Od davnina je voće imalo zanačajnu ulogu u ljudskoj ishrani, a u novije vreme postaje veoma važan faktor u prevenciji mnogih bolesti.
U savremenoj ishrani, voće i proizvodi od voća preporučuju se ne samo kao desert već i kao deo obroka, ili čak kao celovit obrok. Voće je veoma značajno u ishrani, jer drži sitost, sadrži malo kalorija, a ima mnogo korisnih sastojaka potrebnih ljudskom organizmu. Odavno se zna da je voće puno vitamina i minerala, ali je u novije vreme ustanovljeno da voće sadrži i druge sastojke koji su eoma lekoviti i povoljno deluju protiv mnogih bolesti.
Vrste voća
Na osnovu izgleda ploda, građe ploda i bioloških sastojaka, voće se deli u šest osnovnih grupa:
Jabučasto voće: jabuka, kruška, dunja, mušmula...
U jagodasto i bobičavo voće spada: grožđe, jagoda, domaća kupina, domaća malina, ribizla, borovnica, brusnica...
Šumsko voće čine: šumska jagoda, šumska malina, kupina, borovnica, drenjina, trnjina, šipak ...
Voće sa košticama: šljiva, breskva, kajsija, trešnja, višnja, maslina...
Jezgrasto ili koštunjavo voće: orah, badem, lešnik, kesten, pistaći...
Južno voće (tropsko voće ili agrumi): limun, narandža, grejpfrut, mandarina, smokva, banana, kivi, ananas, avokado, mango, papaja, papaja, kokosov orah.
Interesantno da lubenica, dinja i kikiriki spadaju u povrće, ali se zbog ukusa u ishrani koriste kao voće.
Prirodnim i veštačkim ukrštanjem kroz istoriju došlo se do toga da je od jednog istog voća (po nazivu) dobijeno mnogo različitih vrsta (po boji, veličini, ukusu, nranljivoj vrednosti...).
Od voća se preve i razna alkoholna pića, ali se za ishranu preporučuje samo sveže voće, bareno voće, džemovi od voća i sokovi.
Čega to ima u voću?
Voće ima veoma veliku biološku vrednost jer sadrži: vitamine, minerale, oligoelemente, esencijalne masne kiseline, biljna vlakna, biljne masti, ugljene hidrate, beta-karoten, antioksidante, eterična ulja, aromatične sastojke, enzime, celulozu, fitoncide, tanine..
Šta može voće?
Voće veoma povoljno deluje na organizam u savladavanju mnogih bolesti.
Voće zbog velikog sadržaja vode u sebi (jezgrasto voće sadrži malo vode) utoljuje žeđ i pomaže protiv gojaznosti.
Gvožđe iz voća pomaže protiv anemije, protiv gubitka pamćenja, a naročito se preporučuje ženama u trudnoći.
Vitamina C ima dosta u voću, a on pomaže, između ostalog, protiv alergije, anemije, umora, prehlade, bolesti srca i krvnih sudova, neplodnosti, impotencije, dijabetesa...
Folne kiseline naročito ima u južnom voću, a ona je efikasna u borbi protiv raka, depresije, srčanih bolesti, nesanice, osteoporoze, reumatoidnog artritisa...
Magnezijuma, vitamina E i selena ima u koštunjavom voću, a ono se preporučuje kod anksioznossti, stresa, povišenog krvnog pritiska, kamena u bubregu, katarakte, problema sa prostatom...
Voće u sebi sadrži antioksidanse, što veoma povoljno deluje protiv takozvanih slobodnih radikala (uzrokovanih savremenim načinom života i nepravilnom ishranom). Zbog toga voće veoma povoljno deluje protiv raznih infekcija i nekih vsta raka.
Kako jesti voće?
Preporučuje se sirovo voće, jer ono sadrži najviše korisnih sastojaka. Za pojedine osobe se preporučuje bareno voće, pošto se lakše vari.
Najbolje je jesti voće kao zaseban obrok jer tako najbolje deluje na organizam, pošto voće uz obrok kod većine ljudi izaziva probleme sa varenjem.
Najbolje za ishranu je voće koje nije prskano raznim hemikalaijama, ali se ipak preporučuje detaljno pranje voća pre upotrebe.
Zaključak
Da bi se nabrojale sve korisne i hranljive osobine voća, treba utrošiti dosta reči, ali i ovo što smo naveli biće dovoljno da u svakodnevnoj ishrani koristite voće. Stručnjaci preporučuju da se voće jede dva do četiri puta u toku dana.
Nema komentara:
Objavi komentar