SLABA KOSA SLABO ZDRAVLJE

Možda vam to nikada nije palo na pamet, ali problemi sa kosom mogu nam često ukazati i na neke ozbiljnije zdravstvene probleme. Trebalo bi ipak imati na umu da neki lekovi imaju uticaj kako na telo, tako i na kosu. Najčešće treba voditi samo malo više brige o kosi.

Perut

Budući da perut nije zarazna niti prelazna, razumno je postaviti pitanje kako je uopšte dobijamo. Konkretan odgovor na ovo pitanje malo je teže pronaći, jer ni sami doktori nisu potpuno sigurni u to kako dolazi do pojave peruti. Jedna od teorija kaže da do njene pojave dolazi usled nagomilavanja gljivica. Drugi mogući izazivači su koža koja je ili previše suva ili previše masna, kao i neredovno ili prečesto pranje kose, postojanje ekscema ili psorijaze. Ipak, iako izaziva neprijatan osećaj i svrab, perut nije opasna po zdravlje.

Kako biste sprečili nagomilavanje mrtvih ćelija kože koje u sebi nosi perut, dobro je svakodnevno prati kosu šamponom protiv peruti. Kada nasapunjate kosu, ostavite da šampon odstoji pet minuta, a potom ga lepo isperite. Možda ćete na početku morati da isprobate više šampona kako biste pronašli onaj koji vam odgovara, a ako i taj u međuvremenu prestane da bude efikasan, odmah pokušajte sa drugim. Ukoliko pak šamponi ne pomognu, najbolje je otići kod lekara i od njega zatražiti savet.

Žućkasta perut

Ukoliko zapazite da je perut masna i žućkaste boje, postoji mogućnost da patite od seboreičnog dermatitisa. U pitanju je upala kože do koje dolazi na mestima gde je velika koncentracija masnih žlezdi, kao što su lice i oblast iznad čela. Iako je ovaj poremećaj u direktnoj vezi sa hormonima, gljivicama, ili čak nekim neurološkim problemima, metod lečenja je isti kao i kod pojave obične peruti, tj. pomoću postojećih šampona protiv peruti. Kada je reč o ozbiljnijim slučajevima, onda lekari prepisuju steroide ili neke od antigljivičnih lekova.

Opadanje kose

Eksperti procenjuju da svako od nas izgubi i do 100 i više vlasi kose dnevno. Koliko god ovo zastrašujuće zvučalo, ipak nema razloga za paniku, niti to znači da ćelavite, jer čak 90% vaših 100.000 folikula raste u bilo kom trenutku. Ostalih 10% nalazi se u hibernaciji a kada, nakon 2-3 meseca, kosa stvarno otpadne, istoga trenutka je zameni nova, čime se ponovo pokreće ciklus obnove.

Geni su odgovorni za 90% slučajeva gubitka kose kod muškaraca

Iako je gubljenje kose nasledno, treba znati da na gubitak kose mogu mnogo više uticati geni koji potiču sa majčine strane porodice nego sa očeve. Dakle, pogled na kosu oca vaše majke može vam prilično dobro dočarati koliko ćete kose imati u starosti. Kod muškaraca ceo ciklus gubitka kose i ćelavljenja počinje najpre sa proređivanjem kose u predelu slepoočnica, zatim nastavlja da se širi na deo iznad čela, ostavljajući za sobom svojevrsni prsten kose u obliku konjske potkovice u oblastima oko glave.

Kako dolazi do gubitka kose kod žena?

Kada su žene u pitanju, proces gubitka kose izgleda drugačije. Naime, gubitak kose ogleda se u postepenom istanjivanju celokupne kose. Za razliku od muškaraca, kod žena zapravo retko dolazi do potpunog ćelavljenja i one mnogo sporije gube kosu od muškaraca. Priče da duža kosa samo dodatno opterećuje koren, čime dodatno ubrzava opadanje kose - nisu tačne, jer čak i ako imate dužu kosu, ona ni na koji način ne opterećuje vaš koren; kao ni pranje kose, prilikom kojeg vam zapravo otpadaju samo one vlasi koje su i inače bile slabe.
Više o nezi kose

SEDAM KORISTI OD SEKSA

Naučnici širom sveta zaključili su da je redovan seksualni odnos vrlo zdrav i naveli sedam razloga koji to potvrđuju.

