Cvećem protiv stresa

Naučnici su dokazali da cveće u kući, stanu, dvorištu ili na terasi doprinosi poboljšanju zdravlja ukućana, a naročito je delotvorno u borbi protiv stresa.

Ukoliko se u stanu i okolini pravilno rasporedi odgovarajuće cveće, ono će doprineti kavlitetu našeg zdravlja.

Kako cveće u našoj okolini utiče na zdravlje?

Same fizičke aktivnosti oko sađenja, polivanja i održavanja cveća u stanu, na terasi ili u dvorištu doprinose našem zdravlju, jer se za zdravlje i vitku liniju preporučuje obavezna umerena fizička aktivnost.

Cveće raznih boja u našoj neposrednoj okolini ulepšava i oplemenjuje naš svakodnevni ambijent, što smiruje naš organizam i povoljno deluje protiv stresa i depresije.

Miris cveća deluje kao aromaterapija na naše disajne organe i doprinosi našem zdravlju.

Ako ima cveća u stanu, na terasi i prozorima, ono smanjuje buku i upija negativna zračenja raznih elektronskih aparata iz naše neposredne okoline.

Ne treba zaboraviti da cveće možemo gajiti i u svojim radnim prostorijama (kancelarije, kabineti, proizvodne hale...), jer nam ono ulepšava radni prostor i pozitivno utiče na zdravlje.

Gde u stanu treba gajiti cveće?

Za gajenje cveća se podrazumevaju dnevna soba i terasa, ali postoje biljke koje se mogu čuvati i u kupatilu, kuhinji, spavaćoj sobi ili na prozoru.

Kako rasporediti cveće u stanu?

Evo nekih preporuka za gajenje cveća u našoj neposrednoj okolini.

Dnevna soba

Viseće lozice, drvo života, hibiskus ili neko sveže rezano cveće u vazi.

Kupatilo

Bršljan, aloja ili neko drugo cveće kome treba manje svetlosti, a velika vlažnost.

Kuhinja

Za kuhinju preporučujemo: ruzmarin, bosiljak, peršun ili neko začinsko bilje koje pored mirisa i izgleda možemo koristiti i kao začin u kuhinji.

Spavaća soba

Lavanda je pogodna i protiv komaraca i protiv moljaca, a prijatnim mirisom utiče na prijatan san u toku noći.

Kancelarija

Preporučujemo šareno cveće koje povoljno deluje na radnu atmosferu: ciklama, ljubičica, begonija, zmajevac, spatifilum, hibiskus, kaktus ili nešto slično.

Prozori

Za prozore preporučujemo manje plastične žardinjere ili saksije sa petunijama, muškatlama ili "bombončićima".

Terasa

Ukoliko je terasa velika i ima ugrađene žardinjere, možete napraviti i mini park sa: ružama, bršljanom, muškatlama, petunijama i nekim visećim saksijama sa cvećem koje pada preko saksije. Ako je terasa manja, onda izaberite cveće koje odgovara položaju terase prema suncu (svetla ili tamna terasa).

Da li cveće u stanu može da nam šteti?

Treba voditi računa o izboru sobnog bilja ako imamo kućne ljubimce ili malu decu u stanu. Neke biljke ili njihovo lišće mogu biti opasne po zdravlje naših malih ukućana, pa o tome treba voditi računa.

Naravno, treba uzeti u obzir i veličinu stana i površinu slobodnog prostora, jer ne treba preterivati sa količinom sobnog cveća. Puno cveća u stanu može nam zauzeti previše prostora i vazduha, pa nas može bukvalno gušiti.

Umesto zaključka

Ukoliko primenimo neki od navedenih saveta, imaćemo lepo uređen stan koji i izgleda i diše i miriše, a nama će biti prijatno u njemu.

Valerijana - neprevaziđena lekovita biljka

Valerijana (Valeriana officinalis) je lekovita biljka koja se koristi za lečenje mnogih bolesti i ublažavanje tegoba već više hiljada godina. Biljka se zbog svog lekovitog svojstva i primene koristila u Starom Rimu (Dioskurides) i Staroj Grčkoj (Galen), a u 18. i 19. veku je bila jedan od najupotrebljavanijih lekova.

U našim krajevima valerijana je poznata pod više naziva: macina trava, odoljen, odolen, baldrijan, majčina trava, majca trava, kozlić...

Valerijana je višegodišnja biljka iz porodice trava sa razgranatim korenom i izdancima od desetak centimetara. Stabljika je razgranata i doseže visinu do 120 cm, a cvetovi su bele i ružičaste boje. Koren ima karakterističan ukus i miris i on se koristi kao lek. Biljka je veoma otporna i uspeva u raznim krajevima na livadama, a naročito u močvarnim predelima. Korenje se skuplja u proleće ili jesen.

Pored toga što valerijanu ljudi koriste kao lek, poznato je da je mačke koriste (pasu travu ili koren) kada imaju neke "zdravstvene probleme", pa se zato za valerijanu koristi i naziv macina trava.

Korisni sastojci

Koren valerijane ili tečnosti na bazi valerijane sadrže dosta lekovitih-aktivnih koncentrovanih materija:
alkaloide
biljna vlakna
biljne masti
biljne hormonei
valerinsku kiselinu
izovalerinsku kiselinu
mravlju kiselinu
enzime
eterična ulja
mineralne soli
skrob
smolu
hlorogensku kiselinu

Korišćenje

Za lečenje se koristi koren od koga se spravljaju: čaj, kapi, razne tinkture i ulja. Obično se koriste čajevi ili tinkture mešavine valerijane i drugih lekovitih biljaka. Čaj od ove biljke deluje kao sedativ, ali ima i detoksikaciono dejstvo. Povoljno je što valerijana, za razliku od ostalih sedativa, ne izaziva zavisnost. Pošto deluje kao sedativ, treba voditi računa prilikom samoinicijativne upotrebe, naročito kod dece i trudnica.

