Preterani stres kod ljudi može prouzrokovati intenzivne glavobolje, bolove u stomaku ili jednostavno neugodan osećaj koji stvara nervozu. Previše stresa može takođe ostaviti posledice i na vaša usta, zube, desni i zdravlje uopšte.
Potencijalni poremećaji koji se javljaju kao posledica stresa, a utiču na vaše oralno zdravlje:
ranice na ustima
nesvesno škrgutanje zubima i snažno stiskanje zuba u stresnim situacijama
loša oralna higijena i loše navike u ishrani
paradontopatija
Kada ste stekli uvid u moguće posledice stresa na vaše oralno zdravlje, možete preći na upoznavanje metoda pomoću kojih se pomenuti poremećaji mogu sprečiti.
Ranice na ustima
Ranice koje nastaju usled ugriza usana, a koje liče na male čireve sa belom ili sivkastom osnovom u sredini i crvenim okvirom po stranama, najčešće se javljaju sa unutrašnje strane ustiju, i to jako često u parovima, ili čak i u mnogo većem broju. Iako eksperti ne znaju pouzdano šta ih zapravo prouzrokuje – u moguće razloge spadaju slab imuni sistem, razne bakterije ili virusi; svi se slažu da stres, kao i premorenost i alergije, mogu značajno povećati šanse za njihovo javljanje. Ono što treba naglasiti jeste da ove ranice nisu zarazne prirode. Većina ovih ranica nestane same od sebe nakon desetak dana. Ipak, njihovu iritaciju možete umanjiti lekovima iz grupe anestetika. Dalje, kako bi iritacija bila što manja, izbegavajte začinjenu i vrelu hranu ili hranu koja u sebi sadrži veće količine kiselina, poput paradajza ili citrusnog voća.
U drugu grupu spadaju ranice poznatije pod imenom grozničavi plikovi (mehurići), koje prouzrokuje virus herpesa tipa 1 i jesu zarazne prirode. Ove ranice se javljaju u obliku mehurića ispunjenih tečnošću, i to uglavnom na ustima ili u predelu oko usana, ali se takođe mogu javiti i u predelu ispod brade. Kao i prethodne ranice, i ove prolaze same od sebe u roku od 7 do 10 dana. Sredstva za njihovo lečenje su antivirusni lekovi.
Škrgutanje zubima
Pored vidljivih posledica, stres vas može naterati i da podsvesno radite neke stvari koje mogu biti jako štetne po vaše oralno zdravlje, pre svega po zube. Ovde se pre svega misli na stiskanje i škrgutanje zubima, kako tokom dana tako i noću, i to podsvesno i nekontrolisano. Ovaj poremećaj je takođe poznat i pod nazivom bruksizam. Ukoliko već patite od bruksizma, stres može učiniti ovu nezgodnu naviku još gorom i štetnijom po vaše zdravlje, a može dovesti i do problema sa zglobom donje vilice koji se nalazi ispred uha, na mestu gde se spajaju lobanja i donja vilica. Kada je u pitanju lečenje ovog poremećaja, najbolje je najpre se obratiti svom zubaru i zatražiti njegov savet. U ovakvim slučajevima, najčešća polazna tačka je nošenje pomagala nalik protezi koje će vam pomoći da stiskanje i škrgutanje tokom noći svedete na minimum.
Paradontopatija (oboleli desni)
Preterani stres može prouzrokovati i povećanu pojavu zubnog kamenca, čak i kada je intenzivan stres kratkotrajan. Na duže staze, stres povećava rizik od pojave gingivitisa i krvarenja desni, što dalje može dovesti do mnogo ozbiljnijih oboljenja desnih. Na osnovu nalaza najskorijeg istraživanja, verovatnoća za razvijanje jako ozbiljnih oboljenja desnih je dva puta veća kod osoba koje pate od depresije nego kod osoba koje ne pate od nje. S obzirom na na to da vi sami ne možete učiniti da stres ili depresija istog trenutka nestanu, eksperti u svrhu lečenja preporučuju učenje tehnika koje će vam pomoći da što je više moguće smanjite probleme sa desnima i učinite da se oni još više ne pogoršaju.
Oralna higijena i ishrana
Treba uvek imati na umu da je za uspešno lečenje problema sa ustima neophodna i zdrava ishrana, redovne posete zubaru i dobra oralna higijena, kako biste sebi što više pomogli, smanjili i na kraju sprečili pojavu mogućih poremećaja.
Otklanjanje uzroka
Iz navedenog se vidi da stres može izazvati neke bolesti usta ili pogoršati postojeće. Zato treba smanjiti stresne situacije u najvećoj mogućoj meri i samim tim pozitivno uticati na zdravlje.
Nema komentara:
Objavi komentar