1. Izgledaćete mlađe

Ispitivano je 3.500 ljudi starosti od 18 do 102 godine u Kraljevskoj bolnici u Edinburgu u Škotskoj i ustanovljeno je da seks smanjuje stres, ljudi su zadovoljniji i san im je okrepljujući.

2. Pomaže organizmu da se bori protiv bolesti

Redovan seskualni odnos, jednom do dva puta nedeljno, povećava za 30% imunoglobulin A, koji pojačava imuni sistem. Naučnici su takođe otkrili da redovan seksualni život smanjuje rizik obolevanja od raka, srčanih oboljenja i moždanog udara. Odlično utiče na prehladu i simptome gripa.

3. Brže sagoreva kalorije

Smatra se da tokom seksualnog odnosa dolazi do sagorevanja 96 kalorija za 20 minuta kod osoba koje su teške oko 70 kilograma.

4. Smanjuje bol

Naučne studije su dokazale da stimulacija vagine povećava toleranciju na bol, a stimulacija klitorisa ima analgezični efekat. Ova stimulacija smanjuje menstrualne grčeve, artritične bolove, migrenu i ostale vrste bolova.

5. Olakšava disanje

Smatra se da seks ima antihistaminski efekat i pomaže u suzbijanju alergije i simptoma bronhijalne astme.

6. Produžava život ukoliko je dovoljno čest

Naučnici iz Velsa ispitivali su stopu smrtnosti u odnosu na učestalost seksualnih odnosa. Pronašli su da je rizik smrtnosti manji čak za 50% kod osoba koje imaju seksualni odnos dva i više puta nedeljno u poređenju sa muškarcima koji ga imaju manje od jednom mesečno. U obzir su uzimane godine ispitanika, socijalni status i da li su pušači, a zaključak je bio da češći seks pozitivno utiče na dužinu života.

7. Emocionalno ste zadovoljniji i osećate se bolje

Jedna američka studija ispitivala je 1.800 ljudi i našla da posle orgazma dolazi do povišenja oksitocina i endomorfina, supstanci koje imaju sedativno dejstvo, čime se objašnjava zašto se lako utone u san posle uspešnog seksualnog odnosa

MENTALNI POREMEĆAJ SAMOOBMANA

Nekada poznata pod nazivom paranoični poremećaj, samoobmana je zapravo vrsta veoma ozbiljnog mentalnog poremećaja zvanog psihoza, usled koga osoba nije u stanju da razlikuje stvarno od izmišljenog.

Najupečatljiviji simptomi ovog poremećaja jesu obmane ili čvrsta verovanja u nešto što nije istinito. Osobe sa ovim poremećajem svakodnevno prolaze kroz bizarna iskušenja, situacije koje su moguće u stvarnome životu, ali su ili preterane ili se u stvarnosti ne dešavaju, npr. strah da ih neko konstantno prati, da ih neko konstantno obmanjuje ili pokušava da ih otruje, kuje neku zaveru ili potajno voli...

Osobe sa ovim poremećajem često vode relativno normalne živote kada je reč o socijalizovanju i normalnom svakodnevnom funkcionisanju, i osim ispoljavanja svoje obmane, inače ne ispoljavaju neko očigledno ili bizarno ponašanje. Iako samoobmane mogu biti i simptom učestalijih mentalnih poremećaja kao što je šizofrenija, ovaj poremećaj je sam po sebi jako redak.

Vrste samoobmana

Postoji više vrsta ovog poremećaja, i to s obzirom na glavnog pokretača.

Grandiozni: osoba sa ovim poremećajem samoobmane ima previsoko mišljenje o sebi, o znanju koje poseduje, kao i o moći kojom raspolaže. Ovakve osobe su često ubeđenja da su neverovatno talentovane za sve stvari, kao i da su načinile neko izuzetno veliko otkriće.

Ljubomorni: ovakve osobe veruju da je njihov bračni partner ili osoba sa kojom su u vezi neverna.

Progoniteljski: osobe koje pate od ove vrste samoobmane ubeđene su da njih ili nekog iz njihove neposredne okoline neko maltretira ili da ih neko uhodi i pravi planove kako da im naudi. Nije redak slučaj da se osobe sa ovom vrstom poremećaja žale nadležnim organima.

Somatski: osoba koja pati od ove vrste poremećaja ubeđena je da nešto nije u redu sa njenim fizičkim stanjem ili da ima neki zdravstveni problem.

Simptomi samoobmane

U najočiglednije simptome svakako spada prisustvo obmana, ponekad i onih izuzetno bizarnih. Pored toga, česte su pojave i preosetljivost, besno ili loše raspoloženje i halucinacije.

