ŠTETNOST ALKOHOLA

Najnovija klinička studija potvrdila je da prekomerno opijanje izaziva ozbiljne poremećaje moždanih funkcija, ostavljajući posledice na pamćenje.

Naučnici su ispitivali grupu studenata prve godine studija na Univerzitetu u Španiji i pratili uticaj opijanja na njihovu pažnju i vizuelnu memoriju.

Ispitivani su muškarci koji su popili pet ili više alkoholnih pića (pod jednim alkoholnim pićem podrazumeva se flaša piva, jedna čaša vina ili jedna čašica žestokog pića) u toku dva sata, kao i žene koje su popile četiri ili više alkoholnih pića pod istim uslovima. Ispitano je ukupno 95 studenata, starosti od 18 do 20 godina, sa Unverziteta Santjago de Kompostela u Galiciji.

Četrdeset dvoje studenata popilo je količinu alkohola koja ih je svrstala u grupu koja se opila, dok su 53 studenta bili "kontrolna" grupa i nisu popili veću količinu alkohola. Studenti iz grupe koja se napila zahtevali su mnogo više truda i napora da urade zadati zadatak.

Alberto Krego, jedan od autora ove studije, napisao je da su učesnici studije koji su popili zadatu količinu alkohola bili veoma osetljivi na prekidanje i ometanje u radu i trebalo im je mnogo više vremena i napora da se vrate rešavanju zadatka u odnosu na kontrolnu grupu.

Ono što za sada nije poznato jesu udaljene posledice prekomernog opijanja. Zna se, ipak, da mladi studenti koji prekomerno piju tokom studija, to čine da bi mogli da podnesu izuzetan stres kojem su izloženi. Po završetku studija, uglavnom nastoje da prestanu sa tom navikom i da se usmere ka traženju posla i stvaranju svoje porodice.

Smatra se da će se pravi značaj ove studije videti u budućnosti.

AVOKADO-VOĆE,POVRĆE KAO LEK

Avokado (Persea americana) je tropsko voće, ali se u ishrani najčešće koristi, za razne salate i predjela, kao povrće, zbog svog karakterističnog ukusa.

Avokado je višegodišnja drvenasta zimzelena biljka poreklom iz Južne Amerike, a najviše se gaji u Meksiku i Kaliforniji. Drvo može da naraste do 20 metara, a listovi su 10-12 cm dužine.

Plod je u obliku kruške sa velikom košticom u sredini i grubom rapavom korom. Zbog oblika i rapave kore, Englezi su ga zvali "aligatorova kruška". Plod avokada je niskokaloričan, a veoma hranljiv i lekovit.

Vrste

Ukrštanjem je dobijeno oko 80 sorti avokada, a najpoznatije su kalifornijski avokado i avokado sa Floride. Avokado se nalazi u prodaji tokom cele godine, pa se i u ishrani koristi stalno.

Korisni sastojci

Avokado ima malu energetsku vrednost pa je pogodan za dijetalnu ishranu, ali je zato bogat mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima.

Plod u sebi sadrži korisne sastojke:
bakar
beta-sitosterol
beta-karoten
biljna vlakna
biljne masti
vitamin A
vitamin B
vitamin C
vitamin E
gvožđe
glutation
dijetalna vlakna
zeaksantin
kalijum
lutein
magnezijum
natrijum
niacin
mononezasićene masti
proteine
riboflavine
ugljene hidrate
folnu kiselinu
šećer

Primena u ishrani

Koristi u ishrani sirov: kao prilog jelima, kao sos ili kao salata posoljen, zaliven limunovim sokom i maslinovim uljem. Uz avokado se može koristiti beli luk i drugi začini. Korisno je i avokadovo ulje, pa se i ono upotrebljava u ishrani.

Korišćenje

Pored upotrebe u ishrani, avokado se zbog svog povoljnog delovanja na kožu koristi i u kozmetici kao sastojak mnogih kozmetičkih preparata, ili kao maska za lice.

Lekovito dejstvo

Avokado spada u antioksidanse i brze čistače organizma, a pomaže u lečenju nekih bolesti i tegoba:
alergije
anemija
anksioznost
astma
bolesti srca
bronhitis, prehlade i grip
visok krvni pritisak
gojaznost
gubitak koncentracije
depresija
dijabetes
impotencija
infarkt
kašalj
kamen u bubregu
makularna degeneracija
migrena
neke vrste raka
neplodnost
nesanica
nervoza
osteoporoza
osteoartritis
povišeni nivo holesterola u krvi
povoljno utiče na metaboizam
povoljno utiče na ravnotežu elektrolita
povoljno deluje u trudnoći
povoljno utiče na PMS
problemi sa prostatom
problemi sa mišićima
problemi sa krvnim sudovima
problemi sa cirkulacijom
razdražljivost
reumatoidni artritis
očne bolesti
sinuzitis
smanjenje umora
stres
usporava procese starenja
štiti od UV zračenja

Zaključak

Na osnovu svega što je napisano, lako se može zaključiti da ukoliko imate mogućnosti, avokado treba uvrstiti u jelovnik.

PROBLEMI SA AKNAMA

Akne ili bubuljice su veoma česta kožna oboljenja kod mladih, ali i starijih osoba. Interesantno je da se akne javljaju i kod muškaraca i kod žena.

Lečenje Lečenje je individualno (zavisi od tipa akni ali i od same otpornosti napadnutog organizma), ali je obično dugotrajno pa se vidljivi rezultati mogu očekivati nakon 2-3 meseca, što mnoge pacijente obeshrabri. Zato kod lečenja i primene drugih sredstava u borbi protiv akni (bubuljica) treba biti uporan, dosledan i istrajan.

Prevencija

U većini slučajeva prevencija sprečava pojavu akni ili znatno utiče na njihovo smanjenje:
Kožu i lice treba prati nemasnim sapunom.
Duga kosa se češće masti i još ako pada preko lica može biti uzrok nastajanja akni. Zato se preporučuje kraća kosa i češće pranje kose.
Ukoliko ste skloni aknama, onda birajte sredstva za negu kože koja nisu masna.
Probajte da promenite vrstu (ili izbacite neki od njih iz upotrebe): šampona, regeneratora, gela, parfema, dezodoransa, kako biste proverili da oni nisu uzrok vaših problema.
Sredstva za pranje veša ili omekšivači mogu iritirajuće delovati na akne pa treba proveriti da li druga vrsta tih sredstava ima drugačije dejstvo na vašu kožu.
Znojenje potpomaže lučenje znojnih žlezda. Ukoliko ste skloni aknama, izbegavajte zamorne poslove ili prostorije u kojima se previše znojite.
Birajte sredstva za sunčanje koja ne začepljuju pore i ne izazivaju akne.
Umereno sunčanje i duži boravak na otvorenom prostoru sa dosta svežeg vazduha povoljno utiče na kožu, a nepovoljno utiče na razvoj mnogih kožnih bolesti.

Šta pomaže protiv akni?

Redovno održavanje higijene, često umivanje i često kupanje nemasnim i neiritirajućim sapunima povoljno deluje protiv akni.

Aromaterapija može biti korisna u borbi protiv akni, ali je potreban savet stručnjaka iz te oblasti. Poznato je da se ulje kleke, ulje kedra, bademovo ulje i ulje gorke pomorandže koriste protiv akni.

Lekovi

Za lečenje postoji više vrste lekova i preparata. Postoje hormonske tablete i razne vrste losiona ili krema. Međutim, treba konsultovati kožnog lekara, a ne uzimati samoinicijativno lekove, jer se neki od lekova ne preporučuju bolesnicima ili trudnicama.

Od hranljivih i lekovitih materija (vitamini i minerali) preporučuju se namirnice koje sadrže: cink, vitamin B-6, vitamin C, vitamin E, kalcijum, beta-karoten i drugi antioksidanti.

Druge metode

Jedan od narodnih lekova je maska sa pivskim kvascem za bolna mesta. Čaj od kamilice kao napitak, ali i kao premaz, povoljno deluje protiv akni. Salicilna kiselina i ekstrakt zelenog čaja kao premazi efikasno deluju protiv bubuljica.

Od lekovitih biljaka se obično prave čajevi kojima se kvasi koža kako bi se sprečile ili lečile akne. Stručnjaci preporučuju: koprivu, hajdučku travu, maslačak, bosiljak, neven i ružinu vodicu.

Ishrana

Artikli ishrane koji su se pokazali kao efikasni za smanjenje akni su: krompir, maslina, pasulj, grašak, pirinač, žitarice, nemasno meso, živinsko meso, semenke, ljuskari, špargla, banane, riba, smokve, pečurke i zimska tikva.

Preporuka

Lečenje akni treba obaviti uz savete lekara a u tekstu je navedeno šta može pomoći pri lečenju.

Ukoliko se na koži pojave velike tamne mrlje, veliki broj krupnih gnojnih bubuljica, crvenilo veće površine, obavezno potražite pomoć kožnog lekara.
Preporučite

LEČENJE BRADAVICA BILJKAMA

Bradavice su izrasline na koži koje se javljaju dejstvom virusa (humani papiloma virusi). Kao kod većine virusa njihovo dejstvo na organizam nije često predvidivo. Tako je pojava i broj bradavica kod pojedinih ljudi veoma individualna. Pojava bradavica zavisi od infekcije, vrste virusa i otpornosti organizma.

Zbog veoma velikog broja različitih virusa i različitog toka bolesti, lečenje bradavica može biti komplikovano jer se tačan i precizan lek za svaku bradavicu teško nalazi.

Navešćemo neke od načina lečenja uklanjanja bradavica.

Ambulantno lečenje

Kožni lekar (dermatolog) može vam preporučiti lečenje bradavica: hirurškim putem, tečnim azotom, radio talasima, laserom ili nekim od savremenih preparata za kožne bolest.

Uspeh lečenja zavisi od vrste, veličine i mesta gde se na koži nalazi bradavica. Međutim, i posle ovakvog lečenja, može se desiti da se bradavice opet jave na istom ili drugom mestu.

Alternativno lečenje

Ukoliko se plašite lekarske intervencije na bradavicama ili klasičnog načina uklanjanja bradavica, preporučujemo neke narodne lekove, koji vam mogu pomoći protiv nekih tipova bradavica.

Imunitet

Jedan od preduslova za borbu protiv bradavica je jačanje imuniteta. Za jačanje imuiniteta se preporučuje ishrana sa dosta vitamina i minerala. To znači da treba jesti dosta voća i povrća jer ono sadrži i hranljive i lekovite sastojke koji povećavaju otpornost organizma na dejstvo virusa.

Higijena

Drugi (ali ne po važnosti) preduslov je higijena jer pranjem ruku i korišćenjem svoje čiste odeće i peškira smanjujemo mogućnost da naša koža dođe u dodir sa virusima.

Ishrana

Za ishranu se preporučuju namirnice (voće i povrće) koje sadrže beta-karoten, vitamin C i vitamon E. Od namirnica za ishranu se pored voća i povrća naročito preporučuje beli luk i čaj od maslačka.