Lekovito dejstvo

Valerijana se koristi u sledećim slučajevima:
anksioznost
angina pektoris
alergije (koprivnjača) izazvane stresom
astma
bolesti zavisnosti
bolovi kičme
bolesti krvnih sudova
bolesti bešike i mokraćnih kanala
bronhitis, prehlade i grip
visok krvni pritisak
vrtoglavica
glavobolja i migrena
grčevi u mišićima
grčevi i stezanje u grudima
depresija
dijabetes
emotivni šok
živčane bolesti
zubobolja
infekcije mokraćnih puteva
kašalj
lupanje srca (aritmije)
menstrualne i klimakterične tegobe
nadražena creva, nadutost i gasovi u stomaku
nesanica
nervoza
osećaj straha
padavica
problemi sa varenjem, crevima i želucem
problemi sa nervima,
protiv stresa
razdražljivost
razne infekcije i upale
regulisanje šećera u krvi
stomačni bolovi
umor
hipohondrija
histerija
šizofrenija

Prilikom dugotrajne upotrebe valerijane, kod nekih osoba može doći do nesanice, razdražljivosti ili glavobolje.

Obloge i kupke

Obloge i masaža čajem od valerijane koriste se protiv bolova u leđima, ali i protiv migrene, vrtoglavice, glavobolje i mučnine. Kupka u vodi sa valerijanom povoljno deluje na ženske reproduktivne organe.

Upozorenje

Na osnovu viševekovnog iskustva i najnovijih naučnih ispitivanja, može se zaključiti da je valerijana veoma lekovita biljka. Valerijana jača imunitet, a povoljno deluje i na organe za disanje, nerve, krvne sudove, srce i stomak.

Kao i kada su u pitanju ostale lekovite biljke, treba biti oprezan prilikom samoinicijativne upotrebe, a najbolje je posavetovati se sa lekarima ili farmaceutima. Preporučuje se da se posle tri nedelje upotrebe valerijane napravi pauza, kako bi se izbegli neželjeni efekti.

Naročito treba da vodite računa ukoliko sami berete travu (koren), pošto ima sličnih biljaka koje su otrovne.

Karfiol kao lek

U novije vreme se karfiol, kao i ostalo povrće iz "porodice kupusa", sve više preporučuje i koristi kao zdrava hrana. Zbog svoje energetske, hranljive i lekovite vrednosti, veoma povoljno deluje protiv bolesti koje nastaju usled savremenog načina života i ishrane.

Karfiol je povrće iz reda divljeg kupusa, poreklom iz Male Azije i Mediterana i koristi se u ishrani u raznim oblicima već nekoliko hiljada godina. U sadašnjem obliku je počeo da se koristi u 15. veku, dok se u Americi koristi od 16. veka.

Karfiol se na našem tržištu može naći uglavnom od sredine jeseni do kraja zime, ali je zahvaljujući plastenicima i staklenicima dostupan gotovo cele godine. Ako se uzme u obzir i ukiseljen (konzerviran kiseljenjem), karfiol se onda na našoj trpezi može naći tokom cele godine.

Budući da se karfiol dobija od ukrštenih sorti, a poreklom je od kupusa - zbog korisnih sastojaka zove se i "školovani kupus". Razlikujemo beli i ljubičasti karfiol, a sličnih su osobina.

Sastav

Karfiol je sličan brokoliju, a u sebi sadrži sledeće hranljive sastojke:
beta-karoten
biljna vlakna
biljne masti
biotin
vitamin A
vitamin C
gvožđe
glukozu
enzime
izotocijanate
indole
kalijum
kalcijum
lutein
proteine
sulforafan
sumpor
ugljene hidrate
fitonutrijata
folnu kiselinu
fosfor
celulozu

Korišćenje

Karfiol se u ishrani koristi sirov (kao salata...), kuvan (supa ili čorba bez mesa ili sa mesom), pohovan, kao dodatak jelima (supi), ali i ukiseljen, kao zimska salata (turšija)... Pored cvasti, koriste se i stabljike. Pošto sadrži malo kalorija, a mnogo korisnih sastojaka, karfiol se preporučuje u dijetalnoj ishrani, ali je povoljan i u ishrani trudnica.

U ishrani se koristi cvast i lišće zato što imaju najviše korisnih sastojaka. Za dijetalnu ishranu je povoljan pošto se teže vari, pa drži sitost. Karfiol nije pogodan za osobe koje boluju od crevnoželudačnih bolesti.

Pošto je osetljiv, karfiol se može ubran čuvati nekoliko dana van frižidera, a i u frižideru samo nekoliko dana.

Dejstvo

Uzimajući u obzir da karfiol sadrži dosta lekovitih materija i antioksidanskog je dejstva, dokazano je da veoma povoljno deluje na organizam u borbi protiv sledećih bolesti:
alergija
anemija
artritis
astma
bolesti disajnih organa
bolesti zuba
bolesti srca
bolesti usne duplje i ždrela
depresija
ekcem
impotencija
istegnuća mišića i legimenata
lečenje raka
menopauza
multipleks skleroza
nedostatak apetita
neplodnost
nesanica
nestabilan krvni pritisak
osteoporoza
prehlade i grip
problemi sa kosom
problemi sa metabolizmom
problemi sa nivoom holesterola u krvi
problemi sa povredama kože i kožnim bolestima
problemi sa prostatom
problemi u trudnoći
povećana telesna težina
sinuzitis
stres
uganuća
hemoroidi
šećerna bolest
šlog

Način delovanja

Ispitivanjima se došlo do zaključka da pored antioksidantskog delovanja karfiol ima veliku ulogu i kao čistač organizma od štetnih materija (detokcikacija) nastalih usled loše i nezdrave ishrane i dejstva zagađene sredine i zračenja.