Uzroci samoobmana

Genetski: činjenica da je ovaj poremećaj češća pojava kod osoba u čijim porodicama takođe postoje članovi koji pate od istog poremećaja ili šizofrenije - ukazuje na njegovu moguću naslednu prirodu. Takođe se veruje da ga, kao i kada je reč o ostalim mentalnim poremećajima, roditelji zapravo mogu preneti na svoju decu.

Biološki: istraživači intenzivno proučavaju kako izvesne nepravilnosti određenih moždanih sfera mogu uticati na razvijanje ovog poremećaja. Neusklađenost izvesnih čestica u mozgu - neurotransmitera, takođe se dovodi u vezu sa nastankom ovog poremećaja. Ove supstance pomažu moždanim ćelijama da međusobno razmenjuju informacije; a neravnoteža ovih supstanci može otežati proces prenošenja poruke, usled čega dolazi do stvaranja simptoma ovog poremećaja.

Psihološko-društveni: dosadašnji dokazi svedoče da poremećaj samoobmane može biti prouzrokovan i stresom, dok zloupotreba alkohola i droga može dalje prouzrokovati njegovu pojavu. Takođe, osobe koje su izolovane, poput doseljenika ili osoba sa slabim sluhom ili vidom, mnogo su ranjivije i osetljivije na pomenuti oremećaj.

Lečenje samoobmane

Ovaj poremećaj najčešće se leči terapijom lekovima i psihoterapijom (u vidu savetovanja), jer je veoma otporan na primenu samo terapije lekovima. Prvenstveno se leči nekim vidom psihoterapije, pa tek onda slede lekovi.

Najčešće terapije:
individualna psihoterapija
kognitivno-bihejvioristička terapija
porodična terapija

SMANJITE STRES I SPASITE SVOJE SRCE

Istraživači su otkrili da se smanjenjem uznemirenosti ili dobrom kontrolom uznemirenosti značajno smanjuje rizik od srčanog udara, pa čak i smrt, pogotovo kod osoba koje već imaju problema sa srcem.

U istraživanju u koje je bilo uključeno više od 500 osoba sa srčanim problemima, oni koji su smanjili ili uspešno kontrolisali svoju uznemirenost smanjili su i šanse za pojavu srčanog udara i smrt usled njega, i to čak 50-60% više od osoba kod kojih je nivo stresa i uznemirenosti konstantno rastao.

Stres - najrizičniji faktor za oboljenja srca

Dok s jedne strane postoji mnogo podataka koji povezuju stres i srčana oboljenja, malo studija se zapravo koncentrisalo na pitanje: da li smanjenjem stresa možemo svoje srce učiniti zdravijim? Upravo u ovu svrhu Jinong Jang-Ksuje sa kardiovaskularnog istraživačkog centra u Bruklinu (Amerika) sproveo je istraživanje u okviru kojeg je praćeno 516 pacijenata koji su patili od oboljenja srčanih arterija. To znači da je kod njih bilo prisutno stvaranje čepića u arterijama koji su onemogućavali da krv normalno struji, usled čega srce nije dobijalo dovoljno kiseonika. Ove osobe pripadaju grupi ljudi kod kojih je rizik od srčanog udara ili smrti izuzetno velik.

Pre nego je intenzivno praćenje krenulo, na početku istraživanja svaki od pacijenata je popunio po jedan upitnik koji je imao cilj utvrđivanje nivoa uznemirenosti. Ovaj isti upitnik ponavljan je jednom godišnje u periodu od tri godine, koliko je trajalo istraživanje. Tokom tog perioda, 44 pacijenta preživela su srčani udar, a njih 19 je preminulo.

Krajnji rezultati istraživanja pokazali su da se kod ljudi kod kojih je tokom trajanja istraživanja nivo uznemirenosti postepeno padao, smanjio rizik od srčanog udara, kao i od smrti usled srčanog udara za neverovatnih 61% u odnosu na pacijente koji su beležili konstatni porast uznemirenosti. Takođe, pacijenti čiji je nivo uznemirenosti ostao stabilan smanjili su šanse za pojavu srčanog udara i smrti usled udara za 51% u odnosu na osobe kod kojih je uznemirenost konstantno rasla. To predstavlja neverovatno smanjenje rizika - ističu sprovodioci istraživanja.