Premazi i obloge

Kao premazi u narodnoj medicini se savetuju: čaj od maslačka, sok iz sirove smokve, crni luk, limunov sok, čen belog luka, jabukovo sirće, sok od stabljike maslačka, čempresovo ulje, lavandu, salicilna kiselina, lakticitna kiselina, pena od piva, pavlovićeva mast, ricinusovo ulje, sok od mlečike, sok od rosulje, med, krema od aloja vere, srebrna voda, mešavina meda i cimeta.

Obloge se prave od: crnog luka, kore banane, kore limuna, lista kupusa.

Važno je voditi računa o tome da premazi ne dođu u dodir sa očima, pošto obično nadražuju oči.

Upozorenje

Može se desiti da navedeni premazi nadražuju zdravu kožu pa ih onda treba izbegavati.

Većina navedenih artikala može izazvati alergiju pa se savetuje probno delovanje u manjim količinama; ako nema alergije, treba nastaviti sa terapijom. U svakom slučaju, treba se posavetovati sa lekarom, a to naročito važi za trudnice i malu decu jer se njima neke namernice ili čajevi ne preporučuju.

Podsećamo da samoinicijativno ne treba seći bradavice, pržiti ih vrelim predmetima ili ih grubo češati.

BANANA KAO LEK

Banana je tropsko (južno) voće, ali dostupno za ishranu u celom svetu skoro u svako doba godine.

O hranljivim i lekovitim svojstvima banane uglavnom se dosta zna, ali navešćemo još neke korisne podatke.

Banane su visoke uglavnom jednogodišnje biljke koje rastu u tropskim kajevima. Interesantno je da su to zeljaste biljke, iako veoma podsećaju na drveće. Banane su poreklom iz Azije, ali se u Evropu plodovi najviše dovoze iz zemalja Afrike i Južne Amerike. Procenjuje se da ima oko 50 sorti banana.

Korisni sastojci

Banana je zbog svojih osobina pogodna za dijetalnu ishranu, ali je zato bogata mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Plod ima energetsku vrednost od oko 100 kilokalorija.

Banana u sebi sadrži sledeće sastojke:
bakar
belančevine
beta-karoten
biljna vlakna
biljne masti
vitamin A
vitamin B6 i B12
vitmin E
vitamin C
gvožđe
kalijum
kalcijum
magnezijum
mangan
minerale
natrijum
triptohan
ugljene hidrate
folnu kiselinu
fosfor
hlor
šećer (fruktozu i glukozu)

Primena u ishrani

Banana se koristi u ishrani kao desert, za pripremanje sokova, za pripremanje kremova, kao dodatak nekim salatama, kolačima, pa čak i kao sirovina za rakiju.

Banana se naročito preporučuje za doručak ili užinu jer veoma brzo daje potrebne sastojke organizmu pa je naročito koriste deca i sportisti kao međuobrok ili kao pomoćni obrok. Istraživanjima se došlo do zaključka da dve banane dnevno daju energiju za skoro 100 minuta fizičkog napora.

Za sprečavanje gojaznosti savetuje se da se pojede parče banane, a ne neki slatkiš.

Korišćenje

Banana je dobar antioksidans i deluje protiv bakterija i virusa, pa stručnjaci preporučuju "jednu bananu dnevno kao lek".

Banane ne treba čuvati u frižideru niti zamrzivaču, jer se tako brzo kvare i gube hranljive sastojke.

Treba voditi računa o tome da kod određenog broja ljudi banane izazivaju alergiju. Zbog toga se preporučuje da se bebama prvi put daje kašičica kašice od banane da bi se proverilo da li su sklone alergiji.

Lekovita svojstva

Banana može koristiti u lečenju sledećih bolesti i tegoba:
avitaminoza
akne
anemija
bolesti srca
bronhitis, prehlade i grip
gojaznost
gorušica
gubitak koncentracije
depresija
dijabetes
zatvor
impotencija
infarkt
jutarnja mučnina
jačanje imunološkog sistema
kašalj
mamurluk (frape od banane)
moždani udar
neplodnost
nervoza
nesvestica
odvikavanje od pušenja
PMS
povišena temperatura
povišeni krvni pritisak
problemi sa varenjem
problemi sa želudcem
problemi sa nervima
problemi sa krvnim sudovima
problemi sa pamćenjem
problemi u trudnoći
proliv
razdražljivost
regulisanje šećera u krvi
smanjenje umora
stabilisanje crevne flore
stres

Obloge

Obloge od kore banane povoljno deluju protiv crvenila na koži, protiv otoka, protiv ujeda komaraca i protiv bradavica.

Zaključak

Gotovo svi atletičari, teniseri i drugi sportisti u pauzi pojedu bar pola banane da bi povratili potrebnu energiju.

Banana povoljno deluje na nerve, stomak, creva, krvne sudove i imuni sistem.

VODA-PITI ILI NE ?

Mnoge ljude može iznenaditi činjenica da većina velikih gradova ima najnezagađeniju i najkvalitetniju vodu, počevši od svetskih metropola pa sve do većih gradova u svim zemljama sveta.

Primera radi, stanovnici Njujorka znaju sa sigurnošću da se u svakome trenutku mogu osvežiti čistom vodom sa svojih kućnih slavina, bez ikakog straha od trovanja. "Voda sa slavina u SAD-u je najvećim delom bezbedna i malo je verovatno da vam od nje može pozliti, dešava se, ali veoma retko", reči su Džima Kara, doskorašnjeg glavnog kontrolora kompanije za flaširanje vode.

Kada je reč o evropskim gradovima, Beč prednjači u odnosu na ostale po kvalitetu svoje vode i zauzima prvo mesto. Slična je situacija, kada je voda u pitanju, i u našoj zemlji. Pa ipak, to ne znači da ne postoje problemi kada je reč o vodi i njenom kvalitetu.

Flaširana voda

Ovaj trend je doživeo svoj neverovatni bum u proteklih desetak godina i brzo je zahvatio čitav svet. Godine 1998. zabeleženo je da je svaki stanovnik, u periodu od godinu dana, pio zaprepašćujućih 13,5 galona flaširane vode. Do 2007. ta cifra je skočila na čak 29 galona po stanovniku, a 2007. godine je svetsko stanovništvo potrošilo čitavih 11,5 biliona dolara kupujući flaširanu vodu najpoznatijih proizvođača. Godina 2008. smatra se godinom kada je flaširana voda verovatno doživela svoj vrhunac, posle čega dolazi do pada za 3.8%. To možda ne zvuči kao nešto bitno, ali treba znati da je ovo prvi pad nakon jedne decenije.

Ono što takođe treba znati jeste činjenica da je oko 25% flaširane vode jednostavno blago pročišćena obična "česmuša", a u ovu grupu spadaju svetski poznate marke. Kako sa sigurnošću znati da je flaširana voda koju ste kupili upravo ona koja potiče sa pravih prirodnih izvora? Tajna je na etiketi. Treba obratiti pažnju na to da li na etiketi stoji voda sa izvora, jer kompanije koje flaširaju vodu po propisima ne smeju staviti ovu informaciju na etiketu ukoliko nije 100% tačna. Ukoliko to nije tako, na etiketi će stajati natpisi poput "pročišćena" ili "destilovana".

Kao i voda sa slavine, i flaširana voda je skoro podjednako bezbedna, s tim što su navodne tvrdnje da je zdravija neosnovane.

Filtrirana voda

U većini slučajeva nije neophodno dodatno filtritrati vodu koja izađe iz slavine, jer je uglavnom sasvim bezbedna i čista. Jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi piju filtriranu vodu jeste ukus koji voda ima usled prisustva hlora, koji se mora staviti u vodu jer deluje kao zaštita pomoću koje voda ostaje čista čak i kada prođe kroz sve cevi na putu do slavine.

Ukoliko vam se ne dopada ukus vode iz slavine, postoji nekoliko načina pomoću kojih to možete promeniti.

Napunite bokal vodom i ostavite ga da odstoji oko pola sata u frižideru. Za to vreme će sav hlor iz vaše vode nestati.

Možete ugraditi i ugljenični filter ispod sudopere. Prednost ovih filtera je što ne koštaju puno, a i ekonomični su jer njihova česta zamena nije neophodna. Ovi filteri su takođe dobri i zato što uklanjaju i neke potencijalno opasne supstance.

Ipak, nemojte dozvoliti da do sledeće promene vašeg filtera prođe previše vremena, jer ako ne budete odgovorni, potrošeni filter neće samo prestati da prečišćava vašu vodu već će i sam početi da je zagađuje.

VOĆEM DO ZDRAVLJA

Od davnina je voće imalo zanačajnu ulogu u ljudskoj ishrani, a u novije vreme postaje veoma važan faktor u prevenciji mnogih bolesti.

U savremenoj ishrani, voće i proizvodi od voća preporučuju se ne samo kao desert već i kao deo obroka, ili čak kao celovit obrok. Voće je veoma značajno u ishrani, jer drži sitost, sadrži malo kalorija, a ima mnogo korisnih sastojaka potrebnih ljudskom organizmu. Odavno se zna da je voće puno vitamina i minerala, ali je u novije vreme ustanovljeno da voće sadrži i druge sastojke koji su eoma lekoviti i povoljno deluju protiv mnogih bolesti.

Vrste voća

Na osnovu izgleda ploda, građe ploda i bioloških sastojaka, voće se deli u šest osnovnih grupa:
Jabučasto voće: jabuka, kruška, dunja, mušmula...
U jagodasto i bobičavo voće spada: grožđe, jagoda, domaća kupina, domaća malina, ribizla, borovnica, brusnica...
Šumsko voće čine: šumska jagoda, šumska malina, kupina, borovnica, drenjina, trnjina, šipak ...
Voće sa košticama: šljiva, breskva, kajsija, trešnja, višnja, maslina...
Jezgrasto ili koštunjavo voće: orah, badem, lešnik, kesten, pistaći...
Južno voće (tropsko voće ili agrumi): limun, narandža, grejpfrut, mandarina, smokva, banana, kivi, ananas, avokado, mango, papaja, papaja, kokosov orah.

Interesantno da lubenica, dinja i kikiriki spadaju u povrće, ali se zbog ukusa u ishrani koriste kao voće.

Prirodnim i veštačkim ukrštanjem kroz istoriju došlo se do toga da je od jednog istog voća (po nazivu) dobijeno mnogo različitih vrsta (po boji, veličini, ukusu, nranljivoj vrednosti...).

Od voća se preve i razna alkoholna pića, ali se za ishranu preporučuje samo sveže voće, bareno voće, džemovi od voća i sokovi.

Čega to ima u voću?

Voće ima veoma veliku biološku vrednost jer sadrži: vitamine, minerale, oligoelemente, esencijalne masne kiseline, biljna vlakna, biljne masti, ugljene hidrate, beta-karoten, antioksidante, eterična ulja, aromatične sastojke, enzime, celulozu, fitoncide, tanine..

Šta može voće?

Voće veoma povoljno deluje na organizam u savladavanju mnogih bolesti.

Voće zbog velikog sadržaja vode u sebi (jezgrasto voće sadrži malo vode) utoljuje žeđ i pomaže protiv gojaznosti.

Gvožđe iz voća pomaže protiv anemije, protiv gubitka pamćenja, a naročito se preporučuje ženama u trudnoći.