Karfiol nije prolazna moda, već veoma korisna namirnica i dobar prirodni lek za prevenciju i lečenje mnogih bolesti pa ga zato treba često koristiti u ishrani.

Ruzmarin - začin i lekovita biljka

Ruzmarin nije samo ukrasna biljka prijatnog mirisa već i veoma aromatičan i lekovit začin.

Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) je mediteranska biljka poznata još iz antičkog doba kao ukras, začin i lek. U prošlosti mu je pripisivana osobina da podmlađuje svojim delovanjem i da deluje protiv zlih duhova.

Ruzmarin u primorskim oblastima raste kao žbun, dok se u drugim krajevima gaji u vrtovima ili većim saksijama. Spada u zimzelene višegodišnje biljke toplijih krajeva, cveta u martu i aprilu, ali je osetljiv na niske temperature.

Za začin i spravljanje ulja (esencije) koriste se listovi i grančice koje se beru u leto.

Korisni sastojci

Ispitivanjima je ustanovljeno da ruzmarin sadrži dosta lekovitih koncentrovanih materija (vitamina i minerala):
biljne masti
biljne hormone
borenol
vitamin C
enzime
eterična ulja
izoborniacetat
kamfen
kamfor
pinen
saponozid
smolu
tanin
terpen
heterozid
holin
cineol

Interesantno je da se ruzmarin dosta koristi pomešan sa drugim začinima (beli luk, peršun...) ili napicima (vino, čaj, med, sos...)

Primena u ishrani

Ruzmarin se koristi kao dodatak jelima, kolačima, a naročito pečenom mesu.

U kuhinji se koristi (osušeni cvetovi, grančice ili listovi) u malim količinama, pošto prevelike količine mogu biti štetne po organizam. Veoma je pogodan za neutralisanje štetnog dejstva jake i masne hrane na organizam.

Najpogodniji i najzdraviji je kao začin za jagnjeća i jareća pečenja, mada se koristi i za pečenja od piletine, zečetine i govedine, ali i kao dodatak u spravljanju kobasica.

Za začin, koristi se u kombinaciji sa belim lukom, lavandom, peršunom, lovorom i bosiljkom.

Korišćenje

U ishrani se, pored začina za jelo, koristi kao začin za vino i za spravljanje čaja.

Ruzmarin je veoma dobar antioksidans, a pored toga ima antiseptičko, antibiotsko, antigljivično i sedativno dejstvo.

Zbog sedativnog dejstva savetuje se oprez u toku trudnoće. Interesantno je da ruzmarin ima antikancerogeno dejstvo kada se koristi kao začin za pečeno meso.

Lekovito dejstvo

Ruzmarin (cvetovi, listovi i izdanci) se koristi kao lek za mnoge bolesti i tegobe:
anemija
bolovi u zglobovima
bolesti srca i krvnih sudova
bolesti usta i organa za disanje
bronhitis, prehlade i grip
glavobolja
gubitak apetita
depresija
epilepsija
infarkt
impotencija
klimakterične tegobe
kašalj
menstrualne tegobe
migrena
nadutost i gasovi
nadražena creva
neke vrste raka
nervoza
nesanica
problemi sa varenjem
problemi sa vidom
problemi sa kosom
problemi sa žučnom kesom
problemi sa jetrom i želucem
problemi sa nervima i pamćenjem
problemi sa cirkulacijom
reumatske promene
stabilisanje crevne flore
stomačni bolovi
stres
ukočeni mišići
hemoroidi
celulit

Obloge

Obloge i masaža uljem ili tečnostima na bazi ruzmarina koriste se protiv reumatičnih bolova, suženih krvnih sudova, stomačnih tegoba, napetosti mišića...

Eterična ulja na bazi ruzmarina nalaze veliku primenu u kozmetici za pripremu mnogih krema i raznih preparata za negu kože.

Zaključak

Na osnovu starih narodnih iskustava i verovanja da je ruzmarin simbol ljubavi i vernosti, ali i na osnovu najnovijih istraživanja - može se zaključiti da je ruzmarin lekovita biljka.

Ruzmarin povoljno deluje na kožu, organe za disanje, nerve, stomak, creva, krvne sudove i imuni sistem.

Prilikom upotrebe lekovitih biljaka treba biti oprezan i posavetovati se sa stručnjacima jer uvek postoje neki neželjeni efekti (po trudnice, alergične osobe...). Ne preporučuje se upotreba ruzmarina u velikim količinama.

Grašak - zelena zrna zdravlja

Grašak (Pisum sativum) je povrće koje se zbog svojih hranljivih osobina veoma često koristi u ishrani u skoro celom svetu. Vodi poreklo od divljeg graška, a ukrštanjem su dobijene sorte koje su dobrog kvaliteta i daju visoke prinose.

Grašak je poreklom iz centralne Azije i Evrope, ali se koristi u ishrani u skoro svim zemljama sveta. Jednogodišnja je biljka, zrna su okruglog oblika žute ili zelene boje, spada u mahunarke i zbog lekovitih sastojaka sve više se preporučuje za ishranu.

Sorte

Postoji više vrsta graška, sorte sa glatkim zrnom i sorte sa naboranim zrnom, a neke od najpoznatijih sorti su šećerac i krunac. Pored graška za ljudsku ishranu, uzgajaju se i posebne sorte za ishranu stoke.

Zelenog graška na našem tržištu ima tokom leta, dok je smrznut, konzerviran i suv dostupan cele godine.