Načini za smanjenje uznemirenosti i stresa

Prema istraživačima, čak jedna trećina osoba koje imaju problema sa srcem tokom svog života pati i od uznemirenosti. Zbog toga Jung-Ksu navodi da je sledeći korak pažljivo ispitati načine na koje se srčani bolesnici nose sa uznemirenošću i stresom, da li je to pomoću lekova, terapija kod psihijatra, fizičkim aktivnostima ili raznim tehnikama opuštanja.

Savet

Za početak, ističe on, najbolje je najpre obratiti dosta pažnje i voditi računa o emotivnom i fizičkom zdravlju. Ukoliko patite od uznemirenosti, najbolje je odmah posetiti lekara i početi sa lečenjem, jer vam to može ne samo produžiti već i spasti život.

STRES I BOLESTI USTA

Preterani stres kod ljudi može prouzrokovati intenzivne glavobolje, bolove u stomaku ili jednostavno neugodan osećaj koji stvara nervozu. Previše stresa može takođe ostaviti posledice i na vaša usta, zube, desni i zdravlje uopšte.

Potencijalni poremećaji koji se javljaju kao posledica stresa, a utiču na vaše oralno zdravlje:
ranice na ustima
nesvesno škrgutanje zubima i snažno stiskanje zuba u stresnim situacijama
loša oralna higijena i loše navike u ishrani
paradontopatija

Kada ste stekli uvid u moguće posledice stresa na vaše oralno zdravlje, možete preći na upoznavanje metoda pomoću kojih se pomenuti poremećaji mogu sprečiti.

Ranice na ustima

Ranice koje nastaju usled ugriza usana, a koje liče na male čireve sa belom ili sivkastom osnovom u sredini i crvenim okvirom po stranama, najčešće se javljaju sa unutrašnje strane ustiju, i to jako često u parovima, ili čak i u mnogo većem broju. Iako eksperti ne znaju pouzdano šta ih zapravo prouzrokuje – u moguće razloge spadaju slab imuni sistem, razne bakterije ili virusi; svi se slažu da stres, kao i premorenost i alergije, mogu značajno povećati šanse za njihovo javljanje. Ono što treba naglasiti jeste da ove ranice nisu zarazne prirode. Većina ovih ranica nestane same od sebe nakon desetak dana. Ipak, njihovu iritaciju možete umanjiti lekovima iz grupe anestetika. Dalje, kako bi iritacija bila što manja, izbegavajte začinjenu i vrelu hranu ili hranu koja u sebi sadrži veće količine kiselina, poput paradajza ili citrusnog voća.

U drugu grupu spadaju ranice poznatije pod imenom grozničavi plikovi (mehurići), koje prouzrokuje virus herpesa tipa 1 i jesu zarazne prirode. Ove ranice se javljaju u obliku mehurića ispunjenih tečnošću, i to uglavnom na ustima ili u predelu oko usana, ali se takođe mogu javiti i u predelu ispod brade. Kao i prethodne ranice, i ove prolaze same od sebe u roku od 7 do 10 dana. Sredstva za njihovo lečenje su antivirusni lekovi.

Škrgutanje zubima

Pored vidljivih posledica, stres vas može naterati i da podsvesno radite neke stvari koje mogu biti jako štetne po vaše oralno zdravlje, pre svega po zube. Ovde se pre svega misli na stiskanje i škrgutanje zubima, kako tokom dana tako i noću, i to podsvesno i nekontrolisano. Ovaj poremećaj je takođe poznat i pod nazivom bruksizam. Ukoliko već patite od bruksizma, stres može učiniti ovu nezgodnu naviku još gorom i štetnijom po vaše zdravlje, a može dovesti i do problema sa zglobom donje vilice koji se nalazi ispred uha, na mestu gde se spajaju lobanja i donja vilica. Kada je u pitanju lečenje ovog poremećaja, najbolje je najpre se obratiti svom zubaru i zatražiti njegov savet. U ovakvim slučajevima, najčešća polazna tačka je nošenje pomagala nalik protezi koje će vam pomoći da stiskanje i škrgutanje tokom noći svedete na minimum.

Paradontopatija (oboleli desni)

Preterani stres može prouzrokovati i povećanu pojavu zubnog kamenca, čak i kada je intenzivan stres kratkotrajan. Na duže staze, stres povećava rizik od pojave gingivitisa i krvarenja desni, što dalje može dovesti do mnogo ozbiljnijih oboljenja desnih. Na osnovu nalaza najskorijeg istraživanja, verovatnoća za razvijanje jako ozbiljnih oboljenja desnih je dva puta veća kod osoba koje pate od depresije nego kod osoba koje ne pate od nje. S obzirom na na to da vi sami ne možete učiniti da stres ili depresija istog trenutka nestanu, eksperti u svrhu lečenja preporučuju učenje tehnika koje će vam pomoći da što je više moguće smanjite probleme sa desnima i učinite da se oni još više ne pogoršaju.