Vitamina C ima dosta u voću, a on pomaže, između ostalog, protiv alergije, anemije, umora, prehlade, bolesti srca i krvnih sudova, neplodnosti, impotencije, dijabetesa...

Folne kiseline naročito ima u južnom voću, a ona je efikasna u borbi protiv raka, depresije, srčanih bolesti, nesanice, osteoporoze, reumatoidnog artritisa...

Magnezijuma, vitamina E i selena ima u koštunjavom voću, a ono se preporučuje kod anksioznossti, stresa, povišenog krvnog pritiska, kamena u bubregu, katarakte, problema sa prostatom...

Voće u sebi sadrži antioksidanse, što veoma povoljno deluje protiv takozvanih slobodnih radikala (uzrokovanih savremenim načinom života i nepravilnom ishranom). Zbog toga voće veoma povoljno deluje protiv raznih infekcija i nekih vsta raka.

Kako jesti voće?

Preporučuje se sirovo voće, jer ono sadrži najviše korisnih sastojaka. Za pojedine osobe se preporučuje bareno voće, pošto se lakše vari.

Najbolje je jesti voće kao zaseban obrok jer tako najbolje deluje na organizam, pošto voće uz obrok kod većine ljudi izaziva probleme sa varenjem.

Najbolje za ishranu je voće koje nije prskano raznim hemikalaijama, ali se ipak preporučuje detaljno pranje voća pre upotrebe.

Zaključak

Da bi se nabrojale sve korisne i hranljive osobine voća, treba utrošiti dosta reči, ali i ovo što smo naveli biće dovoljno da u svakodnevnoj ishrani koristite voće. Stručnjaci preporučuju da se voće jede dva do četiri puta u toku dana.

SAVETI ZA DOBAR SAN

U današnje vreme mnogi ljudi imaju problema sa spavanjem.

Za one ljude kojima treba mnogo vremena da se uspavaju, koji se tokom noći često bude, koji imaju teške i rastrzane snove, koji se ujutru bude umorni, a tokom dana su neispavani, kaže se da imaju problema sa snom i da boluju od nesanice.

Uzroci problema sa spavanjem mogu biti neka bolest, ali i loša ishrana, neredovan način života, pušenje, alkohol, kofein, umor, stres, neudoban krevet...

Ako imate problema sa spavanjem, navešćemo dvanaest saveta koji vam mogu pomoći protiv nesanice:

1. Hrana za bolje spavanje

Pre polaska na počinak, veoma je važno šta jesti? Važno je jesti nekoliko sati pre spavanja, a ne neposredno pre odlaska u krevet.

Večera za dobar san treba da sadrži manje količine mleka, jaja, piletine, tunjevine ili semenke suncokreta.

2. Šta ne treba jesti pre spavanja

Teška, masna i jako začinjena hrana zamara organizam i želudac pa onda spavanje posle te hrane postaje košmar. Pred odlazak u krevet, treba izbegavati slaninu, šunku, kobasice, paradajz, patlidžan, papriku...

3. Spavaća soba

U spavaćoj sobi ili sobi koja je namenjena za spavanje treba da bude i atmosfera za spavanje. Suviše stvari, suviše nereda, suviše buke pa čak i kućni ljubimci - mogu biti uzrok lošeg sna.

4. Popodnevni odmor

Svi oni koji imaju problema da se lepo uspavaju u noćnim satima ili pate od nesanice, trebalo bi da izbegavaju popodnevnu dremku.

5. Žene i PMS

Za žene kod kojih je izražen predmenstrualni sindrom, za dobar san se preporučuje hrana sa dosta kalcijuma, magnezijuma, vitamina D, vitamina B i vitamina E.

6. Seks i spavanje

Dobar seks i orgazam pre spavanja povećavaju nivo hormona za spavanje, pa se odmah posle toga oseća povećana pospanost.

Međutim, loš seks i seks na silu bez orgazma samo povećava traume i izaziva nesanicu.

7. Cigarete

Da cigarete štete zdravlju poznato je svima, ali pušači to zanemaruju. Međutim, popušena cigareta pre spavanja ubrzava puls, povećava krvni pritisak, povećava aktivnost mozga, otežava disanje, a to su sve razlozi koji negativno utiču na san.

U Americi je jedno istraživanje pokazalo da pušači koji su prestali sa pušenjem mnogo bolje spavaju nego ranije.

8. Alkoholna pića

Ustanovljeno je da čašica alkoholnog pića, neposredno pre spavanja, prividno uspavljuje, ali zato izaziva nemiran san i mamurluk posle spavanja. Zato ne treba piti alkoholna pića bar sat vremena pre spavanja.

9. Šetnja i spavanje

Uopšte za zdravlje, fizičke aktivnosti mnogo znače pa i za miran san. Ljudi koji se u toku dana malo kreću (mnogo sede na radnom mestu i u kući) obično imaju problema sa spavanjem. Preporučujemo osobama koje pate od nesanice da dnevno šetaju ili trče bar tridesetak minuta.

10. Svetlo i san

Dokazano je da ljudi koji malo vremena provedu na dnevnom svetlu imaju lošiji san od ljudi koji u toku dana više borave na dnevnom svetlu. Zato je potrebno da vam radne prostorije budu svetle (prirodno svetlo), a da u toku dana neko vreme provedete na otvorenom prostoru.

11. Hrkanje i buka

Ukoliko vaš partner hrče ili vas neka druga buka ometa da zaspite i mirno spavate, onda treba rešiti taj uzrok a ne prenebregavati ga.

Ako partner hrče, onda se sa tim treba suočiti i otkloniti razloge hrkanja (promeniti ležaj ili jastuk, lečiti bolest...).

Kada vam buku pravi neki uređaj ili slavina u kući, to treba popraviti ili isključiti za vreme spavanja.

Za nesnosnu buku iz susedstva ili sa ulice teže je naći lek ali promena sobe za spavanje, postavljanje izolacija ili cveće u sobi mogu biti od koristi.

12. Raspored

Za kvaliteno spavanje treba se pridržavati rasporeda koliko je to moguće i uvek ići u približno isto vreme na spavanje. Ukoliko uvek morate da ustajete rano, onda treba i da legnete bar 6-7 sati pre toga. Ukoliko menjate svoj bioritam tako što idete da spavate svaki put u različito vreme, onda ni organizam neće znati kada mu je vreme za spavanje.

LEK ZA PODMLAĐIVANJE

Možda vam ovo zvuči kao još jedna od utopističkih ideja, ali najskorija istraživanja čiji su subjekti bili laboratorijski miševi pokazala su da lek pod imenom rapamicin produžava životni vek, i to za čak 28-38%. To je mnogo više nego što se može očekivati čak i u slučaju da oboljenja srca i rak budu u potpunosti iskorenjeni, navode istraživači.

"Verujemo da je ovo prvi ubedljivi dokaz da se proces starenja ipak može usporiti, a život produžiti terapijom koja uključuje ovaj lek, čak i u podmaklim godinama", izjavio je Rendi Strong, direktor Centra za proučavanje starosnih procesa i član istraživačke ekipe.

Istraživanje

Program za testiranje procesa starenja osnovao je Internacionalni institut za proučavanje starosnih procesa u cilju testiranja (na miševima) dejstva određenih jedinjenja za koja se smatra da imaju podmlađujući efekat. Nekoliko takvih jedinjenja iz test grupe već je detaljno proučeno, ali istraživači naglašavaju da je rapamicin prvi lek koji je značajno produžio životni vek miševa u sva tri centra za istraživanje, i kod miševa ženskog i kod miševa muškog pola.

Rezultati

Rapamicin je kao supstanca prvi put otkriven još 1970. godine u zemljištu na Uskršnjim Ostrvima. Imunološke karakteristike uvele su ga u širu medicinsku upotrebu, i to kod pacijenata koji su bili podvrgnuti transplantacijama, kako bi se sprečilo odbijanje organizma da prihvati nove organe. U ovom istraživanju, koje je objavljeno u časopisu "Priroda", istraživači su uključili rapamicin u svakodnevnu ishranu miševa čija je starosna granica bila ista kao ljudi od 60 godina starosti. U početku krvni sistem nije prihvatao rapamicin, tako da je razvijen poseban način hranjenja u vidu kapsula punjenih rapamicinom koje su se razlagale u tačno unapred određenom trenutku. Rezultati su pokazali da se prosečan životni vek miša pomoću rapamicina značajno produžio. Rapamicin produžava životni vek tako što odlaže smrt usled raka, usporava mehanizme starenja, ili oba istovremeno, naglašavaju istraživači. Moguće medicinsko objašnjenje je da rapamicin utiče na enzim koji je sastavni deo ćelijskog metabolizma.

Sumnje

I pored obećavajućih rezultata ovog istraživanja, eksperti naglašavaju da je u ovoj fazi još uvek prerano donositi pretpostavke da će ovaj lek imati isti efekat na ljude. S obzirom na to da su ovo samo početna istraživanja, nikome se ne preporučuje korišćenje ovog leka u tu svrhu jer još uvek nije dovoljno proučen, a i smatra se takođe da može negativno uticati na otpornost imuniteta, jer su miševi bili u potpunosti zaštićeni od bilo kakvih infekcija, a takvu zaštitu je jednostavno nemoguće postići u pravome životu, kod ljudi.

Perspektiva

Ono što ova studija svakako naglašava jeste stvaranje dobre osnove za nastanak novih lekova koji bi imali visoku stopu učinka kada je usporavanje procesa starenja u pitanju.

TOPLO MLEKO ZA BOLJI SAN ?

Koliko ste samo puta dok ste bili mlađi, a neretko i sad, čuli svoje roditelje kako vam kažu da šolja mleka može pomoći da što pre zaspite. Svi smo se pitali da li je to zaista tačno ili je samo još jedan način da nas nateraju da popijemo barem jednu šolju mleka u toku dana.

Za sve one skeptike, odgovor na ovo pitanje je da, mleko vam zaista može pomoći da brže i lakše zaspite; ali ne samo zbog toga što sadrži enzim triptofan, koji je postao svojevrsna urbana legenda kada su u pitanju sredstva koja će vas najbrže odvesti u zemlju snova.

Čak ni eksperti nisu u potpunosti sigurni do koje mere toplo mleko zapravo podstiče san. Istraživanja o uticaju triptofana na san dobila su opravdanje, bar kada je posredi jedna faza sna: prva faza, kada san zapravo počinje da nas obuzima. Na druga odličja sna, kao što su dužina dubokog sna tokom noći, triptofan može negativno uticati, posebno ako ga konsumirate kao dodatak nečemu. Dalje, triptofan mora da pređe granicu koja odvaja krvni sistem od mozga i da do njega stigne kako bi uopšte imao bilo kakav uticaj na san - a to može biti znatno otežano prisustvom drugih aminokiselina.

Ta činjenica zapravo objašnjava zbog čega su ljudi koji se bave istraživanjem ovog fenomena došli do nalaza i zaključaka da hrana koja je bogata proteinima, uključujući i mleko, može znatno da umanji verovatnoću da triptofan uopšte dospe do mozga. Rešenje leži u konsumiranju hrane bogate ugljenim hidratima, zbog toga što će oslobođeni insulin pomoći triptofanu da lakše dospe do mozga. Iz ovog razloga se, kao lakši obrok pred spavanje, preporučuje konsumiranje male količine proteina (koji sadrže amino-triptofan). To je idealna hrana za bolji san. Poželjan je i napitak koji sadrži pravu dozu melatonina (0,3 mg) i laktiuma (proteina koji se nalazi u mleku, a koji inače podstiče opuštanje kod beba, ali u manjim i kontrolisanijim količinama).

