Paprika potiče iz Južne Amerike, a u Evropu su je doneli Španci u 15. veku. Tokom vremena, gajenje paprike se proširilo po celom svetu. Od zemalja u okruženju paprika se gaji najviše u Mađarskoj, a kod nas su najpoznatije tzv. leskovačke i makedonske paprike.
Paprika je jednogodišnja biljka, ali je u tropskim krajevima višegodišnja biljka. Sezona berbe je proleće-jesen, ali korišćenje savremenih plastenika i staklenika, kao i brzina transporta - doprineli su tome da sveža paprika bude prisutna na našoj trpezi skoro cele godine. U zimskom periodu se koristi kisela parika iz turšije, konzervirana kiseljenjem. Paprika spada u cenjeno povrće zbog svojih hranljivih i lekovitih svojstava.
Vrste paprika
Ukrštanjem su dobijene razne vrste paprika, a najpoznatija je podela na slatke i ljute (havano, kajenska, kalifornijska, halapenjo, mađarska, serano, trešnjasta...). Paprike po obliku mogu biti: kupaste, prizmatične, okrugle, spljoštene i baburaste (okruglaste), i to u veličini od nekoliko centimetara do nekoliko decimetara. Što se tiče boje, plodovi mogu biti: tamnozeleni, žutozeleni, bledožuti, beli, žuti, narandžasti, svetlocrveni i tamnocrveni.
Korisni sastojci
Paprika nema veliku energetsku vrednost, pa je pogodna za dijetalnu ishranu, ali je zato bogata mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Plod sadrži oko 89% vode.
Paprika sadrži hranljive, lekovite i druge korisne satojke:
beta-karoten
vitamin A
vitamin B1
vitamin B2
vitamin B6
vitamin E
vitamin C
gvožđe
glukozu
eterična ulja (najviše u semenu)
zeaksantin
kalijum
kapsacin
karotin
lutein
monosaharide
natrijum
pantotinsku kiselinu
saharozu
ugljene hidrate
folnu kiselinu
fosfor
fruktozu
citrin
Primena u kuhinji
Paprika se u ishrani koristi za spremanje salata, za spremanje kuvanih jela, ukiseljena za razne vrste turšija, ali i kao aromatični i prepoznatljivi začin (seckana, sušena, mlevena...).
Pored slatke paprike, koristi se i ljuta paprika, koja ima posebna svojstva, ali je njena uloga kao začina i sredstva za poboljšanje apetita neprevaziđena.
Da bi u jelu ostalo što više korisnih sastojaka, preporučuje se kratkotrajno kuvanje paprike.
Interesantno je da se kao aromatik paprika koristi u spravljanju nekih žestokih alkoholnih pića.
Korišćenje
Najbolja i najbogatija korisnim sastojcima svakako je sveža paprika, pa se takva i najviše preporučuje za ishranu.
Sastojci u paprici deluju na ljudski organizam kao: antidepresiv, afrodizijak, antireumatik, antiseptik i diuretik.
Zanimljivo je da paprika ima mnogo više vitamina C nego limun i narandža. U 100 grama paprike ima od 100 mg do 250 mg vitamina C.
Lekovito dejstvo
Sirova paprika i jela od paprike pomažu u lečenju mnogih bolesti i tegoba:
avitaminoza
alergije
angina pektoris
anemija
astma
arteroskleroza
bolesti želuca
bolesti zuba, grla i ždrela
bronhitis, prehlade i grip
visok krvni pritisak
gojaznost
dijabetes
zatvor
impotencija
imunodeficijencija
infektivna oboljenja
infarkt
jačanje imunološkog sistema
katarakta
kašalj
kriptoksantin
makularna degeneracija
mamurluk
nadutost
neke vrste raka
neplodnost
opadanje kose
osteoartitis
osteoporoza
otežano mokrenje
povišeni nivo holesterola
problemi sa varenjem
problemi sa želucem
problemi sa nervima
problemi sa krvnim sudovima
problemi sa cirkulacijom
reumatizam
reumatoidni artritis
sinuzitis
smanjeni apetit
starosno slepilo
hemoroidi
šlog
Zaključak
Na osnovu svih ovih informacija, jasno je da papriku treba koristiti u svakodnevnoj ishrani zato što povoljno deluje na: bubrege, stomak, creva, mišiće, krvne sudove i imunološki sistem.
Paprika ne može biti osnovni lek, ali u sprečavanju nastanka bolesti i kao dodatak terapiji može biti veoma korisna. S korišćenjem ljute paprike treba biti oprezan, pošto ljutinu ne može da podnese svaki organizam.
Nema komentara:
Objavi komentar