Oralna higijena i ishrana

Treba uvek imati na umu da je za uspešno lečenje problema sa ustima neophodna i zdrava ishrana, redovne posete zubaru i dobra oralna higijena, kako biste sebi što više pomogli, smanjili i na kraju sprečili pojavu mogućih poremećaja.

Otklanjanje uzroka

Iz navedenog se vidi da stres može izazvati neke bolesti usta ili pogoršati postojeće. Zato treba smanjiti stresne situacije u najvećoj mogućoj meri i samim tim pozitivno uticati na zdravlje.

BELI LUK LEK BUDUĆNOSTI

Beli luk (allium sativum) poznat je kao hrana, ali i kao lek već više hiljada godina. Iz najstarijih spisa, spomenika i predanja vidi se da su ga koristili Feničani, Jevreji, Vavilonci, Persijanci, Stari Grci, Stari Rimljani, Egipćani, Kinezi i Indusi.

O hranljivim i lekovitim svojstvima belog luka u prošlosti uglavnom se dosta zna pa su mu pridavane čak i magijske osobine u borbi protivm uroka, veštica, zlih čini i vampira.

Beli luk je jednogodišnja zeljasta biljka sa lukovicom (korenom) u zemlji i stabljikom (sa listovima) visine do 1 m. U našim krajevima je dostupan za ishranu tokom cele godine.

Korisni sastojci

Ispitivanjima je ustanovljeno da beli luk sadrži oko 200 aktivnih materija, u koncentrovanom obliku, a da ih najviše ima u lukovici, mada se u ishrani koriste cvet, stabljika i listovi.

Beli luk je bogat vitaminima i mineralima:
adenozin
alicin
aminokiseline
biljna vlakna
biljne masti
vitamin A
vitamin B1 i B2
vitamin C
gvožđe
enzimi
eterična ulja
jod
kalijum
kalcijum
selen
sumpor
fosfor

Primena u ishrani

Beli luk se koristi sirov, kuvan, kao dodatak jelima, ali i kao sredstvo za čuvanje hrane od kvarenja.

Korišćenje

Kinezi su još pre mnogo vekova spravljali mnoge lekove na bazi belog luka.

U našoj narodnoj medicini beli luk se smatra univerzalnim lekom za mnoge bolesti.

Beli luk se kao lek koristi sirov ili kuvan, ali i kao dodatak jelima. Pored toga, sok od belog luka se upotrebljava za spravljanje tinktura ili za spravljanje premaza ili obloga. Postoje tablete i kapsule belog luka pa ih mogu koristiti i osobe koje ne vole ukus i miris belog luka.

Beli luk ima dezinfekciono, antibakterijsko i fungicidno dejstvo, tako da se njegovo delovanje upoređuje sa najboljim antibioticima.

Treba voditi računa o tome da beli luk zajedno sa visokim dozama vitamina E, ginka, heparina, aspirina i trentala može izazvati neželjena dejstva, pa se onda treba konsultovati sa lekarom.

Lekovito dejstvo

Beli luk pomaže pri lečenju sledećih bolesti i tegoba:
akne
alergijski rinitis
apopleksija
arteroskleroza
astma
bolesti srca i krvnih sudova
bolesti usta i organa za disanje
bronhitis, prehlade i grip
glavobolja
gljivične infekcije
grčevi
gubitak koncentracije
depresija
dečije gliste
difterija
dijabetes
zatvor
infekcije mokraćnih puteva
impotencija
infarkt
kandida
kašalj
kolera
mnoge vrste raka
moždani udar
natečeni limfni čvorovi
neplodnost
nervoza
nesvestica
poremećaj metabolizma
povišeni krvni pritisak
poremećaj elastičnosti krvnih sudova
povišeni nivo holesterola i triglicerida
potištenost
premor
problemi sa vidom
problemi sa varenjem
problemi sa jetrom i želucem
problemi sa žučnom kesom
problemi sa nervima
problemi sa pamćenjem
problemi sa cirkulacijom
proliv
povećana perut i opadanja kose
razdražljivost
regulisanje šećera u krvi
simptomi starenja
skleroza
smanjenje apetita
sprečavanje ugrušavanja krvi
stenokardija
stabilisanje crevne flore
tifus
tromboza
tuberkuloza
herpes
hronični umor
čmičak

Obloge

Obloge od belog luka povoljno deluju protiv čireva, otvorenih rana (posekotine i ogrebotine), bradavica, gljivičnih infekcija kože i mnogih kožnih bolesti.