I posle svih rezultata istraživanja i svega rečenog, krajnji zaključak bi bio da, kada je reč o šolji toplog mleka, ono što vas zapravo uspava jeste sama navika koja vremenom pređe u rutinu; baš kao i navika da se lakše uspavate sa plišanim medom, jer vam budi sećanja na detinjstvo i čini da se ponovo nađete u krevetu u kom vas je majka svake večeri uspavljivala.

Tajna leži u psihološkoj asocijaciji i nekoj vrsti uslovnog refleksa, koji je jači od uticaja samog sadržaja mleka i njegovog efekta na nas. Prema tome, jasno je da na nas najviše uticaja ima sve ono što je u našim glavama.

Zaključak je jasan: za nas, ali i za našu decu, veoma je korisno pre spavanja popiti šolju mleka; to treba da postane deo rituala koji nas vodi u miran san.

ANTISTRES ISHRANA

Stres je, nažalost, sastavni deo savremenog života većine ljudi. Stresnim situacijama često smo izloženi na poslu, u saobraćaju, u porodici... Stres i hronični umor su preduslovi za mnoge bolesti: visok krvni pritisak, srčane bolesti, gojaznost i drugo. Stres je obično povezan sa nervozom, umorom, anksioznošću, a može da vodi i u depresiju... Dugotrajno izlaganje stresnim situacijama može znatno da naruši naše zdravlje i tada je obično veoma teško lečenje.

Uvek se postavlja pitanje šta možemo učiniti da smanjimo stres i njegov negativan uticaj na organizam i naše zdravlje. Nije lako odgovoriti na ovo pitanje, ali možemo pomoći nekim savetima.

Pojedine osobe reaguju na stresne situacije tako što posežu za velikim količinama hrane, i to one "nezdrave hrane". Može se protiv stresa delovati i odabranom hranom, kao dopunskom terapijom, ali u manjim količinama.

Vitamini i minerali

Da bismo se uspešno nosili sa stresom i stresnim situacijama, treba da jedemo hranu koja sadrži: kalcijum, magnezijum, vitamin C, vitamin B-6, vitamin B-12, triptofan, folnu kiselinu, cink, esencijalne masne kiseline...

Ishrana

Za ishranu se preporučuje više redovnih lakih obroka (sa manje kalorija u sebi) u toku dana, a ne nekoliko visokokaloričnih obroka koji se teško i dugo vare. To podrazumeva što više salate uz obroke, tj. što više voća i povrća na trpezi.

Namirnice

Preporučujemo sledeće namirnice za svakodnevnu ishranu: avokado, banane, brokoli, grašak, dinja, živinsko meso, integralne žitarice, integralni i beli pirinač, zeleno povrće, zimsku tikvu, koštunjavo voće, krompir, kupus, losos, mlečne proizvode sa manje masnoće, masline i maslinovo ulje, paprike, paradajz, pečurke, ribu, salatno povće, sardine, semenke, smokve, soju, spanać, špargle.

Ostali načini

U borbi protiv stresa pomaže umerena fizička aktivnost, češće odmaranje, spavanje i redovno uzimanje većih količina tečnosti. Pored toga, značajno može da nam pomogne: aromaterapija (biljna ulja za masažu, tople kupke, masaža...), meditacija i joga vežbe, akupresura, akupunktura, čajevi (kamilica, valerijana, lipa, karanfilić...).

Šta izbegavati?

U ishrani treba izbegavati ili smanjiti količine: rafinisanih namirnica (masna mesa, suhomesnati proizvodi, salame, kobasice, paštete, beli šećer, bela so, rafinisano ulje, velike količine kofeina, previše alkoholnih pića), kao i pušenje.

Lečenje

U borbi protiv stresa osnovno je biti svestan koji su nam uzroci stresa, boriti se protiv njih i uticati na to da nam stres što manje ugrožava zdravlje. Ukoliko ne možemo sami da se izborimo sa stresom, treba potražiti pomoć lekara ili stručnjaka za aromaterapiju, akupresuru, akupunkturu i masažu.

SODA BIKARBONA ZA BUBREGE

Dnevna doza sode bikarbone pomaže u oporavku funkcije bubrega kod ljudi u uznapredovaloj fazi kroničnog zatajenja bubrega. No kod 9 posto stanje se pogoršalo.


Istraživanje u kojem je sudjelovalo 134 ljudi u uznapredovaloj fazi kroničnog bubrežnog zatajenja pokazalo je da su bolesnici koji imaju nisku razinu bikarbonata, a koji su svakodnevno uzimali tablete koje sadržavaju sodu bikarbonu, time značajno usporili propadanje bubrežne funkcije.

Tablete su usporile propadanje bubrežne funkcije za u prosjeku dvije trećine, čime je brzina propadanja bila otprilike ista kao i kod zdravih ljudi, kod kojih bubrežna funkcija propada zbog starenja.

Samo 9% pacijenata koji su uzimali tablete imalo je naglo pogoršanje bubrežne funkcije, u usporedbi sa 45% pacijenata koji nisu uzimali sodu bikarbonu.

Dr. Magdi Yaqoob, iz Kraljevske bolnice u Londonu, rekla je: "Ova jednostavna i jeftina strategija liječenja poboljšava i prehranu pacijenta, a mogla bi imati značajne ekonomske učinke, te učinak na kvalitetu života kao i na klinički ishod bolesti."

Stručnjaci tvrde da soda bikarbona može biti „vrlo učinkovita“ ako se ispravno koristi.

Otkriće, koje je objavljeno u časopisu Journal of the American Society of Nephrology, moglo bi biti od velikog interesa za mnoštvo ljudi diljem svijeta koji imaju kronično bubrežno zatajenje.

Mada točne brojke nisu poznate, smatra se da na 1,000 Europljana, 1 do 4 razvije kronično bubrežno zatajenje.

KIKIRIKI MELEM ZA SRCE

Grickanje kikirikija ili jedenje maslaca od kikirikija najmanje pet puta tjedno može prepoloviti rizik od srčanoga udara. Snižava kolesterol, spriječava upale i poboljšava stanje krvnih stanica oko srca.

Kikiriki bi mogao postati važno oružje u borbi protiv srčanoga udara, pokazuju rezultati posljednjeg istraživanja. Otkriveno je da kikiriki smanjuje rizik od srčanog i moždanog udar.

Grickanje kikirikija ili jedenje maslaca od kikirikija najmanje pet puta tjedno može prepoloviti rizik od srčanoga udara. Otkriveno je da kikiriki snižava kolesterol, spriječava upale i poboljšava stanje krvnih stanica oko srca.

U razdoblju od 22 godine znanstvenici s Harvarda promatrali su 6 tisuća žena s dijabetesom tipa dva, koji povećava rizik za srčani i moždani udar. Te žene imale su poseban režim prehrane, a svake dvije do četiri godine ispunjavale su upitnike o načinu prehrane.

Kada su znanstvenici usporedili rezultate, otkrili su da su žene koje su jele kikiriki bile zaštićenije od srčanih i moždanih udara. Iznenađenje je što je rizik smanjen za čak 44%. Iznimno je korisno u prehranu staviti i kikiriki jer smanjuje kolesterol i pomaže zdravlju. Naravno, i kikiriki treba konzumirati u umjerenim količinama. Svakoga dana pomalo i nikako ne pretjerivati jer to neće donijeti ništa dobro organizmu", istaknula je znanstvenica Ellen Mason

KAFA NEGUJE JETRU I MOZAK

Kava sadržava velik broj zdravih sastojaka, kao što je klorogenska kiselina, antioksidans koji je kadar prepoloviti rizik od Alzheimerove boelsti. Osim za mozak dobra je i za jetru.


Njemačka zdravstvena organizacija izdala je brošuru s novim zaključcima o utjecaju kave na ljudsko zdravlje i tvrdi da je kava dobra za srce i jetra.

Njemački Zeleni križ kaže da kava ubrzava probavu i štiti od staračkoga dijabetesa, Alzheimerove bolesti i ciroze jetara. Brošura je sažetak rezultata nekoliko različitih studija o pijenju kave.

Kofein ima važnu ulogu u poboljšanju koncentracije i smanjenju opasnosti od ciroze jetara i to do 80 posto u osoba koje popiju najmanje četiri šalice kave na dan.

Kava sadržava i velik broj drugih zdravih sastojaka, kao što je klorogenska kiselina, antioksidans koji je kadar prepoloviti rizik od Alzheimerove boelsti.

Hina

MINERALI U ISHRANI (1)

Nismo često ni svesni u kojim se sve namirnicama nalaze pojedini minerali, a malo nas zna koliko su oni potrebni organizmu. Minerali i vitamini sa drugim hranljivim i lekovitim sastojcima pomažu našem organizmu kao prevencija protiv mnogih bolesti, ali i kao lek, kada bolest napadne naše telo.

Ovde ćemo navesti neke od minerala koji su potrebni našem organizmu, objasniti zašto su nam potrebni i gde se mogu naći.

Bakar

Bakar kao mineral sadrže: riba, mahunarke, zeleno povrće, pečurke, avokado, beli luk, alge, krompir, kupus, paradajz, koštunjavo voće, kakao i čokolada.

Potreban je organizmu u malim količinama za normalno funkcionisanje.

Brom

Ima ga u morskoj vodi i morskim plodovima, a povoljno deluje na organizam u veoma malim količinama.

Gvožđe

Imaju ga u sebi: jaje, riba, školjke, meso, žitarice, mahunarke, jetra, soja, mleko, zeleno povrće, alge, urme, smokve, grožđe, semenke, kakao, čokolada, boranija, kajsije, sočivo, grašak, orasi, melasa, suvo voće, pahuljice od žitarica, kvasac i mlečni proizvodi.

Gvožđe ima značajnu ulogu u apsorpciji kiseonika u plućima i prenosu kiseonika do krvnih ćelija. Pomaže povezivanju kiseonika sa hranljivim materijama. Povoljno deluje u trudnoći, ali i protiv anemije, imunodeficijencije i gubitka pamćenja.

Jod

Sadrže ga: jaja, riba, školjke, meso, žitarice, paprike, jodirana so, lisnato povrće i alge. Jod je važan za rad štitaste žlezde i regulisanje telesne težine.

Kalijum

Kalijum imaju: integralne žitarice, mahunasto povrće, meso, riba, melasa, suvo voće, paprika, grožđe, jabuka, banane, sokovi, brusnica, koštunjavo voće, zimska tikva, semenke, povrće, pečurke, celer, beli luk, keleraba, kakao i čokolada.

Kalijum i natrijum kontrolišu ravnotžu vode u organizmu i pozitino utiču na nervni sistem.

Kalcijum

Sadrže ga sledeće namirnice: riba, kelj, koštunjavo voće, žitarice, zeleno povrće, mahunarke, mleko, beli luk, obrano mleko, brokoli, losos, melasa, jogurt, sir i mlečni proizvodi.