Korisna materije

Zrna graška sadrže sledeće biološke i lekovite sastojke:
bakar
belančevine
biljna vlakna
biljne masti
biljne hormone
vitamin A
vitamin B1
vitamin B2, B3, B6
vitamin E
vitamin PP
vitamin K
vitamin H (biotin)
vitamin C
gvožđe
glukozu
kalijum
kalcijum
lecitin
magnezijum
mangan
mineralne soli
natrijum
niacin
pantotenska kiselina
proteine
ugljene hidrate
folnu kiselinu
fosfor
fruktozu
celulozu
cink

Upotreba u ishrani

Grašak se koristi za ljudsku ishranu više hiljada godina, a pominje se i u Bibliji. I u starom Egiptu je korišćen kao hrana. On ima relativno veliku biološku i energetsku vrednost, tako da je zeleni mlad grašak najbogatiji korisnim sastojcima, a suvi grašak ima najviše kalorija.

Grašak u zrnu se za ishranu koristi tako što se kuva: sirov, sušen ili konzerviran. Koristi se kao glavno jelo bez mesa, ali i sa raznim vrstama mesa ili kao dodatak uz glavno jelo uz upotrebu raznih začinskih biljaka. Preporučuje se za ishranu i deci i trudnicama. Može se koristiti za spravljanje pirea ili kaše i tada se mnogo lakše vari. Popularno i zdravo jelo je rizi-bizi - mešavina graška i pirinča.

Grašak se preporučuje između ostalog i bolesnicima posle dugog uzimanja antibiotika, kako bi im poboljšao metabolizam.

Lekovita svojstva

Grašak sadrži dosta lekovitih materija, pa veoma povoljno deluje na organizam kada su u pitanju:
akne
anemija
anksioznost
bolesti zuba
bolesti srca i krvnih sudova
bronhitis
glavobolja
gubitak pamćenja
depresija
ekcem
impotencija
imunodeficijencija
makularna degeneracija
miomi
nastanak šećerne bolesti
nastanak šloga
neplodnost
nesanica
osteoporoza
pad imuniteta
prevencija kod organa za varenje
prehlade i grip
PMS
problemi sa kostima
problemi sa metabolizmom
problemi sa nervima
problemi u trudnoći
razne infekcija
reumatoidni artritis
sinuzitis
skorbut
sprečavanje i lečenje nekih vrsta raka
stres
uganuća i istegnuća
hemoroidi
herpes
hipertireoza
hronični umor

Saveti

Grašak je veoma korisna namirnica i dobar prirodan lek za prevenciju i lečenje mnogih bolesti, pa ga treba koristiti u ishrani.

Ipak, treba voditi računa i o tome da su neki ljudi alergični na grašak, pa oni treba da ga izbegavaju u ishrani.

Doručak bogat antioksidantima jača imunitet

Nedavno su naučnici prvi put uspeli da izmere i odrede tačnu količinu antioksidanata koju sadrže kukuruzne pahuljice i zrnaste grickalice. Ustanovljeno je da su ovi vlaknima bogati izvori izuzetno bogati i antioksidantima, koji se bore protiv raka.

Na samom vrhu liste nalaze se pahuljice sa grožđem i kokice, ali je istraživanje takođe otkrilo da su mnoge popularne zrnaste kukuruzne pahuljice i zrnaste grickalice, kojima se do sad nije pridavalo mnogo značaja, takođe bogati izvori zdravih antioksidanata, poput polifenola.

Polifenoli se često dovode u vezu sa semenom i korom voća i povrća i glavni su razlog zbog koga je u vinu, čokoladi i kafi prepoznat potencijal za lečenje i borbu protiv raka, srčanih oboljenja i drugih težih bolesti. "Raniji ispitivači su smatrali da je vlakno u kukuruznim pahuljicama zapravo najbitniji aktivni sastojak, za koji se smatra da može smanjiti mogućnost za pojavu raka i srčanih oboljenja", izjavio je prilikom jednog intervjua dr Džo Vinson sa Skranton univerziteta u Pensilvaniji. On je dodao da su, na osnovu skorijih istraživanja, polifenoli izbili u prvi plan kao veoma bitni za zdravu ishranu.

Studija koja je nedavno predstavljena na skupu Američkog hemijskog udruženja bila je zasnovana na merenju ukupne količine polifenola u devet vrsta brašna, 28 vrsta gotovih kukuruznih pahuljica i 38 različitih vrsta hrane i grickalica čiju osnovu čine neke od zrnastih žitarica.

"Došli smo do jako zanimljivog otkrića. Naime, proizvodi koji su zasovani na zrnastim žitaricama sadrže istu količinu antioksidanata po jednome gramu kao i voće i povrće", navodi dr Vinson. Autori ovog istraživanja dalje navode da, kada je u pitanju porcija prosečne veličine, najbogatije antioksidantima jesu ovsene pahuljice, zatim kukuruzne, a potom pšenične i pirinčane. Što se tiče pahuljica koje se najčešće jedu za doručak, one sa grožđem imaju najveću količinu antioksidanata po jednoj porciji, čak 524 miligrama. Kukuruzne pahuljice sa ukusom cimeta i kakaoa takođe su se pokazale kao bogatiji izvor antioksidanata nego što se moglo očekivati na osnovu sastava samih pahuljica kojima pridodaju ukus.

Autori istraživanja takođe ističu da su pšenične pahuljice, iako se ne razlikuju mnogo od ostalih kada je količina antioksidanata u pitanju, ipak bogatije vlaknima. I na kraju, kada je reč o grickalicama, rezultati su pokazali da su kokice najbogatije antioksidantom polifenolom. Naravno, podrazumeva se da pahuljice ne treba "presladiti" belim šećerom, a kokice posuti sa previše bele soli.

Đumbir kao začin i kao lek

Đumbir (Zingiber officinale) je poznat kao začin, ali i kao lek više od 3.000 godina.

Poreklom je iz Azije, ali se gaji i koristi za ljudsku ishranu i lečenje u celom svetu. Najviše se gaji i koristi u Indiji, a poznate su kvalitetne vrsta đumbira iz Jamajke, Kine i Australije. Đumbir Kinezi već dugi niz godina koriste kao lek u svojoj tradicionalnoj medicini.