Zaključak

Na osnovu najnovijih naučnih ispitivanja i svega navedenog, slobodno se može reći da je beli luk jedna od najlekovitijih biljaka.

Beli luk povoljno deluje na kožu, organe za disanje, nerve, stomak, creva, krvne sudove i imuni sistem.

Zdravi ne bi trebali uzimati aspirin

Milijuni, uključujući i veliki broj 'zdravih, ali zabrinutih', dnevno uzimaju određenu dozu aspirina vjerujući da tako ostaju zdravi. Britanski istraživači tvrde da si zdravi ljudi koji uzimaju aspirin kao prevenciju od srčanog udara više štete nego koriste.

No, britanski znanstvenici kažu da su otkrili kako uzimanje aspirina kod zdravih osoba ne smanjuje bitno rizik od srčanog udara, a istovremeno bi se moglo dogoditi da završe u bolnici zbog unutarnjeg krvarenja.

Otkriće pokazuje da inače zdravi ljudi precjenjuju učinke aspirina. Liječnici naglašavaju da bi pacijenti koji su već pretrpjeli srčani udar morali nastaviti uzimati lijek.

Bilo je govora o tome da se aspirin uključi među tzv. poli-tablete sa svojstvima za snižavanje kolesterola i krvnog tlaka, koje mogu uzimati sve osobe starije od 50 godina.

Stručnjaci kažu da veliki broj "zdravih, ali zabrinutih" uzima aspirin "za svaki slučaj" vjerujući da je potpuno siguran, s obzirom da je već dugo na tržištu.

Rezultati studije provedene na 29.000 muškaraca i žena u Škotskoj predstavljeni su na kongresu Europskog udruženja kardiologa u Barceloni i samo su dali nove dokaze da su kod zdravih ljudi rizici puno veći od dobrobiti.

"Naše istraživanje ukazuje da aspirin još uvijek ne bi trebalo prepisivati općoj populaciji", kaže profesor Gerry Fowkes iz Edinburgha.

"Aspirin treba odvagnuti prema smanjenim rizicima od srčanog udara i povećanim rizicima od unutarnjeg krvarenja. Neka od tih krvarenja mogu biti jako opasna i prouzročiti smrt pacijenta", rekao je.

Profesor Peter Weissberg, liječnik iz britanske Zaklade srce, koja je djelomice financirala istraživanje, kaže da "puno zdravih, ali zabrinutih kupuje male doze aspirina bez razumijevanja da značajno povećavaju rizik od obilnog krvarenja".

Kaže da je općepoznato da aspirin smanjuje rizik od kardiovaskularnih problema, ali da to treba staviti u kontekst od povećanog rizika od unutarnjeg krvarenja.

Kod pacijenata koji su već imali srčani udar, rizik od ponovljenog je toliko veći da se "isplati" uzimati aspirin.

No, zato kod ljudi koji nisu imali srčani udar, rizik rijetko kad nadmašuje dobrobit.

Kako smanjiti loš holesterol?

Bolesti krvnih sudova česte su u današnje vreme, a jedan od uzroka bolesti srca i krvnih sudova može biti povišeni nivo holesterola u krvi.

U krvi postoji LDL (takozvani loš holesterol), koji stvara naslage na arterijama, i HDL (takozvani dobar holesterol), koji odvodi LDL (masnoće) u jetru.

U zdravom organizmu je nivo holesterola u krvi uravnotežen. Povoljno je za organizam kada je nivo HDL veći od nivoa LDL-a. Kada je nivo lošeg holesterola povećan, dolazi do povećanih naslaga na arterijama i oštećenje krvnih sudova i stvara se mogućnost začepljenja krvnih sudova.

Prevencija

Umerenim fizičkim aktivnostima, pravilnom ishranom, smanjenjem napetosti, pravilnim disanjem i boravkom na čistom vazduhu može se smanjiti nivo LDL-a i njegov loš uticaj na naše zdravlje.

Ishrana

Hranom se može smanjiti štetno dejstvo holesterola na organizam tako što se snizi nivo lošeg, a poveća nivo dobrog holesterola.