Preporučuje se za bolesti usta, bolesti usne duplje, protiv osteoporoze, za povišeni krvni pritisak, kod prekomerne težine, u antistres terapiji, za nesanicu, protiv grčeva u mišićima, protiv nastajanja šloga, za PMS, u menopauzi i u trudnoći.

Kobalt

Ima ga u paradajzu, a služi za aktiviranje mnogih enzima u organizmu.

Magnezijum

Sadrže ga sledeće namirnice: avokado, artičoke, jaje, riba, školjke, meso, žitarice, lisnato povrće, alge, pečurke, koštunjavo voće, pirinač, spanać, tikvice, mahunarke, paškanat, zimska tikva, semenke, med, kakao i čokolada.

Magnezijum lekari preporučuju za: alergiju, astmu, anksioznost, stres, hronični umor, zatvor, dijabetes, povišen krvni pritisak, kamen u bubregu, migrenu, PMS, opuštanje mišića.

Mangan

Imaju ga: integralni pirinač, jagode, cimet, krompir, paradajz i kukuruz. Potreban je u ishrani u veoma malim količinama, a pomaže u povoljnom delovanju enzima u organizmu.

Minerali u malim količinama pozitivno utiču na zdravlje.

MINERALI U ISHRANI

Dnevne potrebne količine minerala u ishrani uglavnom su minimalne, ali značajne. Međunarodne zdravstvene organizacije poručuju: minimalne dnevne potrebe ili preporučene dnevne doze su individualne i okvirne, a zavise od starosti osobe, pola, težine ili vrste bolesti za koju se preporučuju.

Navodimo neke od minerala koji su potrebni našem organizmu i u kojim se namirnicama nalaze.

Natrijum

Natrijum i njegove soli sadrže: školjke, bela riba, melasa, sveže povrće, pirinač, celer, šargarepa, artičoke i žitne pahuljice.

Ovaj mineral je potreban organizmu za održavanje telesnih tečnosti i pozitivno utiče na cirkulaciju krvi.

Nikl

U namirnicama ga ima veoma malo, a u malim količinama u organizmu pomaže pri delovanju enzima.

Selen

Sadrže ga: mleko, mlečni proizvodi, meso, živina, riba, koštunjavo voće, integralne žitarice, povrće, pirinač, školjke, pečurke i beli luk.

Pomaže u sledećim tegobama: alergija, astma, rak, hipertireoza, neplodnost, impotencija, makulkarna degeneracija, problemi sa prostatom.

Sumpor

Ima ga u kupusu i jabukama. Nalazi se i u nekim mineralnim (banjskim) vodama.

Koristi se za inhalaciju kod nekih bolesti, ali i u lečenju kožnih bolesti. Upotrebljava se za proizvodnju bezalkoholnih pića i konzerviranje hrane.

Fluor

Ima ga u jabukama, mleku i mlečnim proizvodima. Povoljno deluje na rast i očuvanje zuba i kostiju.

Fosfor

Fosfor sadrže sledeće namirnice: žumance jajeta, riba, beli luk, školjke, meso, kukuruz, brusnica, živinsko meso, žitarice, mahunarke, soja, mleko i mlečni proizvodi.

U organizmu učestvuje u pretvaranju belančevina u aminokiseline kao i za asimilaciju masti i ugljenih hidrata.

Hlor

Ima ga u jabukama, a sastavni je deo kuhinjske soli. U manjim količinama je značajno njegovo prisustvo u ishrani. Koristi se kao začin i za konzerviranje hrane, a služi za regulisanje vode u organizmu.

Hrom

Hroma ima u siru, kukuruzu, junetini, crnom hlebu, integralnim žitaricama i kvascu. Reguliše preradu šećera u krvi, smanjuje rizik od infarkta i reguliše nivo holesterola u krvi.

Cink

Cink sadrže: mleko, mlečni proizvodi, krompir, riba, školjke, meso, žitarice, mahunarke, korenasto povrće, beli luk, pasulj, živinsko meso i semenke.

Koristi se u lečenju: akni, bronhitisa, hroničnog umora, prehlade, gripa, herpesa, ekcema, hemoroida, pada imuniteta, neplodnosti, hipertireoze, impotencije, makularne degeneracije, sinuzitisa.

Stručnjaci preporučuju sledeće kombinacije vitamina i minerala:


Vitamin D, cink, kalcijum i magnezijum

Gvožđe, bakar i vitamin C

Vitamin B, fosfor, kalcijum i magnezijum

Cink, bakar i vitamin A

Selen i vitamini A, C i E

Minerali su potrebni organizmu u veoma malim količinama, a pozitivno utiču na zdravlje.
Glavni minerali - karika koja nedostaje

BROKUL ZDRAVA HRANA

Već duže vreme se zna da brokoli ima pozitivne efekte na ljudsko zdravlje, i to prvenstveno zahvaljujući fitohemijskoj supstanci koja se zove SF i koja je vrlo efiksna u lečenju infekcija sistema za varenje izazvanih bakterijom koja se zove helikobakter pilori (Helicobacter pylori). Infekcija ovom bakterijom na prvom mestu je uzročnik raka želuca.

Najnovija klinička studija obavljena u SAD i Japanu posmatrala je 48 bolesnika koji su bili inficirani bakterijom helikobakter pilori i koji su metodom slučajnog izbora bili podeljeni u dve grupe. Jedna grupa je jela brokoli u količini od 70 grama dnevno u toku 8 nedelja, a druga grupa je u istom vremenskom periodu jela slično povrće, tzv. alfalfa, koje ne sadrži supstancu SF. U grupi koja je jela brokoli primećeno je smanjenje infekcije od 40% u poređenju sa drugom grupom koja nije unosila SF supstancu.

Dr Džed Fejhi (Jed Fahey), istraživač sa Džons Hopkins univerziteta (Johns Hopkins University) u Baltimoru, SAD, izjavio je da će osobe koje jedu brokoli evidentno smanjiti mogućnost infekcije ovom bakterijom i samim tim smanjiti rizik od nastanka raka želuca. Smatra se takođe da ishrana bogata brokolijem, keljom, karfiolom i kupusom smanjuje rizik od nastanka raka debelog creva.

GOJAZNOST I POVRĆE

Postoje razne teorije da se ne može živeti bez mesa ili da se ne može mršaviti uz povrće. Ove teorije padaju u vodu kada im se suprotstave činjenice da recimo vegetarijanci mogu da žive dosta dugo i zdravo ili da je svaka dijeta zasnovana na povrću i voću.

Ovde ćemo izneti neka pitanja i odgovore o povrću.

Da li povrće sadrži sve što treba organizmu?

Povrće sadrži gotovo sve sastojke potrebne za normalno funkcionisanje organizma. Pošto vegetarijanci jedu uz povrće i žitarice i voće, tu je sve što treba ljudskom telu. Ukoliko se povrće koristi sa malo mesa i mlečnih proizvoda u ishrani, onda možete i ne biti vegetarijanac i biti vitki. Povrće sadrži: glikozu, proteine, biljna vlakna, biljne masti, ugljene hidrate i druge hranljive materije.

Koliko je povrće zdravo?

Na ovo pitanje gotovo da ne treba odgovarati jer svi znaju da je povrće puno vitamina i minerala, što znači ne samo da je povrće zdravo nego i da je lekovito. Povrće, naročito zeleno, sadrži mnoge materije koje deluju preventivno protiv bolesti srca i krvnih sudova, karcinoma i protiv lošeg holesterola.

Da li je povrće skupo?

Povrće u odnosu na druge artikle koji se koriste u ishrani uopšte nije skupo. Naravno, preporučuje se sezonsko povrće a ne ono koje se prodaje van sezone i proizvodi u staklenicima. Pored toga, povrće se prosto i jeftino priprema za obroke. Veoma je važno to što se povrće veoma lako konzervira "kiseljenjem", bez mnogo hemikalija (kupus, turšija, šargarepa, karfiol...). Pored toga, povrće se može kupiti u sezoni, kada je jeftino, i zamrznuti da bi se kasnije koristilo.

Kako spremiti jelo sa povrćem bez mesa?

Puno je recepata gde se samo povrće sprema za obrok ili u kombinacije sa žitaricama. Povrće se može spremati i sa malo masti i sa malo mesa (kao začin), ali i bez masti i bez mesa (suncokretovo, kukuruzno ili maslinovo ulje). Pored toga, jela sa ribom i povrćem ili riba garnirana varivom hranljiva jeftina su i ukusna.

Povrće goji?

Ovo je jedna od najvećih zabluda. Većina vrsta povrća sadrži veoma malo kalorija, nekoliko puta manje nego meso i prerađevine od mesa. Pored toga, povrće je bogato biljnim vlaknima koja regulišu varenje, ali i drže sitost, tako da ne dolazi do prežderavanja i nagomilavanja suvišnih kilograma. Ugljeni hidrati iz povrća daju energiju, ali na zdrav i stabilan način.

Ukoliko i dalje ne verujete tvrdnji da voće ne goji, pogledajte sve brze i "spore" dijete i videćete da se svuda preporučuju voće, povrće i integralne žitarice.

Da li je povrće svemoguće?

Povrćem, naravno, ne možemo rešiti sve probleme suvišnih kilograma. Osnovno je da se jede tri do pet lakših obroka dnevno. Pored toga, obavezno je da se pije dosta tečnosti i da se čovek bavi umerenim fizičkim aktivnostima. Mogu se koristiti u umerenim količinama: riblje meso, živinsko meso, mleko i mlečni proizvodi.

Napominjemo da ukoliko se uzme u obzir genetika a preteruje se sa konsumiranjem mesa, žitarica, alkoholnih pića i slatkiša, teško da nam povrće može pomoći da budemo vitki i zdravi.

MENTA ILI NANA-BILJKA ILI LEK

Nana ili menta (Mentha piperita) je jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka koja se koristi od davnina u narodnoj medicini. U savremenoj medicini se nana koristi protiv mnogih bolova, tegoba, upala i infekcija, za spravljanje čajeva, pripremanje eteričnih ulja, lekova i kozmetičkih preparata.

Interesantno je da u našim krajevima za nanu ima dosta imena: bela nana, ljuta nana, metva, metvica, paprena metva, popova meta, crna nana...

Vrste

Pored osnovne vrste nane, razlikujemo: divlju nanu, pitomu nanu, englesku nanu...

Sastav

Nana sadrži mnogo korisnih sastojaka koji se koriste za spravljanje eteričnih ulja ili čajeva (mentol, limnopen, pinen, felandren, gvožđe...)

Korišćenje

Nana se najčešće koristi u sušenom stanju, i to najviše stablo, cvet i list. Koristi se kao dodatak jelima, za spremanje čajeva, za inhalaciju, za pripravljanje eteričnih ulja, za kupke, spravljanje obloga i kao dodatak kozmetičkim preparatima. Ne preporučuje se kuvanje nane, već samo prelivanje vrelom vodom.

Čaj od nane se može piti i kao osvežavajući napitak, kako zimi tako i leti.

Dejstvo

Nana deluje antiseptički, antibakterijski, antivirusno i umirujuće, tako da je veoma efikasna u sprečavanju i lečenju brojnih infekcija.