Đumbir je tropska, začinska, višegodišnja biljka slična trsci. Narasta do visine od oko jednog metra, a koren je debljine nekoliko santimetara, mesnat i dužine oko 20 santimetara. Za ishranu i kao dodatak jelima koristi se koren i rizom pošto je jako aromatičan i sadrži mnoge korisne sastojke. Miris limuna i slatkasto-pikantan ukus đumbir čine veoma prijatnim.

Korisni sastojci

Ispitivanjima je ustanovljeno da đumbir sadrži dosta lekovitih koncentrovanih materija (vitamina i minerala), a da ih najviše ima u korenu:
belančevine
biljna vlakna
biljne masti
biljni hormoni
gingerol
zingeron
enzimi
eterična ulja

Interesantno je da đumbir u sadejstvu sa drugim lekovitim biljkama i lekovima značajno pojačava njihovo lekovito dejstvo.

Primena u ishrani

Koren đumbira se koristi kao dodatak jelima, kolačima, čaju, pivu ili likerima.

Kao začin, đumbir se naročito koristi u indijskoj kuhinji za spravljanje: soseva, preliva, jela od povrća, jela od pirinča, jela od mesa, divljači i raznih poslastica.

U Engleskoj je na ceni hleb sa ukusom đumbira (dodaje se u testo).

Jelu se dodaje prah ili sitni komadići đumbira, a može se dodati i narendani koren.

Korišćenje

Za lečenje se koristi koren (svež ili sušen), ali i prah i razne tinkture, ulja ili čajevi na bazi đumbira. Koren ili prah od đumbira kombinuju se sa medom, belim lukom i drugim biljkama. Pored toga što se đumbir koristi kao lek koji se guta (pije), đumbirovi sastojci se koriste za spravljanje obloga, kupki ili čajeva za inhalaciju. Đumbir je veoma dobar antioksidans, a ima i antibakterijsko, antiseptičko, antigljivično, sedativno i antipiretičko dejstvo. Smatra se i da je afrodizijak.

U nekim slučajevima đumbir se preporučuje trudnicama protiv mučnine, ali sa velikom rezervom (sedativno dejstvo), pa se ipak treba posavetovati sa lekarom. Pored toga, veća količina đumbira (preko 5 grama) kod pojedinih osoba može izazvati i neželjena dejstva: mučninu, gorušicu, bolove u stomaku ili vrtoglavicu. Treba voditi računa o tome da đumbir sprečava (smanjuje) zgrušavanje krvi, pa kod osoba koje imaju krvarenje (iz bilo kojih razloga) treba ograničiti upotrebu.

Lekovito dejstvo

Đumbir pomaže kao lek za mnoge bolesti i tegobe:
anoreksija
astma
bolovi u zglobovima
bolovi kičme
bolesti krvnih sudova
bolesti usta i organa za disanje
bronhitis, prehlade i grip
glavobolja
gljivične infekcije
gorušica (žgaravica)
grčevi
gubitak apetita
dezinterija
dijabetes
edemi
zatvor
zubobolja
jutarnja mučnina i mučnina u vožnji
infekcije mokraćnih puteva
infarkt
kamen u bubregu ili žučnoj kesi
kašalj
kolika
kurje oči
malarija
menstrualne tegobe
migrena
moždani udar
mučnine izazvane hemoterapijom
nadutost i gasovi
nadražena creva
nesanica
osteoartoza
poremećaj metabolizma
povišena temperatura
poremećaj krvnih sudova (tromboza)
povišeni nivo holesterola i triglicerida
potpomaže znojenje i izbacivanje toksina iz organizma
problemi sa varenjem
problemi sa kosom
problemi sa žučnom kesom
problemi sa jetrom, prostatom i želucem
problemi sa nervima
problemi sa cirkulacijom
proliv
protiv stresa (inhalacija)
razne infekcije i upale
regulisanje šećera u krvi
reumatske promene
sprečavanje ugrušavanja krvi
stabilisanje crevne flore
stomačni bolovi
ukočeni mišići
upala jajnika

Obloge

Obloge od đumbirove vode koriste se protiv reumatičnih bolova, suženih krvnih sudova, stomačnih tegoba, napetosti mišića, bronhitisa i asmatičnih napada, gljivičnih infekcija, kao i za regeneraciju tkiva.

Zaključak

Na osnovu starih narodnih predanja ali i najnovijih naučnih ispitivanja i navedenih osobina, može se slobodno reći da je đumbir veoma lekovita biljka. Đumbir povoljno deluje na kožu, organe za disanje, nerve, stomak, creva, krvne sudove i imuni sistem.

Kao i prilikom upotrebe svih lekovitih biljaka, treba biti oprezan i prilikom samoinicijativne upotrebe đumbira i treba se posavetovati sa lekarima, farmaceutima, nutricionistima, aromaterapeutima ili homoterapeutima.

Biljka kava privremeno leči uznemirenost

Biljka kava je iz reda bibera i gaji se na ostrvima Južnog Pacifika. U vezi sa njom mnogi ljudi istog trenutka dobiju napad panike, pomišljajući na neželjena dejstva. Skorija istraživanja donela su, međutim, veoma zanimljiva saznanja. Naime, otkriveno je da je tečni ekstrakt biljke kava (dobija se iz korena biljke) vrlo efikasan kada je u pitanju privremeno i trenutno lečenje uznemirenosti.

Ranija istraživanja

Pre samo desetak godina, dodaci bazirani na kavi bili su deo velikog broja terapija kojima se lečio poremećaj uznemirenosti, kao i druge nuspojave koje on sobom nosi. Ipak, izveštaji o oštećenjima jetre, čak i o otkazivanju jetre, koji su dovođeni u vezu sa ovom biljkom i njenim ekstraktima - uslovili su zabranu upotrebe kave u većini svetskih zemalja (osim u Americi, gde je prodaja naglo opala nakon što je izdato upozorenje o mogućim oštećenjima jetre).

