba odvagnuti prema smanjenim rizicima od srčanog udara i povećanim rizicima od unutarnjeg krvarenja. Neka od tih krvarenja mogu biti jako opasna i prouzročiti smrt pacijenta", rekao je.

Profesor Peter Weissberg, liječnik iz britanske Zaklade srce, koja je djelomice financirala istraživanje, kaže da "puno zdravih, ali zabrinutih kupuje male doze aspirina bez razumijevanja da značajno povećavaju rizik od obilnog krvarenja".

Kaže da je općepoznato da aspirin smanjuje rizik od kardiovaskularnih problema, ali da to treba staviti u kontekst od povećanog rizika od unutarnjeg krvarenja.

Kod pacijenata koji su već imali srčani udar, rizik od ponovljenog je toliko veći da se "isplati" uzimati aspirin.

No, zato kod ljudi koji nisu imali srčani udar, rizik rijetko kad nadmašuje dobrobit.

Kako smanjiti loš holesterol?

Bolesti krvnih sudova česte su u današnje vreme, a jedan od uzroka bolesti srca i krvnih sudova može biti povišeni nivo holesterola u krvi.

U krvi postoji LDL (takozvani loš holesterol), koji stvara naslage na arterijama, i HDL (takozvani dobar holesterol), koji odvodi LDL (masnoće) u jetru.

U zdravom organizmu je nivo holesterola u krvi uravnotežen. Povoljno je za organizam kada je nivo HDL veći od nivoa LDL-a. Kada je nivo lošeg holesterola povećan, dolazi do povećanih naslaga na arterijama i oštećenje krvnih sudova i stvara se mogućnost začepljenja krvnih sudova.

Prevencija

Umerenim fizičkim aktivnostima, pravilnom ishranom, smanjenjem napetosti, pravilnim disanjem i boravkom na čistom vazduhu može se smanjiti nivo LDL-a i njegov loš uticaj na naše zdravlje.

Ishrana

Hranom se može smanjiti štetno dejstvo holesterola na organizam tako što se snizi nivo lošeg, a poveća nivo dobrog holesterola.

Antioksidansima iz hrane može se smanjiti negativno dejstvo slobodnih radikala na krvne sudove.

Pravilnom ishranom može se značajno uticati na smanjenje nivoa lošeg holesterola u krvi.

Od mesa preporučujemo: ribu, junetinu, govedinu, teletinu, kuvanu jagnjetinu i meso divljači.

Mlečni proizvodi korisni su u manjim količinama: obrano mleko (sa manje masnoće), jogurt, posni sirevi, kravlje kiselo mleko, mlad sir.

Ne treba koristiti u ishrani celo jaje, već samo belance.

Hleb i pecivo se preporučuju u manjim količinama, 2-3 kriške (ili dva-tri peciva) dnevno. Treba jesti crni hleb, ili hleb od integralnog (celovitog zrna) brašna. Ukoliko se jede obrok od integralnog pirinča ili testenina, ne treba jesti hleb. Ovsene pahuljice takođe treba koristiti u ishrani, a nutricionisti preporučuju i heljdu, ječam i sočivo.

Povrće treba koristiti u svakodnevnoj ishrani, naročito ono koje sadrži: flavonide, likopen, razgradiva vlakna i sumporna jedinjenja. Korisne su salate svih vrsta, paprika, šargarepa, crni luk, beli luk, praziluk i paradajz, ali bez dodataka masnoće. Za kuvana jela treba koristiti mahunarke, spanać i plavi patlidžan.

Od ulja je najbolje maslinovo ulje, ali se u manjim količinama mogu koristiti i suncokretovo, kukuruzno ili ulje od soje.

Svi začini su dozvoljeni, ali ne sa previše soli. Pod začinima podrazumevamo sve biljne začine, biber, kim, bosiljak, origano, đumbir, cimet, karanfilić, ali i sirće i senf.

Pečurke povoljno deluju na regulisanje nivoa holesterola u krvi, naročito šitaki pečurke.

Voće treba jesti svakoga dana u dva-tri obroka. Poželjno je jesti: jagode, borovnice, ribizle, kupine, maline, gloginje, mandarine, limun, kivi, grejpfrut, šljive, kruške, dunje, jabuke, trešnje i višnje.

Od slatkiša se preporučuju džem i marmelada sa malo šećera (kao za dijabetičare).

Od napitaka se mogu koristit kafa i čaj (bez šećera), mineralna voda (negazirana) i sokovi bez šećera i bez konzervansa. Poželjno je crno vino, ali samo jedna čaša dnevno.

Čajevi bez šećera mogu se piti, a interesantno je da se naročito preporučuje čaj od ginka.

Savet

Način lečenje povišenog nivoa lošeg holesterola treba da preporuči lekar, a ishranom i zdravim navikama lečenje možemo učiniti efikasnijim.

Svi stručnjaci se slažu u tome da