Nana se zbog svojih lekovitih sastojaka koristi za lečenje mnogih bolesti i tegoba:
akne
bolesti desni
bolesti disajnih puteva
bolesti zuba i usne duplje
bolovi u stomaku (obloge)
bronhitis
valunzi u menopauzi
gasovi u stomaku (čaj ili masiranje trbuha)
gastritis
glavobolja (inhalacija)
gljivične kožne infekcije
grčevi u stomaku
depresija
ekcem
zadah iz usta
zapušen nos
zujanje u ušima
infekcije disajnih organa
kiselina u želucu
kožne bolesti
kolike
koprivnjača
malaksalost
mamurluk
migrena
mučnina
mučnina na putovanjima
nadimanje stomaka
nadražena creva
nazeb i kašalj
nervoza i nesanica
neuralgije
noćna znojenja
osip i osip od pelena
povišena temperatura
podrigivanje i gorušica
posekotine i ogrebotine (dezinfekcija)
problemi sa varenjem i crevima
problemi sa cirkulacijom
proliv
protiv gađenja
protiv povraćanja
reguliše rad organa za varenje
reumatizam
svrab
slabosti organa za varenje
tegobe sa žučnom kesom
tegobe sa kožom
upala kože posle brijanja

Pristupačnost

Nana je lako pristupačna, a od nje se mogu spravljati čejevi ili obloge. U trgovinama se može naći dosta kozmetičkih preparata na bazi nane.

Prilikom branja i sušenja nane treba uzimati biljke za koje ste potpuno sigurni da je nana; nana se lako razlikuje po specifičnom mirisu, jer ima dosta sličnih biljaka koje vam neće pomoći ni u kakvoj terapiji.

Nana se može nabaviti u skoro svakoj prodavnici, apoteci ili biljnoj apoteci (kesice čaja ili u rasutom stanju).

Za primenu nane pri težim bolestima, u trudnoći ili kod male dece, potrebno je posavetovati se sa stručnim ljudima (lekar, farmaceut, registrovani travar...), kako bi se izbegle neželjene posledice.

BRADAVICE

Većina nas konkretno ne zna kako, niti zbog čega dolazi do pojave bradavica i miri se sa činjenicom da se sa ovim naizgled bezazlenim izraslinama jednostavno probudimo jednog jutra i zateknemo ih tu gde jesu. Ono što takođe većina nas ne zna jeste da su same bradavice u stvari proizvod svojevrsnih infekcija koje se javljaju na površinskim slojevima kože, a koje izazivaju razni virusi iz HPV porodice (humani papiloma virusi) kada dođe do kontakta između virusa i kože. Kada virus prodre u površinski sloj kože, što se uglavnom dešava prilikom češanja, on prouzrokuje ubrzani rast ćelija na površinskom sloju kože i tako dovodi do stvaranja bradavice.

Sam HPV je sveprisutan i svako od nas dolazi sa njim u dodir više puta tokom života, prilikom rukovanja sa drugim osobama, dodirivanjem kvaka na vratima, ili čak preko kompjuterske tastature. Naučnici su do sada identifikovali čak 100 jednistvenih tipova pomenutog virusa. A činjenica je, takođe, i da kod većine ljudi barem jednom u životu dođe do pojave nekog vida bradavice, i to obično na rukama. Bitno je znati da neke varijacije originalnog HPV virusa prouzrokuju pojavu bradavica na rukama, češće nego ostale. Druge vrste izazivaju sa većom verovatnoćom bradavice na polnim organima. Postoje i varijacije koje izazivaju oba pomenuta poremećaja odjednom.

Opšte ubeđenje da se bradavice dobijaju pri kontaktu sa određenim organizmima, poreklom iz životinjskog sveta, nije tačno. "Ljudi zapravo dobijaju bradavice usled kontakta sa drugim ljudima koji već imaju bradavice, a nikako od krastavih žaba", potvrđuju svi dermatolozi. Oni takođe upozoravaju na to da se bradavice mogu dobiti i preko predmeta ili stvari poput peškira koje je prethodno koristio neko ko već ima bradavice. Sama verovatnoća za dobijanje bradavice znatno se povećava ukoliko virusi dođu u dodir sa oštećenom ili posečenom kožom. I posekotine od brijanja mogu isto tako poslužiti virusima kao dobro mesto za početak širenja infekcije. Ovo objašnjava činjenicu da muškarci uglavnom imaju bradavice u predelu brade a žene na nogama.

Kako izbeći pojavu bradavica?

Ukoliko spadate u grupu ljudi koji često imaju problema sa bradavicama, jako je bitno usredsrediti se što više na sprečavanje pojave bradavica u startu, time što ćete lečiti stare bradavice istoga trenutka kada se pojave.

Prvi način jeste da izbegavate dolazak u dodir sa samim virusom - vodite računa o higijeni, tj. perite ruke što češće i što je moguće temeljnije. Ukoliko posećujete teretanu, postarajte se da svaki put, pre nego iskoristite bilo koju spravu, obrišete spravu čistim peškirom; a u svlačionici se zaštitite tako što ćete nositi papuče, kako biste izbegli dolazak u dodir sa podnom površinom.

Drugi način je da, što je više moguće, svakodnevno vodite računa o svojoj koži, čuvajući je od raznih posekotina i sličnog.

Treći način da sprečimo viruse da se razvijaju jeste zdrava ishrana sa što više voća i povrća u jelovniku, uz umerenu fizičku aktivnost, radi jačanja organizma i povećanja imuniteta.

VIRUS SVINJSKOG GRIPA OPASNIJI ZA TRUDNICE

Trudnice koje su obolele od svinjskog gripa će razviti mnogo ozbiljniju formu bolesti nego ostala populacija koja je obolela od ove bolesti. Američki eksperti za svinjski grip iz centra za prevenciju i kontrolu bolesti (US Centers for Disease Control and Prevention) izdali su uputstvo u kome zahtevaju da se trudnice kod pojave bolesti što pre vakcinišu zbog visokog rizika od komplikacija i smrtnog ishoda kada vakcina bude bila dostupna. Trudnice obolele od ovog gripa će biti četiri puta češće hospitalizovane od ostalih koji su oboleli.

Kanadski istraživači su takođe došli do zaključka da će trudnice mnogo češće razviti komplikacije i biti hospitalizovane, nego ostali koji su oboleli. S druge strane, trudnice neće češće oboljevati od ove bolesti u poređenju sa ostalima koji su izloženi ovom virusu. 45 od 235 žena, starosti od 15 do 50 godina koje su hospitalizovane zbog svinjskog gripa bile su trudnice.

Dr Keli Marfi (dr Kellie Murphy) iz bolnice "Mount Sinai" u Torontu rekla je da je njihova bolnica prihvatila preporuku da se trudnice koje pokazuju prve simptome svinjskog gripa odmah podvrgnu terapiji lekom Tamiflu koji deluje protiv različitih virusa.

Prvi simptomi kod trudnica na koje treba da se obrati pažnja je povišena telesna temperatura, preko 37.8 stepeni Celzijusa, kijavica, bol u grlu, umor i bolovi u mišićima. Lek koji deluje protiv virusa se mora početi davati u toku prvih 48 sati od nastanka gorepomenutih simptoma.

Trudnice treba da budu prve koje će primiti vakcinu protiv svinjskog gripa kada se ona bude pojavila.

VIRUS SVINJSKOG GRIPA

Novi virus gripa sa oznakom A (H1N1) pojavio se početkom 2009. godine u Meksiku, zatim u SAD, da bi se za nekoliko meseci proširio po ostalim zemljama sveta.

Na osnovu saopštenja Ministarstva zdravlja Republike Srbije, iznosimo bitne informacije, kako bi se sprečila veća pandemija i smanjile komplikacije u slučaju inficiranja ovim virusom.

O gripu

Grip izazavan virusom A (H1N1) spada u respiratorne zarazne bolesti izazvane humanim virusom influence. Zaraznost je najveća odmah po nastanku simptoma bolesti, a traje oko 5 dana kod odraslih i 7 dana kod dece.

Grip se prenosi direktnim kontaktom sa obolelim, putem kapljica nastalih kijanjem ili kašljanjem. Drugi način prenošenja je preko ruku koje su poprskane inficiranim kapljicama, ili kad se kapljice nalaze na predmetu koji koristimo.

Individualni rizik od smrtnosti usled obolevanja od novog virusa nije veliki, naročito ako se odmah uoči i leči, što je veoma ohrabrujuće.

Grip je sličan svakom sezonskom gripu, ali je nepovoljna okolnost da su virusi ovog gripa otporni na više temperature, pa se lako prenose i u toku leta, a pretpostavka je da u toku jeseni i zime može biti još više obolelih.

Savremeni način života i putovanja (avioni i ostala saobraćajna sredstva) pogoduju brzom širenju bolesti.

Simptomi

Osnovni i početni simptomi gripa su:
povišena telesna temperatura (38 stepeni) u trajanju od nekoliko dana
problemi sa disanjem praćeni kašljanjem
kijanje, zapušen nos i curenje iz nosa
bolovi u mišićima

Preventiva za odrasle

Preporuka zdravstvenih službi u Srbiji je da građani povećaju higijenu ruku i disajnih puteva.

Treba takođe izbegavati javne skupove, a naročito gužve (savet je da se drži odstojanje od najmanje jedan metar od drugih osoba). Izbegavati rukovanje, grljenje (naročito ljubljenje) i društvo sa ljudima na javnim skupovima.

Najvažnija je higijena ruku i njihovo pranje u trajanju od bar 20 sekundi, kao i da građani prilikom kašlja izbegavaju zaštitu rukom, već da to rade papirnim maramicama ili sebi u rame ili odelo. Posle kašljanja i kijanja, papirnu maramicu treba odmah nakon upotrebe baciti (u zatvorenu kantu), a ruke oprati tekućom vodom i sapunom.

Pored higijene ruku, provetravanje prostorija u kojima se boravi spada u najefikasnije mere prevencije i suzbijanja gripa.

Ostanite u kući ukoliko ste bolesni i smanjite kontakte sa svojim bližnjima.

Preventiva kod dece

Ne idite sa decom na javne skupove sa velikom gužvom.
Ne dozvolite deci da se rukuju, grle i ljube sa svima redom.
Povećajte higijenu disajnih organa dece.
Često pranje ruku vodom i sapunom i sušenje ubrusom za jednokratnu upotrebu.
Vodite računa o higijeni dečjih igračaka.
Vodite računa o higijeni dece kada odlaze u obdanište ili u park da se igraju.
Pokrivanje nosa i usta maramicom dok se kašlje i kija.
Ne vodite decu kod rođaka ili ljudi koji su bolesni (sa povišenom temperaturom).
Ukoliko primetite simptome povećane temperature ili kašlja, obratite se lekaru i ne šaljite dete u obdanište ili školu.

Preporuka za putnike koji su došli iz zemalja sa više obolelih

Najveći broj obolelih je u: Meksiku, SAD, Kanadi, Argentini, Australiji i najrazvijenijim zemljama Evrope. Osobama koje borave u zemljama u kojima ima slučajeva obolelih od novog virusa gripa A (H1N1) preporučuje se da prate i sprovode uputstva i mere koje donose zdravstvene vlasti tih država.