Odbor Svetskog zdravstvenog udruženja objavio je 2007. godine podatke u kojima se navodi da su slučajevi 14 transplantacija jetre i 7 smrti usled otkazivanja jetre veoma verovatno bili prouzrokovani upotrebom ove biljke. Ipak, detaljniji izveštaji SZU-a istakli su da do štetnih uticaja biljke kave po jetru dolazi isključivo onda kada lekovi ili terapije koriste u svrhu lečenja čitavu biljku umesto samo koren, ili kada se prilikom dobijanja aktivnog sastojka koriste aceton ili etanol umesto vode.

Novija istraživanja

Kava se na pacifičkim ostrvima koristi i uzgaja već vekovima bez ikakvih očevidnih posledica po jetru, navodi Džerom Saris (autor najnovijeg istraživanja o kavi). Ljudi iz ovih krajeva koriste samo ekstrakt koji se rastvara u vodi, i to isključivo oljušten koren, a ne čitavu biljku. Saris takođe ističe da je u svom istraživanju koristio proizvod koji je po svojim karakteristikama bio gotovo isti kao i onaj koji koriste stanovnici ostrva Pacifika.

Istraživanje koje je trajalo tri nedelje, uključilo je 37 osoba sa opštim poremećajem uznemirenosti i različitim oblicima depresije. Tokom prve nedelje, svi učesnici su dobili lek u vidu placeba. Tokom druge nedelje, polovina učesnika je dobila kava-tablete, a druga polovina placebo tablete. Tokom poslednje nedelje, grupa ljudi koja je prethodno dobila kava-tablete prebačena je na terapiju placebo tabletama, a druga grupa je bila prebačena na terapiju kava-tabletama. Bitno je takođe napomenuti da učesnici nisu znali koju vrstu tableta kada dobijaju. Nakon obavljenih testova za merenje intenziteta uznemirenosti i depresije, kod ispitanika je zabeleženo mnogo manje uznemirenosti prilikom uzimanja kava-tableta nego kada su uzimali placebo tablete, ističe Saris. Isto tako, intenzitet depresije je opao kod osoba koje su se žalile na depresiju a koristile kava-tablete, a da pri tom nije došlo ni do kakvih zdravstvenih poremećaja.

Rezultati

S obzirom na to da su učesnici istraživanja uzimali kava-tablete svega nedelju dana, ovo istraživanje je bilo usredsređeno na trenutno dejstvo i na kratkotrajne efekte kave. Zato je, ističe Saris, moguće sa sigurnošću reći da dobijeni dokazi idu u prilog tvrdnji da je kava (koren kave i ekstrakt rastvorljiv u vodi) dobra kao lek za trenutno i kratkotrajno lečenje opštih poremećaja uznemirenosti.

LEKOVIITOST GROŽĐA

Iako se o hranljivim i lekovitim svojstvima grožđa dosta zna, navešćemo još neke korisne informacije. Grožđe čovečanstvo koristi već nekoliko hiljada godina za ishranu (Egipćani, Feničani, Kinezi...), a od Stare Grčke i Rima pominje se i vino.

Vrste grožđa

Grožđe je veoma rasprostranjeno u svetu i smatra se da ima nekoliko hiljada vrsta. Postoje vrste koje su pogodne i za jelo i za spravljanje vina, a postoje vrste samo za jelo ili samo za vino. Za uzgajanje vinove loze i dobijanje kvalitetnog grožđa potrebno je posebno podneblje, klima, zemljište, ali i dosta stručnog rada.

Grožđe se razlikuje po boji, ukusu, veličini i obliku zrna.

Neke od najpoznatijih sorti crnog grožđa su: sovinjon, merlot, pinot i širaz, a belog - šardone, semiljon, rizling i traminer.

Korisni sastojci

Grožđe je pogodno za dijetalnu ishranu, a bogato je mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Interesantno je da semenke grožđa imaju jako andioksidaciono dejstvo na organizam.

Zrelo grožđe sadrži mnoge korisne sastojke:
antocijane
biljna vlakna
biljne masti
vitamin A
vitamin B
vitamin C
bitamin E
gvožđe
epikatehin
jabučnu kiselinu
kalijum
kalcijum
katehin
kvercetin
magnezijum
mangan
minerale
natrijum
organske kiseline
polifenole
rasveratrol
silicijum
flavonoide
fosfor
celulozu
šećer (fruktoza i glukoza)

Primena u ishrani

Pored vina, koriste se sokovi od čistog grožđa, ali i kokteli sa drugim voćnim sokovima. Zahvaljujući savremenim hladnjačama i brzom transportu, sveže grožđe je stalno na raspolaganju za ishranu. Suvo grožđe se koristi u savremenoj ishrani, naročito za spravljanje poslastica.

Grožće se koristi u ishrani kao desert, salata, užina, začin, dodatak jelima...

Korišćenje

Najbolje i najbogatije korisnim sastojcima je sveže grožđe, pa se zato ona najviše preporučuje. Grožđe je dobar antioksidans i deluje protiv bakterija i virusa, ali se koristi i u savremenoj farmaciji i kozmetici.

