Особе које желе да спрече срчану болест или дијабетес боље би учиниле да конзумирају храну богату антиоксидантима него да их узимају у виду синтетичких
прехрамбених додатака, преноси Танјуг резултат истраживања с француског Института за научна истраживања. Узимајући као узорак 5.200 средовечних особа, они су утврдили да синтетички антиоксиданти не умањују ризик од појаве метаболичког синдрома који представљају скуп ризичних фактора за дијабетес типа 2 и кардиоваскуларне болести, током више од седам година.
Последњих година све више се говори о значају уноса антиоксиданата у организам, који спречавају или ублажавају негативан ефекат слободних радикала. У моћне антиоксиданте спадају витамин Ц, Е, селен, цинк, бета каротен... Мода или стварна потреба, али препарати антиоксиданата у пилулама, капсулама или сирупима све су траженији. Сматра се да је довољно узети овакав препарат сваки дан и заштита здравља је обезебеђена. Међутим бројна истраживања показују да ефекат и искоришћавање антиоксиданата из препарата није исто што и њихово узимање из намирница. Наиме, тврди се да синтетички антиоксиданти не смањују ризик од стицања метаболичког синдрома, док природни антиоксиданти из хране то можда чине. Инсистирање на уносу довољних количина воћа и поврћа и то свакодневно изгледа да су оправдана. Међу добре изворе Ц витамина спадају цитрусно воће, јабука, црвене паприке, броколи, парадајз, першун, купус...
Разно воће, нарочито бобичасто, пуно је антиоксиданата, који су есенцијални за добро здравље. Ово воће може се наћи током читаве године, а највише свежих плодова има током лета. Ово воће чини укуснијим разне посластице - сладоледе, парфеее, колаче и торте, а најзначајније је због обиља антиоксиданата. Једна студија је показала да свега једна шоља овог воћа садржи довољно антиоксиданата да бисте задовољили дневну потребу организма. Наравно, нутриционисти поручују: немојте се задовољити само бобичастим воћем, иако је толико хранљиво, јер здрава исхрана захтева разноврсност.
Бета каротен, који се у организму претвара у А витамин, може се наћи у шаргарепи, слатком кромпиру и лиснатом поврћу као што су спанаћ, купус и кељ. Има га и у „обојеном“ воћу као што је бресква, наранђа или у дињи. И зачинско биље може да садржи јаке антиоксиданте, нарочито першун, мирођија, рузмарин, тимијан, босиљак, жалфија и нана која се код нас углавном конзумира као чај, док се као зачин готово уопште не користи. Ваља напоменути и то да биолошки одгајено воће, поврће и зачинско биље садржи тридесет пута више антиоксиданата од оног прсканог пестицидима. Пестициди спречавају стварање антиоксиданата у ткиву биљака. Антиоксиданата има више у плодовима горког укуса, и то највише у кори, месу (пулпи) и семенкама. Зато у воћним соковима у којима има низ хранљивих састојака, антиоксиданата нема.
Nema komentara:
Objavi komentar