Putnici u međunarodnom saobraćaju koji se vraćaju iz tih zemalja, ili su bili u kontaktu sa osobama koje su na bilo koji način bile izložene infekciji - treba da prate svoje zdravstveno stanje. Ukoliko se u toku sedam dana od povratka javi povišena temperatura, iznad 38 stepeni, praćena tegobama organa za disanje, neophodno je da se jave telefonom nadležnom institutu ili zavodu za javno zdravlje na teritoriji svog prebivališta, gde će dobiti sva potrebna uputstva.

Za one koji treba da putuju preporučuje se da pre odlaska: pripreme termometar, sredstvo za dezinfekciju ruku, hiruršku masku i rukavice (za jednokaratnu upotrebu), ako imaju kontakte sa obolelima, i alkoholne maramice za higijenu ruku.

Preporuka građanima

Najbolji savet za građane jeste da nastave sa uobičajenim aktivnostima, da povećaju mere lične higijene (ruku i disajnih puteva) i da se i dalje informišu.

Ukoliko ozbiljno sumnjate da imate grip, smanjite kontakte sa rodbinom, a pre odlaska lekaru obavestite ga da sumnjate na grip, kako bi se on i osoblje pripremili za prevenciju.

Ukoliko je neko od poznanika ili rodbine bolestan (kašalj ili povišena temperatura), nemojte ići u posetu dok je bolestan.

Lečenje

Lečenje verovatnih i potvrđenih slučajeva oboljenja obavlja se u bolničkim uslovima. Ukoliko se proceni da nema većih opasnosti, pacijenti se upućuju na kućno lečenje. Za lečenje obolelih ima dovoljno vakcina. Uz rano otpočinjanje lečenja, vakcinu, antibiotike i vitamine - bolest se relativno lako leči, bez većih komplikacija.

SALATA ODMAH

Jeste li možda danas jeli salatu? Niste? U tom slučaju, načinili ste veliku grešku jer uključivanje salata u svakodnevnu ishranu predstavlja jednu od najzdravijih navika koju možete usvojiti, a i najjednostavniju - kažu eksperti.

Budući da vam je potrebno svega nekoliko minuta da napravite mešavinu zelene salate, šargarepe ili nekog drugog povrća i nekog biljnog nadeva - brzo ćete u svoje telo uneti zdravlje. I ne samo to, salate su same po sebi jako primamljive upravo zbog raznih sastojaka koji privlače pažnju, ne samo bojama i teksturama već i širokom paletom ukusa. A ako vas sve to nije dovoljno ubedilo da prisvojite ovu naviku kao svakodnevnu, u produžetku možete otkriti koji su to konkretniji razlozi zbog kojih treba učiniti salatu integrlanim delom svakodnevne ishrane.

Salate su bogate vlaknima

Hrana koja je izuzetno bogata vlaknima može značajno smanjiti nivo holesterola u krvi i sprečiti konstapaciju. I ne samo to, unošenjem vlakana, ostaćete siti jako dugo, manje ćete osećati potrebu za hranom i samim tim gubiti suvišne kilograme.

Dobrobiti salata

Svi eksperti se slažu sa tvrdnjom da ljudi treba u što većim količinama da jedu voće i povrće (pogotovo ono tamnozelene i narandžaste boje), a sve su to zapravo redovni sastojci salata. Ukoliko često jedete zelenu salatu, velika je verovatnoća da ćete imati povišenu količinu moćnih antioksidanata u krvi, vitamina C i E, likopena, alfa i beta karotina, posebno ako se u vašoj salati nalazi i neko sirovo povrće. Već godinama se brojni naučnici bave istraživanjem veze između konsumiranja velike količine voća i povrća i smanjenja rizika za pojavu brojnih bolesti, pre svega raka. Nedavno istraživanje Internacionalnog instituta za proučavanje raka ističe da je kod ljudi čija je svakodnevna ishrana bogata voćem i povrćem verovatnoća za pojavu raka u predelu glave i vrata znatno manja - čak i kod onih ljudi koji uz ovakvu ishranu često konsumiraju alkohol ili cigarete. U hranu koja ima posebno pozitivan efekat spadaju: pasulj, grašak, papričice, paradajz, šargarepa, jabuke, nektarine, breskve, šljive, kruške i jagode.

Salata smanjuje količinu kalorija

Ukoliko je vaš cilj gubitak suvišnih kilograma, onda je najbolje da obroke započinjete tako što ćete jesti zelenu salatu. Istraživanja su pokazala da ćete, ako je vaše prvo jelo niskokalorično, poput zelene salate sa 150 kalorija ili čak manje, imati duži osećaj sitosti i smanjiti ukupan broj kalorija koje unesete za vreme čitavog obroka.

Dakle, česta poštapalica "što veće, to bolje" u potpunosti je tačna, ali samo ukoliko se odnosi na veličinu porcije salate.

HRANA I NAPICI KOJI POJAČAVAJU MOKRENJE

Poznato je da je telo zdravije ukoliko mu se održi hidratantnost. Pa ipak, unošenje više vode ili bilo koje druge tečnosti dovodi do češće potrebe za mokrenjem, posebno ako je bešika previše aktivna. U tom slučaju se preporučuje da ne pijete više od 2 litra vode ili bilo koje druge tečnosti dnevno. Takođe, pokušajte da veću količinu tečnosti unosite preko dana, a ograničite unos tečnosti u večernjim časovima, kako biste izbegli nepotrebna ustajanja tokom noći.

Premalo tečnosti

Smanjivanje unosa tečnosti predstavlja dobru strategiju za kontrolisanje nagona za mokrenjem. Međutim, ista ova strategija može izazvati kontraefekat i iritirati vašu bešiku, pa tako možete postati podložniji raznim infekcijama. Iako su skorija istraživanja dokazala da nije neophodno piti po 8 čaša vode dnevno, to ne znači da ne treba dovoljno piti vodu. Pitanje je samo u kojoj količini. Eksperti preporučuju barem 1 litar tečnosti dnevno, budući da 20% neophodnih tečnosti dobijamo preko hrane.

Alkoholni napici

Pivo, vino ili bilo koji drugi alkohol izaziva dehidrataciju. Alklohol, naime, povećava količinu urina, što znači i češće posećivanje toaleta. Još jedno loše dejstvo alkohola jeste da otežava funkcionisanje mozga, usled čega mozak ne može na vreme da pošalje signale i tako upozori bešiku na pravi trenutak da izbaci urin. Dakle, ukoliko patite od poremećaja bešike, najbolje bi bilo da smanjite ili potpuno izbacite alkohol iz svakodnevnog života.

Izvori kofeina

Kofein stimuliše bešiku i deluje kao diuretik, zbog čega dolazi do stvaranja više urina u našim mokraćnim kanalima. Smanjivanje ili potpuno odstranjivanje kofeina može pomoći pri kontrolisanju previše aktivne bešike. Ipak, nemojte očajavati, jer nećete morati baš u potpunosti da se lišite ovog zadovoljstva (kafe, čaja itd.) - postoje i verzije svega ovoga bez kofeina. Čokolada predstavlja još jedan izvor kofeina, ali, nažalost, ne postoji čokolada bez kofeina. Ukoliko ne možete nikako bez čokolade, probajte da malo smanjite količinu koju inače pojedete u toku dana. I dodatno, izbegavajte sve ove izvore kofeina u večernjim časovima.

Začinjena hrana

Ljute papričice, jela sa previše ljutih začina poput aleve paprike ili čilija - sva ta hrana može učiniti mnogo više nego da zagolica vaše receptore ukusa ili vas natera da pustite koju suzu. Ovakva hrana je i izuzetno naporna za organizam, pogotovo za bešiku, jer je iritira. Ukoliko smanjite unos ljute i začinjene hrane, više vremena provešćete van toaleta. To naravno ne znači da morate sve to izbaciti iz svakodnevne ishrane i time pretvoriti hranu u bezukusnu i bljutavu. Dobar način je da sami sebe testirate do koje mere i koju količinu začinjene i ljute hrane možete pojesti, a da to drastično ne promeni učestalost odlaska u toalet. Budući da je svako od nas drugačiji, adekvatna količina pomenute hrane svakako će varirati.

ORGANSKA HRANA

Kao roditelji uvek želimo da se pobrinemo da naša deca što zdravije odrastaju. Ovde se pre svega misli na zdravu ishranu, jer se smatra da ona predstavlja osnovu zdravog razvoja. Upravo zbog ove činjenice, nijedan roditelj ne bi odbio priliku da svome detetu uvek ponudi za obrok ukusnu, zdravu hranu koja će se dopasti detetu.

U stvarnom životu nažalost nije sve tako idealno, jer postoji mnogo faktora koji utiču na naš izbor hrane. Naša deca ubrzo dođu u dodir sa veštački aromatizovanom, brzom ukusnom hranom. S obzirom na to da je većina roditelja zauzeta i da se više koncentriše na jednostavnu hranu koja se brzo priprema i nije skupa, sasvim nesvesno se dolazi do povratka na nezdravu hranu, koju smo i mi, roditelji, najviše voleli kao deca. S druge strane, osećamo krivicu zbog toga što smo često zauzeti i ne želimo da našoj deci kažemo ne - posebno ako to znači još jednu žučnu raspravu ili duže pripremanje zdrave hrane.

Na svu sreću, odabir zdravije hrane nije toliko težak i zahtevan. Povećanje količine voća, povrća i zrnaste hrane u svakodnevnoj ishrani čini samu ishranu zdravijom. Ono što takođe doprinosi našem boljem zdravlju jeste i smanjenje količine veštačkih proizvoda u našoj svakodnevnoj ishrani.

Šta znači "organsko"?

Pojam organsko odnosi se na način na koji se uzgajaju poljoprovredni proizvodi. Predstavlja ekološki sistem uzgajanja koji se oslanja na zdravu, plodnu i bogatu zemlju u proizvodnji biljaka koje su otporne na štetočine i bolesti. U osnovi organskog uzgajanja biljaka jeste zabrana korišćenja toksičnih supstanci, koje se sve više koriste kako bi biljke koje se uzgajaju bile što veće, kao i prinosi. A kada je reč o životinjama, nije dozvoljeno korišćenje sintetičkih hormona. Organska proizvodnja takođe zabranjuje i korišćenje genetski modifikovanih organizama i hrane.

Organska proizvodnja počiva na sledećem postavkama:
bez pesticida koji kontaminiraju našu zemlju i vodu a dovode poljoprivrednike u opasnost
nema korišćenja i odlaganja veštačkog đubriva, jer se time kontaminiraju reke i jezera
zdravija i održivija životna sredina za sve nas

Zašto je organska hrana posebno dobra za našu decu?

Kod dece se, u početnim godinama života, razvijaju organi koji će im do kraja života obezbediti egzistenciju. Usled njihove manje veličine u tom periodu, aktivnom metabolizmu koji se jako brzo razvija, i usled manje restriktivne ishrane - novorođenčad i mala deca su mnogo osetljivija i manje otporna kada su u pitanju zdravlje i poremećaji koji se mogu javiti tokom razvoja. Skorije studije su pokazale da su danas upravo deca najizloženija prevelikoj količini štetnih materija, koje su sastavni deo gotovo svih prehrambenih proizvoda, čije je svakodnevno korišćenje neizbežno.