Lekovita svojstva

Grožđe ima lekovita svostva koja povoljno deluju na neke bolesti i tegobe:
avitaminoza
alergije
Alchajmerova bolest
anemija
angina pektoris
arteroskleroza
bolesti želuca
bolesti zuba, desni, grla i ždrela
bronhitis, prehlada i grip
visok krvni pritisak
gojaznost
gubitak apetita
gubitak koncentracije
zatvor
infektivna oboljenja
infarkt
slabljenje imunološkog sistema
kašalj
kamen u žuči
kožne bolesti (bubuljice)
nadutost
neke vrste raka
nervoza
nesanica
očne bolesti
otežano mokrenje i problemi sa bubrezima
povišen nivo holesterola
problemi sa varenjem
problemi sa želucem i jetrom
problemi sa kosom
problemi sa mišićima
problemi sa prostatom
problemi sa nervima
problemi sa krvnim sudovima
problemi sa plućima i disajnim organima
problemi sa polnim organima
problemi sa cirkulacijom
razdražljivost
reumatični procesi
sinuzitis
hronični umor
nestabilna crevna flora
šlog

Grožđe se koristi u narodu za jačanje krvi, ali povoljno deluje i na: bubrege, jetru, žuč, kožu, prostatu, stomak, creva, srce, krvne sudove i imuni sistem. Pored toga, dokazano je da grožđe u ishrani usporava procese starenja i pomaže organizmu u borbi protiv toksina, virusa i karcinoma.

Vinsko sirće

Vinsko sirće ima velikih prednosti kao začin i dodatak jelima u ishrani. Vinsko sirće se preporučuje za lošu cirkulaciju, gljivične infekcije, kožne bolesti, probleme sa varenjem i usnom dupljom.

Crveno vino

Zahvaljujući osobinama grožđa i njegovim sastojcima, svakodnevno konsumiranje, u manjih količnama, crvenog ili crnog vina veoma povoljno deluje na organizam, a naročito na srce i krvne sudove (povišen krvni pritisak). Naravno, vino je veoma korisno ako se pije u umerenim količinama.

Sok od grožđa

Sok od grožđa je veoma hranljiv i lekovit napitak, a naročito povoljno deluje na jetru.

Zaključak

Na osnovu navedenog, vidimo da su legende iz davnina o lekovitosti grožđa i danas veoma aktuelne. Poznato je da Francuzi dosta jedu grožđe i umereno piju vino, pa zato imaju manje problema sa srcem i krvnim sudovima od ostalih naroda.
Ostale dobrobiti od grožđa

Свеже воће и поврће ефикасније од пилула

Особе које желе да спрече срчану болест или дијабетес боље би учиниле да конзумирају храну богату антиоксидантима него да их узимају у виду синтетичких

прехрамбених додатака, преноси Танјуг резултат истраживања с француског Института за научна истраживања. Узимајући као узорак 5.200 средовечних особа, они су утврдили да синтетички антиоксиданти не умањују ризик од појаве метаболичког синдрома који представљају скуп ризичних фактора за дијабетес типа 2 и кардиоваскуларне болести, током више од седам година.
Последњих година све више се говори о значају уноса антиоксиданата у организам, који спречавају или ублажавају негативан ефекат слободних радикала. У моћне антиоксиданте спадају витамин Ц, Е, селен, цинк, бета каротен... Мода или стварна потреба, али препарати антиоксиданата у пилулама, капсулама или сирупима све су траженији. Сматра се да је довољно узети овакав препарат сваки дан и заштита здравља је обезебеђена. Међутим бројна истраживања показују да ефекат и искоришћавање антиоксиданата из препарата није исто што и њихово узимање из намирница. Наиме, тврди се да синтетички антиоксиданти не смањују ризик од стицања метаболичког синдрома, док природни антиоксиданти из хране то можда чине. Инсистирање на уносу довољних количина воћа и поврћа и то свакодневно изгледа да су оправдана. Међу добре изворе Ц витамина спадају цитрусно воће, јабука, црвене паприке, броколи, парадајз, першун, купус...
Разно воће, нарочито бобичасто, пуно је антиоксиданата, који су есенцијални за добро здравље. Ово воће може се наћи током читаве године, а највише свежих плодова има током лета. Ово воће чини укуснијим разне посластице - сладоледе, парфеее, колаче и торте, а најзначајније је због обиља антиоксиданата. Једна студија је показала да свега једна шоља овог воћа садржи довољно антиоксиданата да бисте задовољили дневну потребу организма. Наравно, нутриционисти поручују: немојте се задовољити само бобичастим воћем, иако је толико хранљиво, јер здрава исхрана захтева разноврсност.
Бета каротен, који се у организму претвара у А витамин, може се наћи у шаргарепи, слатком кромпиру и лиснатом поврћу као што су спанаћ, купус и кељ. Има га и у „обојеном“ воћу као што је бресква, наранђа или у дињи. И зачинско биље може да садржи јаке антиоксиданте, нарочито першун, мирођија, рузмарин, тимијан, босиљак, жалфија и нана која се код нас углавном конзумира као чај, док се као зачин готово уопште не користи. Ваља напоменути и то да биолошки одгајено воће, поврће и зачинско биље садржи тридесет пута више антиоксиданата од оног прсканог пестицидима. Пестициди спречавају стварање антиоксиданата у ткиву биљака. Антиоксиданата има више у плодовима горког укуса, и то највише у кори, месу (пулпи) и семенкама. Зато у воћним соковима у којима има низ хранљивих састојака, антиоксиданата нема.

FIZIČKIM AKTIVNOSTIMA PROTIV VISOK TLAKA

Povišeni krvni pritisak (hipertenzija), koji u proseku ima svaka treća osoba, uzevši u obzir opštu populaciju - znatno povećava rizik od nastajanja srčanih bolesti i srčanog udara. Stoga se fizičke aktivnosti, kao i zdrava ishrana, smatraju najboljim sredstvima za borbu protiv hipertenzije. Fizičke aktivnosti diprinose i efikasnosti lekova protiv povišenog krvnog pritiska.

Unesite što više zabave u svoje vežbe

Pronađite aktivnosti u kojima uživate i potrudite se da vam donja granica bude pola sata, a praktikujte ih što je moguće više dana u nedelji. Dnevni poslovi po kući, baštovanstvo, pranje prozora, korišćenje stepenica umesto lifta, odlazak do supermarketa u nabavku, plivanje i vožnja bicikla - sve ove aktivnosti jačaju vaše srce.

Teretana?