Antioksidansima iz hrane može se smanjiti negativno dejstvo slobodnih radikala na krvne sudove.

Pravilnom ishranom može se značajno uticati na smanjenje nivoa lošeg holesterola u krvi.

Od mesa preporučujemo: ribu, junetinu, govedinu, teletinu, kuvanu jagnjetinu i meso divljači.

Mlečni proizvodi korisni su u manjim količinama: obrano mleko (sa manje masnoće), jogurt, posni sirevi, kravlje kiselo mleko, mlad sir.

Ne treba koristiti u ishrani celo jaje, već samo belance.

Hleb i pecivo se preporučuju u manjim količinama, 2-3 kriške (ili dva-tri peciva) dnevno. Treba jesti crni hleb, ili hleb od integralnog (celovitog zrna) brašna. Ukoliko se jede obrok od integralnog pirinča ili testenina, ne treba jesti hleb. Ovsene pahuljice takođe treba koristiti u ishrani, a nutricionisti preporučuju i heljdu, ječam i sočivo.

Povrće treba koristiti u svakodnevnoj ishrani, naročito ono koje sadrži: flavonide, likopen, razgradiva vlakna i sumporna jedinjenja. Korisne su salate svih vrsta, paprika, šargarepa, crni luk, beli luk, praziluk i paradajz, ali bez dodataka masnoće. Za kuvana jela treba koristiti mahunarke, spanać i plavi patlidžan.

Od ulja je najbolje maslinovo ulje, ali se u manjim količinama mogu koristiti i suncokretovo, kukuruzno ili ulje od soje.

Svi začini su dozvoljeni, ali ne sa previše soli. Pod začinima podrazumevamo sve biljne začine, biber, kim, bosiljak, origano, đumbir, cimet, karanfilić, ali i sirće i senf.

Pečurke povoljno deluju na regulisanje nivoa holesterola u krvi, naročito šitaki pečurke.

Voće treba jesti svakoga dana u dva-tri obroka. Poželjno je jesti: jagode, borovnice, ribizle, kupine, maline, gloginje, mandarine, limun, kivi, grejpfrut, šljive, kruške, dunje, jabuke, trešnje i višnje.

Od slatkiša se preporučuju džem i marmelada sa malo šećera (kao za dijabetičare).

Od napitaka se mogu koristit kafa i čaj (bez šećera), mineralna voda (negazirana) i sokovi bez šećera i bez konzervansa. Poželjno je crno vino, ali samo jedna čaša dnevno.

Čajevi bez šećera mogu se piti, a interesantno je da se naročito preporučuje čaj od ginka.

Savet

Način lečenje povišenog nivoa lošeg holesterola treba da preporuči lekar, a ishranom i zdravim navikama lečenje možemo učiniti efikasnijim.

Svi stručnjaci se slažu u tome da

ŠTO UTIČE NA POVEĆANJE LOŠEG HOLESTEROLA ?

Ukoliko u organizmu nivo holesterola u krvi nije uravnotežen, to može biti uzrok nastanka nekih bolesti srca i krvnih sudova.

Nije povoljno za organizam da nivo HDL (takozvanog dobrog holesterola) bude niži od nivoa LDL-a (takozvanog lošeg holesterola).

Šta ne treba raditi?

Na nivo holesterola negativno utiču: pušenje, alkoholizam, fizička neaktivnost, neredovna ishrana, prevelika napetost, prekomena težina, previše izlaganja hladnoći, infekcije, stres, psihofizički zamor, hronični umor, hormonski poremećaji...

Šta ne treba jesti?