Preporuka

Upravo iz ovog razloga, čak i pored podizanja standarda zdrave ishrane, kupovina organskih proizvoda, ukoliko su vam dostupni i možete ih sebi priuštiti, predstavlja najbolji vid zaštite za vašu decu i vas.

ZELENO LEPO I ZDRAVO

Popaj je to znao. I roditelji koji forsiraju svoju decu da jedu povrće to znaju. Ne samo da je povrće ukusno već može učiniti čudo za vaše zdravlje.

Povrće u svim svojim divnim bojama puno je hranljivih sastojaka - vitamina, minerala, vlakana, antioksidanata i dobrih ugljenih hidrata. Ne samo da su lišene masnoća već ove namirnice pomažu u prevenciji kancera i drugih bolesti. I, naravno, na njima često počivaju uspešne borbe protiv suvišnih kilograma.

Povrće i voće treba unositi što češće tokom dana. Američki savez protiv kancera preporučuje da to činite pet puta dnevno.

Stručnjaci eksplicitno kažu: uzimanjem veće količine povrća možete sniziti nivo holesterola, zaštititi se od srčanog udara, sniziti krvni pritisak, zaštititi se od raka i izgubiti suvišne kilograme. Samo jedite što više povrća - toliko je jednostavno.

A koje to povrće u ishrani nikako ne treba zaobići?

Paradajz - jer je bogat likopenom (antioksidantom koji pomaže u prevenciji raka), vitaminima A i C i kalijumom. Skuvani paradajz sadrži čak više likopena od sirovog. Crveni grejpfrut i lubenica takođe sadrže likopen.

Brokoli - jer je bogat vitaminima B i C i mineralima - kalcijumom i kalijumom. Jedna od njegovih komponenti je mineral sulforafen, koji pomaže u prevenciji raka, a može se naći i u kupusu, karfiolu i kelju.

Bundeva i šargarepa odličan su izvor beta-karotena, koji poboljšava imunitet, redukuje opasnost od slobodnih radikala (telesnih molekula koji su uzrok zaraze), izoštrava vid i štiti vašu kožu (po čemu je naročito poznat; to ga čini glavnim sastojkom krema za sunčanje). Beta-karoten je sastojak i povrća tamnog lišća i papričica.

Spanać se takođe smatra značajnim povrćem koje pomaže u zaštiti od mnogih bolesti, uključujući rak, srčane bolesti i degeneraciju mišićnog sklopa.

Naučite da volite povrće!

Uprkos statusu nutricionističkog superheroja, na pitanje "koje ti je omiljeno jelo" retko ko će izgovoriti naziv nekog povrća. Ali, kada se naviknete na zdravu hranu, vaša čula će se izoštriti i počećete da primećujete ukus povrća koje vam se zaista dopada.

Dodajte iseckane krompire, zelenu salatu, papričice ili šargarepu u sendviče.

Užinajte kisele krastavčice ili tanke šargarepe.

Pijte povrćne sokove.

Uživajte u salati pre obroka.

Ispecite povrće na roštilju.

Eksperimentišite sa novim povrćem (npr, radič, blitva...)

Povrće zahteva da malo svog vremena provedete u kuhinji, ali to je mala cena za vaše dobro telesno zdravlje.

KAMILICA NAJSTARIJI LEK

Kamilica (Matricaria chamomilla) je jedna od najstarijih i najpoznatijih lekovitih biljaka. Koristila se i još uvek se koristi protiv mnogih bolova, tegoba, upala i infekcija.

Najčešće se koristi cvet kamilice za spravljanje čajeva, ali se koriste i drugi delovi biljke. Sastojci kamilice koriste se za kupke, za proizvodnju raznih lekova, ali i u kozmetičke svrhe.

Vrste kamilice

Pored osnovne vrste kamilice, poznate su još i rimska kamilica i nemačka ili divlja kamilica.

Sastav

Kamilica sadrži mnogo korisnih sastojaka koji se koriste za spravljanje eteričnih ulja ili čajeva.

Korišćenje

Kamilica se najčešće koristi u sušenom stanju, i to najviše cvet i list. Koristi se kao dodatak jelima, za spremanje čajeva, za inhalaciju, za pripravljanje eteričnih ulja, za kupke i spravljanje obloga i kao dodatak kozmetičkim preparatima.

Dejstvo

Kamilica ima antiseptičko, antibakterijsko, antivirusno i fungicidno dejstvo (protiv gljivica), tako da je veoma efikasna u sprečavanju i lečenju brojnih infekcija.

Kamilica sadrži lekovite sastojake pa se zato koristi se za lečenje mnogih bolesti i tegoba:
akne
alergije na hranu
alergijski rinitis
anksioznost
artritis
astma
bolesti zuba i usne duplje
bolesti desni
bolesti disajnih puteva
bolovi u leđima (obloge)
bolovi u stomaku (obloge)
bronhitis
gastritis
gasovi u stomaku
gljivične kožne infekcije
grčevi u nogama
grčevi u stomaku
gubitak polnog nagona
dermatitis
depresija
divertikuloza
ekcem
enteritis
zapušen nos
infekcije vagine i mokraćnih puteva
kožne bolesti
kolitis
koprivnjača
menstrualne tegobe
mamurluk
modrice
mučnina
mučnina u trudnoći
nadimanje
nadražena creva
nervoza
nesanica
oboljenje materice
opadanje kose
opekotine (oblog)
osip
osip od pelena
povišena temperatura
problemi sa varenjem
problemi sa sluhom od zapušenog nosa
proliv
reguliše rad mokraćnih puteva
reguliše rad organa za varenje
svrab
stres
suvoća kože
tegobe sa žučnom kesom
upale mišića
upala karlice

Pristupačnost

Kamilica se može veoma lako nabaviti a od nje se mogu spravljati čejevi ili obloge. U prodaji se može naći dosta kozmetičkih preparata na bazi kamilice i oni su veoma pogodni za negu kože.

Prilikom branja kamilice, treba uzimati biljke za koje ste potpuno sigurni, jer ima dosta sličnih biljaka koje vam neće pomoći ni u kakvoj terapiji a neke mogu čak biti i štetne.

Kamilicu treba kupovati od poznatih dobavljača ili kao proverene čajeve u kesicama ili rasutom stanju. Kamilica se može nabaviti u skoro svakoj prodavnici, apoteci ili biljnoj apoteci.

Ukoliko niste sigurni da li vam kamilica u nekom obliku može pomoći, posavetujte se sa stručnjacima (lekar, farmaceut, registrovani travar...).

PAPRIKA KAO POVRĆE I LEK

Paprika potiče iz Južne Amerike, a u Evropu su je doneli Španci u 15. veku. Tokom vremena, gajenje paprike se proširilo po celom svetu. Od zemalja u okruženju paprika se gaji najviše u Mađarskoj, a kod nas su najpoznatije tzv. leskovačke i makedonske paprike.

Paprika je jednogodišnja biljka, ali je u tropskim krajevima višegodišnja biljka. Sezona berbe je proleće-jesen, ali korišćenje savremenih plastenika i staklenika, kao i brzina transporta - doprineli su tome da sveža paprika bude prisutna na našoj trpezi skoro cele godine. U zimskom periodu se koristi kisela parika iz turšije, konzervirana kiseljenjem. Paprika spada u cenjeno povrće zbog svojih hranljivih i lekovitih svojstava.

Vrste paprika

Ukrštanjem su dobijene razne vrste paprika, a najpoznatija je podela na slatke i ljute (havano, kajenska, kalifornijska, halapenjo, mađarska, serano, trešnjasta...). Paprike po obliku mogu biti: kupaste, prizmatične, okrugle, spljoštene i baburaste (okruglaste), i to u veličini od nekoliko centimetara do nekoliko decimetara. Što se tiče boje, plodovi mogu biti: tamnozeleni, žutozeleni, bledožuti, beli, žuti, narandžasti, svetlocrveni i tamnocrveni.

Korisni sastojci

Paprika nema veliku energetsku vrednost, pa je pogodna za dijetalnu ishranu, ali je zato bogata mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Plod sadrži oko 89% vode.

Paprika sadrži hranljive, lekovite i druge korisne satojke:
beta-karoten
vitamin A
vitamin B1
vitamin B2
vitamin B6
vitamin E
vitamin C
gvožđe
glukozu
eterična ulja (najviše u semenu)
zeaksantin
kalijum
kapsacin
karotin
lutein
monosaharide
natrijum
pantotinsku kiselinu
saharozu
ugljene hidrate
folnu kiselinu
fosfor
fruktozu
citrin

Primena u kuhinji

Paprika se u ishrani koristi za spremanje salata, za spremanje kuvanih jela, ukiseljena za razne vrste turšija, ali i kao aromatični i prepoznatljivi začin (seckana, sušena, mlevena...).

Pored slatke paprike, koristi se i ljuta paprika, koja ima posebna svojstva, ali je njena uloga kao začina i sredstva za poboljšanje apetita neprevaziđena.

Da bi u jelu ostalo što više korisnih sastojaka, preporučuje se kratkotrajno kuvanje paprike.

Interesantno je da se kao aromatik paprika koristi u spravljanju nekih žestokih alkoholnih pića.

Korišćenje

Najbolja i najbogatija korisnim sastojcima svakako je sveža paprika, pa se takva i najviše preporučuje za ishranu.

Sastojci u paprici deluju na ljudski organizam kao: antidepresiv, afrodizijak, antireumatik, antiseptik i diuretik.

Zanimljivo je da paprika ima mnogo više vitamina C nego limun i narandža. U 100 grama paprike ima od 100 mg do 250 mg vitamina C.

Lekovito dejstvo

Sirova paprika i jela od paprike pomažu u lečenju mnogih bolesti i tegoba:
avitaminoza
alergije
angina pektoris
anemija
astma
arteroskleroza
bolesti želuca
bolesti zuba, grla i ždrela
bronhitis, prehlade i grip
visok krvni pritisak
gojaznost
dijabetes
zatvor
impotencija
imunodeficijencija
infektivna oboljenja
infarkt
jačanje imunološkog sistema
katarakta
kašalj
kriptoksantin
makularna degeneracija
mamurluk
nadutost
neke vrste raka
neplodnost
opadanje kose
osteoartitis
osteoporoza
otežano mokrenje
povišeni nivo holesterola
problemi sa varenjem
problemi sa želucem
problemi sa nervima
problemi sa krvnim sudovima
problemi sa cirkulacijom
reumatizam
reumatoidni artritis
sinuzitis
smanjeni apetit
starosno slepilo
hemoroidi
šlog

Zaključak

Na osnovu svih ovih informacija, jasno je da papriku treba koristiti u svakodnevnoj ishrani zato što povoljno deluje na: bubrege, stomak, creva, mišiće, krvne sudove i imunološki sistem.

Paprika ne može biti osnovni lek, ali u sprečavanju nastanka bolesti i kao dodatak terapiji može biti veoma korisna. S korišćenjem ljute paprike treba biti oprezan, pošto ljutinu ne može da podnese svaki organizam.