Ne morate na pomen reči vežbe ili fizička aktivnost odmah da pomislite na teretanu, jer ima bezbroj načina pomoću kojih možete uvek biti u formi. Međutim, nekim ljudima je mnogo lakše da se usredsrede na vežbanje kada se nalaze u teretani. Možete zatražiti od trenera koji rade u vašoj teretani da vam urade program koji vam najviše može pomoći u ostvarivanju cilja.

Ojačajte svoje srce

Vežbe u cilju ojačavanja ili povećanja sveukupne otpornosti uz pomoć tegova i sprava sa tegovima, ili putem sklekova i trbušnjaka - mogu popraviti opšte zdravlje vašeg srca, ukoliko ih radite 2-3 nedeljno. Vežbe otpornosti spuštaju krvni pritisak, smanjuju količinu masti u telu, a povećavaju mišićnu masu i popravljaju bioritam.

Čim vam postane toplo, skočite istog trenutka u bazen

Vežbe za održavanje forme koje podstiču ubrzaniji rad srca (poput trčanja, vožnje bicikla i sl.) veoma su bitne za snižavanje krvnog pritiska i jačanje srca, kao i za povećanje izdržljivosti. Ukoliko pak ne možete da podnesete "vrelinu" ovakvih vežbi, onda je odlazak na bazen prava stvar za vas. Naime, svega pola časa plivanja smanjuje količinu adrenalina koji kruži po našem telu i opušta krvne sudove. Povrh svega, plivanje vraća otkucaje u normalu i spušta krvni pritisak.

Koliko aktivnosti i vežbi je dovoljno?

Ukoliko spadate u grupu ljudi čije su varijacije krvnog pritiska umerene, tridesetominutne vežbe hodanja/šetnje biće sasvim dovoljne da izbegnete lekove. Ukoliko već uzimate neki od lekova, umerene tridesetominutne aktivnosti/vežbe koje će vas naterati da se malo zadišete i time povećate brzinu otkucaja srca - mogu samo još više doprineti efektnosti lekova koje pijete.

Čak i ako nemate problema sa povišenim krvnim pritiskom, redovne fizičke aktivnosti i vežbe pomoći će vam da ga održite u normali. Za one koji već imaju probleme sa srcem i krvnim pritiskom, važno je da ne preopterete svoj organizam preteškim, jer im to može dodatno pogoršati zdravstveno stanje.

LUK - LEKOVITA BILJKA

Crni luk (allium cepa) poznat je kao hrana, začin, ali i kao lek još od davnina. Crni luk pozat je i pod nazivima: crveni luk, crvenac, glavata ljutika, kapula ili mrki luk. Smatra se da je crni luk poreklom iz Azije, ali se gaji i koristi za ljudsku ishranu u celom svetu.

Crni luk se ranije gajio u vrtovima, a sada se gaji i na velikim površinama, jer je njegova primena raznovrsna i masovna u celom svetu.

Crni luk je zeljasta biljka sa lukovicom (korenom) u zemlji i stabljikom (sa šupljim zelenkastim listovima) visine do 1 metra. U našim krajevima je dostupan za ishranu tokom cele godine.

Korisni sastojci

Ispitivanjima je ustanovljeno da crni luk sadrži dosta lekovitih-aktivnih materija, a da ih najviše ima u lukovici, mada se u ishrani koriste cvet, stabljika i listovi.

Crni luk je bogat vitaminima i mineralima:
alicin
belančevine
biljna vlakna
biljne masti
biljni hormoni
vitamin A
vitamin B1 i B2
vitamin E
vitamin P
vitamin K
glikozida
enzimi
eterična ulja
kalcijum
karotin
kercetin
sumpor
ugljeni hidrati
flavonoidi

Primena u ishrani

Crni luk se koristi sirov ili kuvan, ali i kao dodatak jelima (prilog uz jela sa roštilja). U ishrani se koristi dok je mlad, u proleće, listovi i lukovica, a u ostalim periodima lukovica.

Poznate sorte luka su: arpadžik, mladi luk, slatki luk, španski luk, vlašac i žuti luk.

Korišćenje

U našoj narodnoj medicini crni luk se smatra univerzalnim lekom za ishranu, ali i za obloge na koži i deluje na organizam slično kao i beli luk. Crni luk ima dezinfekciono, antibakterijsko i fungicidno dejstvo.

Lekovito dejstvo

Crni luk je jedan od najstarijih biljnih lekova, a pomaže kao lek za:
akne
alergijske
astma
bolesti srca i krvnih sudova
bolesti usta i organa za disanje
bradavice
bronhitis, prehlade i grip
bubuljice
glavobolja
gljivične infekcije
grčevi
gubitak apetita
dečje gliste
dijabetes
zatvor
infekcije mokraćnih puteva
imunodeficijencija
infarkt
kašalj
kurje oči
mnoge vrste raka
moždani udar
nesanica
poremećaj metabolizma
povišeni krvni pritisak
poemećaj krvnih sudova
povišeni nivo holesterola i triglicerida
problemi sa varenjem
problemi sa jetrom i želucem
problemi sa nervima
problemi sa cirkulacijom
proliv
razne infekcije
rak želuca
regulisanje šećera u krvi
sprečavanje ugrušavanja krvi
stabilisanje crevne flore
tromboza

Sok i obloge

Sok za premaze ili za pravljenje obloga od crnog luka povoljno deluje protiv: čireva, bubuljica, otvorenih rana (posekotine i ogrebotine), upala zanoktica, lišajeva, bradavice, gljivičnih infekcija kože i raznih kožnih bolesti, kao i kod uboda ili ujeda insekata.

Zaključak

Na osnovu naučnih ispitivanja i navedenih osobina, može se se slobodno reći da je crni luk veoma lekovita biljka. Crni luk povoljno deluje na kožu, organe za disanje, nerve, stomak, creva, krvne sudove i imuni sistem.