Navodimo namirnice koje utiču na povećanje nivoa takozvanog lošeg holesterola. Treba ih izbegavati u ishrani ili njihovo korišćenje treba svesti na najmanju meru:
Beli hleb, pecivo od belog brašna, lisnato testo, čips, smoki, slani štapići nisu preporučljivi, kao ni druga peciva u kojima preovladava belo brašno.
Jako, masno i začinjeno meso i mesni proizvodi možda najviše utiču na povećanje holesterola: svinjsko meso, slanina, masna govedina, iznutrice, prerađevine od svinjskog mesa (suvo meso, šunka, suva slanina, čvarci, kavurma, kobasice, salame, mesni narezak, paštete...). Lekari savetuju da treba jesti belance, a ne žumance.
Od mlečnih proizvoda treba izbegavati: punomasno mleko, ovčje kiselo mleko, slatku pavlaku, kiselu pavlaku, punomasni sir, kačkavalj, kajmak, maslac, margarin i šlag.
Od povrća ne treba jesti u većim količinama avokado, krompir i pirinač, a pogotovu ovu hranu ne treba kombinovati sa hlebom.
Svinjsku mast, loj i margarin ne treba koristiti za spremanje hrane niti kao masnoću za dodatke hrani.
Jake i slatke kolače treba izvbaciti iz jelovnika: torte, sitni kolači, tulumbe, baklave, keks, čokolade, bombone, med, šećer, sladoled, palačinke, uštipci...
Za holesterol nisu poželjni (pogotovu u većim količinama): orasi, lešnici, bademi, suvo grožđe, kandirano voće, sušeno voće, lubenica, kokosov orah, kompoti sa šećerom, slatka i džemovi sa šećerom.
Majonez kao začin ili preliv sadrži dosta žumanceta, pa se samim tim ne preporučuje za ishranu.
Alkoholna pića i sokove sa dosta šećera treba izbegavati: pivo, belo vino, sve vrste rakija (žestoka pića), likeri, koka-kola, gazirani napici, kakao, kafa sa šećerom, kokteli i slično.

Preporuka

Lečenje povišenog nivoa holesterola tipa LDL treba sprovoditi prema savetima lekara, a ovo što smo naveli može samo pomoći u lečenju.

Medicinski stručnjaci kažu da nikad nije kasno početi sa promenama u načinu života i promenama u ishrani kako bismo smanjili holesterol i očuvali srce i krvne sudove.

DIM IZ DRUGE RUKE

Svega pola sata dnevno provedenih u zadimljenoj prostoriji može kod zdravih odraslih osoba izazvati izuzetno ozbiljna oštećenja krvnih sudova, čime dolazi do povećanja rizika za oboljenje od neke bolesti iz grupe kardiovaskularnih oboljenja. Rezultati istraživanja skorijih datuma samo u još većoj meri dokazuju da ne postoje situacije kada je pasivni dim iole bezazlen za osobe koje ne puše.

Pasivni dim sam po sebi sadrži velike koncentracije jako štetnih supstanci, uključujući i nikotin - za koji se pouzdano zna da je glavni krivac i uzročnik kardiovaskularnih oboljenja. Izlaganje ovoj vrsti dima ne samo da je štetno po zdravlje nepušača već i povećava rizik i smrtnu stopu kada je reč o srčanim oboljenjima. Samo u Americi je u poslednjih nekoliko godina broj nepušača koji su preminuli od neke vrste srčane bolesti, prouzrokovane čestim izlaganjem pasivnom dimu, porastao za neverovatnih 50.000 osoba, i to na godišnjem nivou.

Studija o pasivnom pušenju

Lekar Kristijan Hais autor je jedne od studija o ovoj temi sprovedenih u poslednjih godinu dana. U tu svrhu zajedno sa svojim kolegama iz Kalifornije ispitao je funkcionisanje krvnih sudova kod odraslih osoba koje spadaju u grupu nepušača nakon tridesetominutnog izlaganja pasivnom dimu u količinama koje su karakteristične za svakodnevno izlaganje prosečne osobe u toku jednog dana. Učesnici koji su sudelovali kao ispitanici bili su, nakon ovog izlaganja pasivnom dimu, jednog od sledećih dana izloženi i čistom vazduhu, radi upoređivanja.

Rezultati

Istraživači su otkrili da, kada je reč o nepušačima, čak i kratkotrajno izlaganje pasivnom dimu rezultuje kolapsom u normalnom funkcionisanju krvnih sudova, kao i otežanim funkcionisanjem i regeneracijom ćelija koje igraju jako bitnu ulogu kada je reč o svojevrsnoj rehabilitaciji i održavanju krvnih sudova.

Kada se sve ovo uzme u obzir, pomenuta otkrića daju još veću potporu prethodnim otkrićima prema kojima čak i kratkotrajno pasivno izlaganje duvanskom dimu ima jako teške posledice po vaskularni sistem. Hais i njegov tim su prvi istraživači koji su uspeli da ovako detaljno proniknu u problem i opišu posledice koje pasivan dim ima na ljude uopšte. Smanjenje u broju i pravilnom funkcionisanju pomenutih ćelija dovodi se u vezu sa faktorima koji povećavaju rizik za pojavu kardiovaskularnih oboljenja, kao što su hronično pušenje, povišeni krvni pritisak i povišeni holesterol.